Ovu uslugu vrši isključivo JKP Gradska čistoca po internom planu.
Temom su se malo pozabavile Novosti - Кад се перу престоничке улице?
Meni je dodatan kuriozitet što se to radi pijaćom vodom i da su (bar koliko sam video) parkovi van njihove zone održavanja.
Takodje, bilo bi interesantno razmisliti da li bi se i u nekim delovima #drveće::tag i drvoredi o kojim ovde govorimo - Drvoredi i stabla u gradu moglo da se održava.
Pranje ulica pijacom vodom je tako bahato! Nis sigurna, ali mislim da se i fontane po gradu pune pijacom vodom, konstantno, kao da imamo gomilu otvorenih cesmi po gradu i bacamo vodu. Da li bi bilo prekomplikovano prebaciti se na vodu koja nije za pice?
Beogradski vodovod prosto ne proizvodi tehničku vodu.
Fontane su zatvoreni sistem, tu se “vrti” ista voda i povremeno se dopuni.
Cisterne “Gradske čistoće” se pune na uličnim hidrantima (koji su piriključeni na regularni vodovod), tako da je za sad to jedina opcija.
Tuga. A cesme po gradu koje nemaju slavinu, vec stalno tece voda (kao npr. u Knezu ili na Trgu Nikole Pasica)?
To je sve nova voda, sto je i logicno jer je i za piće.
Mislim da je tu zbog malog kapaciteta protoka stvarno mali utrošak, no principijelno si u pravu, trebalo bi da postoji slavina ili taster.
Pranje ulica se obustavlja za vreme velikih vrućina i mogućih nestašica vode za piće, makar u delovima grada koji nisu BGH2O.
Postoji i veliki broj “sitnih” kvarova usled kojih ogromna količina vode za piće isteče gotovo neprimećeno (JKP BVK uglavnom čeka prijave građana ). Često ni nakon prijave, zbog nedovoljnog broja ekipa za intervencije i/ili loše organizacije posla, danima ne dođu da poprave kvar.
Poseban izazov je takozvano “zalivanje bašti” u letnjem periodu, odnosno težnja građana koji žive u prigradskim naseljima da očuvaju neki zasad u baštama.
U centralnim graskim opštinama je uobičajeno videti prskalice koje održavaju travnjake. Sugrađanima koji bi da sačuvaju dopunski izvor hrane, ili kućnog budžeta, se to onemogućava planskim isključivanjem vodosnabdevanja.
Neki koriste ovu situaciju: dopremaju cisterne sa vodom do prigradskih naselja i preprodaju vodu koju su besplatno natočili na javnim hidrantima.
Ovde ima puno prostora za uređivanje i konkretna rešenja.
Nekoliko zanimljivih aspekata u ovom članku (i temi).
Prvi je taj da javno preduzeće ne objavljuje podatke o svojim aktivnostima - ovo bi moralo da bude promenjeno, i o tome uopštenije govorimo na temi o otvaranju podataka #opendata
Drugi je problem nadležnosti - i o tome više u posebnoj temi. Pošto se Gradska čistoća bavi ulicama i trotoarima, ako se 5 metara dalje na zelenoj površini nalazi smeće, ono ostaje tamo jer je u nadležnosti Gradskog zelenila. Kako rešiti ovo?
Treće, vezano i za međunarodna iskustva, to što se koristi voda za piće je verovatno teško promeniti. Ali bilo bi moguće, ugledajući se na gradove u sličnim okolnostima, izvući najbolje iz postojeće situacije. U Budimpešti su nedavno na hidrantima instalirani dodaci koji omogućavaju da se voda koristi za piće a koji se uklanjaju za nekoliko sekundi kada je potrebno koristiti ih za osnovnu namenu. @Dobrica.Veselinovic
Ovo bi moglo da se reši uparivanjem terena, odnosno rasporeda čišćenja javnih površina. Zahtevalo bi koordinaciju rada ova dva JKP.
Meni deluje logično da ako je npr kod mene u bloku 22 raspored pranja parkinga (sic…) i međublokovske površione, da se usput zalije i zelena površina (da ne kažem park) koji se suši…
Da li sada postoji bilo kakav mehanizam koordinacije? (Makar i ako postoji ali ne funkcioniše, a da znamo za njega?) @Dobrica.Veselinovic @SaobrKamera
Nisam uspeo da primetim da postoji bilo kakva koordinacija, osim u izuzetnim slučajevima (poput sređivanja prostora na dve lokacije uoči inauguracije) kada se izvedu vanredno sve JKP zadužene za održavanje dela infrastrukture.
Koordinacije poslova nema ni unutar jednog JKP (tipa Beograd put) i to sam više puta testirao.
“Drugi je problem nadležnosti - i o tome više u posebnoj temi. Pošto se Gradska čistoća bavi ulicama i trotoarima, ako se 5 metara dalje na zelenoj površini nalazi smeće, ono ostaje tamo jer je u nadležnosti Gradskog zelenila. Kako rešiti ovo?”
Hm, a integracija dva JKPa koja se bave sličnim delatnostima - a mogli bi da imaju zajedničku pravnu i finansijsku službu i top management? Smanjuje se broj NOa 
Na stranu što ima smisla razmišlati o čistoći i zelenilu kao sličnim delatnostima, koje se sektoriski koordinišu unutar jednog pravnog lica…
Mozda malo off topic, ali kako ovo moze?
Beogradski vodovod: Kazne za nenamensku potrošnju vode
Mora biti pijaća voda jer ne postoji način da se sipa tenička voda u toliki broj cisterni. Izgradnja tehničke mreže bi zahtevala baš velika ulaganja, a ona nije toliko ni neophodna jer je Beograd osim u par nedelja leta bogat vodom.
Ovo kažnjavanje je čist populizam i prebacivanje odgovornosti na druge. Sa jedne strane kažnjavaju se ljudi koji zalivaju bašte da bi živeli od njih, a sa druge strane auto perionice i zalivanje travnjaka radi u fulu.
Tu dolazimo i do problema zalivanja poljoprivrednog zemljišta, koliko znam samo u Grockoj postoji jedna vodovodna mreža koja uzima vodu iz Dunava i distribuira je do voćnjaka.