Da li imas pregled sta od podataka grada uposte ima i na koji nacin su predstavljeni? (tipa ima onaj portal za javne nabavke, ima obaveza objavljivanja informatora o radu javnih preduzeca, ima obaveza ili preporuka da se to kaci ma web sajt…)
Cisto da imamo okvir sta postoji, a sta ne.
Ili nista ne postoji - #svelose
Imamo open data portal koji se tek razvija - neki od objavljenih datasetova su vezani za Beograd (npr. saobraćajne nesreće, to je kul): https://data.gov.rs/sr/. Međutim, ova priča je kod nas tek počela i u principu UNDP jedini ozbiljno radi na tome. Drugi pozitivan primer - USAID je finansirao Povereniku portal koji je sjajan (I. Branisavljević je na njemu radio): http://data.poverenik.rs/.
Ne znam koliko je u ovom trenutku realno očekivati skorije radikalno otvaranje gradskih podataka, međutim, može se već započeti diskusija o tome koje podatke nedavimobgd zajednica može da sakupi, struktuira i objavi, a koji su korisni. #samograssroots
Drago mi je što je Vujo započeo diskusiju jer #opendata postaje preduslov za stvaranje pametnih gradova. Za više o ovoj temi pogledati npr.: https://carto.com/blog/four-steps-for-smart-cities.
Hvala! Ovde imamo već dve teme koje bi mogli da nastavimo da razvijamo.
Jedna je to koje otvorene podatke na nivou Beograda već imamo a koji bi tek mogli da se otvore (ovih poslednjih je ipak mnogo više). Tu možemo da počnemo da skupljamo linkove i da mapiramo teren.
Druga tema je formulisanje politike o otvorenim podacima, i ovaj link koji si postovala je vrlo inspirativan. Sumiraju karakteristike “lidera” u ovoj oblasti i zaključuju da im je zajedničko to što posvećuju pažnju prostornoj dimenziji podataka, što znači da:
1 They enrich their data with geospatial information
2 They visualize location data to discover hidden patterns and correlations
3 They analyze location data in real-time
4 They radically reduce time-to-insight to respond to citizens’ needs
Prostorna dimenzija bi morala da bude ključni element toga kako bi se podaci sakupljali i objavljivali, pa možemo kasnije da se vratimo ovim iskustvima i argumentima. Mnogo postojećih skupova podataka je deskriptivno, pa prvo moraju da se strukturišu, potom georeferenciraju i tek onda podele ili analiziraju, što bi morali da postane deo posla koji obavljaju institucije nadležne za prikupljanje ovih podataka.
Žao mi je što malo zaostajemo u formulisanju politike o otvorenim podacima i ovom prilikom molim da baš na primeru Beograda pokušamo da identifikujemo ključne gradske podatke koje bi trebalo otvoriti.
Imamo gore primer MUP za Beograd: dobar (mada ne i idealan) alat za analizu događaja u potrazi za mogućim uzrokom za SN sa smrtnim posledicama i/ili uzrok za česte SN na nekoj lokaciji.
Prostorna dimenzija jeste ključni element ali bi se nakon početka otvaranja podataka mogla uključiti i vremenska dimenzija, naročito ukrštanjem sa otvorenim podacima drugih organa.
Postalo bi jednostavno analizirati bilo koju posmatranu tačku u određenom periodu i uočiti određene promene nakon bilo kakvih promena unetih od strane organa lokalne samouprave (tipa: postavljen kiosk ili zamenjena dotrajala signalizacija u najbližoj okolini posmatrane tačke).
Evo jednog svežeg primera: https://sunlightfoundation.com/2017/08/31/how-houston-is-using-open-data-to-handle-hurricane-harvey/
Naravno, sličnih članaka na temu kako gradovi koriste opendata ima još online.
Možda bi najbolje bilo da se opendata politika poveže tj. da prati sve ostale aktivnosti Inicijative, jer praktično čega se god dotakneš - korisno je da imaš neke podatke.
Dakle, recimo, ako imaš grupu Inicijative koja se bavi problemom saniranja deponija, bilo bi dobro da se prikupi na neki način skup podataka o deponijama (lokacija, površina i sl). Ako imaš grupu Inicijative koja se bavi popravkom igrališta, onda je možda korisno imati neki dataset na tu temu.
Ovi datasetovi mogu da se traže od državnih organa, ako ih ovi poseduju…
Apsolutno. Npr. ovde smo se dotakli drvoreda u gradu, pa u okviru toga smo pronašli da postoji nikada objavljen GIS zelenila i zelenih površina grada - http://www.mapsoft.rs/index.php/sr/gis-usluge/gis-resenja/gis-zp
Open Data in European cities https://www.europeandataportal.eu/en/highlights/open-data-european-cities
Ovo je takođe možda interesantna početna tačka za priču o tome koje bi podatke prvo trebalo otvoriti: https://sunlightfoundation.com/2017/09/11/whos-at-the-popular-table-our-analysis-found-which-open-data-the-public-likes/
Naime, Sunlight Foundation je analizirao preko 21000 setova podataka u SAD, a rezultati pokazuju koji se tipovi podataka najviše koriste.
A koliko je ovo dobro. Daj da prevedemo ovo?
(sta je 311 request?)
Mogu ja da prevedem, mada mi se čini da prevod celog teksta ne bi bio toliko zanimljiv za širu grupu (dosta se bave metodologijom, a oni koji razumeju algoritme razumeju i engleski) već da su ključni uvod i poslednja sekcija (“What does this mean for open data in local and state government?”).
311 requests su zahtevi za usluge na opštinskom nivou koje nisu hitne (à la prijavi problem kako ja to kapiram). Dobar primer: NYC ima mapu 311 zahteva koja koristi open data: http://www1.nyc.gov/apps/311srmap/
311 je u direktnoj vezi sa mestom broj 2 tako da bi nama to bilo jako važno.
Ma samo infografik sam mislio. 
Super! Ne vidim neke greške u prevodu… Može da se šeruje?
Može valjda, što da ne?
Ako jednog dana dođe do stvaranja open data politike u Beogradu (fingers crossed), ovo može biti bitan resurs -> čeklist za kreiranje i sprovođenje OD politike (primeri gradova u SAD dakle sigurno se ne može potpuno primeniti, ali je dobra stvar za početak): http://whatworkscities.sunlightfoundation.com/
iznenadjen sam da je počelo, sad ide najteži posao - treba da ga pune podacima ima dosta podataka od šabića
Prilagođen CKAN, eto situacije u kojoj bi bilo lako objaviti i celokupan kôd, ionako je sav open source u startu. Deluje mi da fali dosta toga, npr. /api/spatial/ zahtevi ništa korisno ne vraćaju, pa cenim da nisu evidentirane teritorije. Ne znam da li je bezveze što se na evropski portal prosleđuju opisi na srpskom, vidim da se ni Bugari ne cimaju da prevode… Česi recimo makar naslove prevedu na engleski. Automatizacija prikupljanja podataka (harvesting) direktno od institucija će garantovano biti šou. Godspeed.
Nije CKAN, nego uData (platforma na kojoj rade portali Francuske i Luksemburga). Evo ga source platforme: https://github.com/opendatateam/udata
Što se tiče prevoda, nije problem da se aktivira engleski prevod korisničkog interfejsa, ali jeste nešto veći problem unositi sve sadržaje na engleskom (ne samo opise, nego i ostale metapodatke, opise kolona itd). Evo pogledaj recimo FR i ES portale: http://www.data.gouv.fr/en/datasets/ i http://datos.gob.es/en/catalogo?theme_id=ciencia-tecnologia Dakle, interfejs jeste engleski, ali sve ostalo nije, pa malo glupo deluje 
Slovenci su to rešili sa Google Translate API, što takođe nije srećno rešenje https://podatki.gov.si/data/search No, mislim da je Kancelarija za IT i e-upravu otvorena za diskusiju po tom pitanju…
