A evo prilazem i dva dokumenta iz kojih sam zakljucio da “moze”. Prvi je Zakon o javnom dugu, a drugi Smernice za izdavanje municipalnih obveznica-vodic za opstine. U oba dokumenta sam oznacio zutim clan koji govori o tome. E sad bilo bi dobro, kao sto rece ako nam se javi neko “sa terena” da pravilno protumaci, sta se od ovog u praksi moze desiti a sta ima poteskoce.Zakon o javnom dugu.pdf (216.8 KB)
Smernice za izdavanje municipalnih obveznica.pdf (1.7 MB)
Prihod budzeta-nova ideja
1 Like
Ako sam dobro shvatila, gradjani, mali privrednici, strani drzavljani, bi mogli da kupe obveznice i/ili ih dobiju tako sto bi porez placali na pocetku godine, u punom iznosu. Ne na rate tokom godine, ili puni iznos na kraju godine kao sada?
Onda bi Grad taj novac, od unapred uplacenih poreza, mogao da investira u drustveno-korisne projekte.
Zanima me da li bi novac akumuliran na taj nacin mogao da se sliva u jedan fond - ne u ukupnu masu gradskog budzeta - i namenski koristi za socijalna davanja?
Da li postoji nacin da se on line, u real time-u, prati prihod i rashod, tj. tacno na sta se novac iz “Fonda za socijalna davanja” koristi?
To bi znacilo da iz tog fonda mogu da se finansiraju “tackice” za hranu, kartice za kupovinu hrane u supermarketima, da se plate racuni za struju, info-stan … ljudima kojim preti izbacivanje iz stana/kuce zbog dugovanja za rezije?
2 Likes
Odgovor na prvo pitanje-Da
Odgovor na drugo: U principu da, i bilo bi pozeljno. Naravno to zavisi od odluke vecine u gradskoj vlasti.
Odgovor na trece: Pa tu bi se zaista mogla primeniti Block chain tehnologija, gde bi sve bilo potpuno decentralizovano, transparentno, i sto je najvaznije ne bi moglo da se manipulise izdavanjem X kolicine Poreskih Kredita bez znanja svakog ko se uloguje na aplikaciju, sto znaci gradjana.
poslednje pitanje: Sve sto si navela gradjani i privrednici bi mogli da placaju po nizoj trzisnoj vrednosti koristeci svoje Poreske Kredite kao vid placanja.Ovde zelim da napomenem da bi se ovom politikom promenila svest gradjanja u vezi placanja poreza, jel je iz opravdanih razloga ona danas neverovatno niska.
1 Like
Dakle, pod pretpostavkom da gradska skupstina usvoji ovakav predlog, zapravo bi najveci protivnici poslovanja preko digitalne platforme bile - banke?
Da… S tim sto naravno to nije njihov primarni posao, a i ovo bi bila nova vrsta finansijskog proizvoda, tako da postojece (za sad) ostaje njima na iskoriscavanje i bavljenje.
1 Like
Sta bi sve moglo da se oporezuje na ovaj nacin?
I da li bi prvo morao da bude promenjen nacin odredjivaja visine poreza na nekretnine gradjana? Oporezivanje nekretnina
1 Like
Pa svi gradski porezi mogu da se pretvore u Digitalne poreske kredite. A sto se tice ncina odredjivanja poreza, apsolutno politicka odluka za sad, a trebalo bi da bude ustvari donesena sa Socijalnog aspekta.
1 Like
Jedan od problema, naravno kada bi se ovaj nacin finansiranja uveo u sadasnje stanje lopovluka bez kontrole, vidim u tome da “obicni” gradjani, narocito oni manjeg imovinskog stanja, ne bi mogli sebi da priuste placanje poreza unapred i u punom iznosu - jer, jednostavno nemaju da odjednom iz kucnog budzeta izdvoje npr. visinu iznosa poreza za stan. U slucaju da on line kontrola prihoda i rashoda izostane, ovde bi se otvorio samo jos jedan prostor za davanje jos vecih beneficija kompanijama, koje mogu da priuste ovakve izdatke, i odlivanja novca iz tog fonda na burazerske dilove. Naravno, cilj svih nas je da se sistem promeni i da gradjani mogu da kontrolisu tokove svog novca, kao i da odlucuju u sta ce taj novac biti ulozen, npr. NE u fontanu nego u park.
1 Like
Meni se čini da to upravo i jeste poenta priče - trenutni korumpirani sistem, bio vladajuća partija ili dobar deo opozicije, bi upropastio i najbolju nameru. Zbogt toga su nam potrebni novi ljudi i novi način vođenja politike.
3 Likes
Da, bice dosta ljudi koji nece moci u pocetku ovo sebi da priuste. Ne zaboravimo da su svi potencijalni kupci ovih kredita i ljudi koji imaju bilo kakvu stednju, jel bi kamata i povoljnosti kod DPK bila veca. Kontrola je vrlo vazan faktor i tu treba biti bezkompromisan, ja mislim.E sad, tu ima jos jedna stvar: Ne zaboravi da ce grad moci taj ekstra novac da dodeli socijalno ugrozenim porodicama, ili za smanjenje poreza onim gradjanima koji su finansijski i matematicki u problemu placanja tog poreza. Na kraju, grad bi mogao umesto burazerskih Narodnih kuhinja da izdaje DPK gradjanima koji su najgoroj poziciji.
1 Like
Znaci, tu bi se opet banke pobunile jer bi, umesto stednje u banci za manju kamatu, gradjani/kompanije radije ulagali u obveznice koje bi imale vecu kamatu i vise drugih pogodnosti.
Mozda bi to nateralo banke da razmisljaju trzisno i povecaju svoje kamate na stednju, a spuste kamate na kredite gradjana.
2 Likes
Mislim da je ovo jako zanimljiva ideja! I ako na prvo citanje mnogima od nas zvuci apstraktno, sustina je suzavanje posrednicke uloge koju banke imaju u placanjima gradjana/privrede i drzave, kroz razvoj direktnih transkcija gradjana/privrede sa drzavom. Porezi vec setaju uigranim stazama i one se mogu iskoristiti u mnoge svrhe
1 Like
FTCDPK? khm, a to je?
Imam maglovitu ideju o čemu se radi. A kako bi to eventualno funkcionisalo? Da li se ovo za obične građane odnosi pre svega na porez na imovinu? I recimo da ja imam da platim 10.000 din. poreza na stan unapred? Šta to znači u ovom sistemu?
To znaci da bi dobila 10100 Digitalnih poreskih kredita, na primer( tu sam uracunao kamatu od 10%-znaci dobijas 10% vise nego sto si uplatila)
11.000 
Da bravo, to je to
1 Like
Kako vam se ovo čini?
1 Like
uh, ovo na izgled deluje slicno, ali u stvari je nesto sasvim drugo. Za ovo bi trebalo malo vremena za objasnjenja i moguca mini debata. Ali ukratko, to je ustvari stara dobra " barther economy", jel samo firme koje koriste medjusobne usluge razmenjuju iste sa fiktivnom digitalnom valutom, koja ne vredi nigde osim u krugu kompanija koje je koriste. Bilo bi interesantno videti finansijsku dobit celog projekta, ali ja nisam nigde uspeo to da vidim. dva jedina dokumenta koja su online su na Italijanskom ( ne pricam ga) pa nisam siguran da li se nesto nalazi u njima.Tako nesto isto moze i kod nas da se organizuje ali bi pomagalo samo firmama da razmenjuju svoje usluge umesto da koriste Dinare, eure i banke uopste.
1 Like
A da li bi imalo smisla razmišljati o nekoj kriptovaluti koju bi grad pokrenuo i kojom bi plaćao neke usluge čija vrednost nije jasno izražana/obračunata?
Neka vrsta “nagrade” za dobra dela u zajednici.
Pitanje je ko bi nagrađivao i kako bi se odredilo koliko ko zaslužuje, te kako bi se formirala vrednost.
Ali recimo da ideja ide u pravcu da se za čišćenje parka u bloku dobije 1 bgcoin?
Pa moze, mislim da su severno evropske zemlje krenule u tom pravcu na lokalnom nivou. U sustini bi Tax credit u nasem predlogu delovao kao digitalna valuta u celom sistemu. S tom razlikom da je vezana za vrednost dinara.S tim sto bi onda za unutrasnja prebijanja usluga uveli tu valutu na nivou grada, a ne na nivou firme, kao u Italijanskim modelu Sardex.net
1 Like