Otvoreni podaci

Na više podforuma se već otvaraju priče o podacima. Formiranje politika trebalo bi da se oslanja na podatke, i na osnovu podataka će se meriti uspešnost politika. Otvaranje podataka trebalo bi da bude jedan od principa kojima bi se rukovodila gradska vlast. Ukratko sa sajta UNDP o tome šta su otvoreni podaci i čemu mogu da služe:

Podaci su verovatno najvredniji i najmanje iskorišćen resurs savremenih država. Glavni cilj inicijativa za otvorene podatke širom sveta je da pomognu vladama, privredama i društvima da mudrije koriste podatke koje poseduju i da im omoguće da se takmiče u digitalnom svetu i okrenu “revoluciju podataka” u svoju korist. Otvoreni podaci su digitalni podaci besplatno dostupni na internetu, koje svako može koristiti i dalje objavljivati u bilo koju svrhu, i koji su dati u formatu koji je moguće računarski obrađivati i analizirati. Mnoge inicijative za otvorene podatke se zapravo odnose na pretvaranje podataka koji su već javno dostupni u formate koji su pogodni za ponovnu upotrebu, što ih čini moćnim alatom za razvoj privatnog sektora, otvaranje novih poslovnih prilika, delotvorniju upravu i uključivanje građana.

Širom sveta, lokalne i državne vlasti sve više razumeju da im pametno upravljanje podacima pomaže da stvore nove mogućnosti za razvoj privrede i zapošljavanje, da povećaju efikasnost u pružanju usluga, poprave ishode za građane i povećaju učešće građana i civilnog društva u odlučivanju.

Već su spomenuti podaci o gradskom prevozu. U ovoj temi možemo da razgovaramo o svim mogućim otvorenim podacima u Begradu, o samoj politici otvaranja podataka i o tome kako ih koristiti u formulisanju politika.

4 Likes

Da li imas pregled sta od podataka grada uposte ima i na koji nacin su predstavljeni? (tipa ima onaj portal za javne nabavke, ima obaveza objavljivanja informatora o radu javnih preduzeca, ima obaveza ili preporuka da se to kaci ma web sajt…)
Cisto da imamo okvir sta postoji, a sta ne.

Ili nista ne postoji - #svelose

Imamo open data portal koji se tek razvija - neki od objavljenih datasetova su vezani za Beograd (npr. saobraćajne nesreće, to je kul): https://data.gov.rs/sr/. Međutim, ova priča je kod nas tek počela i u principu UNDP jedini ozbiljno radi na tome. Drugi pozitivan primer - USAID je finansirao Povereniku portal koji je sjajan (I. Branisavljević je na njemu radio): http://data.poverenik.rs/.

Ne znam koliko je u ovom trenutku realno očekivati skorije radikalno otvaranje gradskih podataka, međutim, može se već započeti diskusija o tome koje podatke nedavimobgd zajednica može da sakupi, struktuira i objavi, a koji su korisni. #samograssroots

Drago mi je što je Vujo započeo diskusiju jer #opendata postaje preduslov za stvaranje pametnih gradova. Za više o ovoj temi pogledati npr.: https://carto.com/blog/four-steps-for-smart-cities.

3 Likes

Hvala! Ovde imamo već dve teme koje bi mogli da nastavimo da razvijamo.

Jedna je to koje otvorene podatke na nivou Beograda već imamo a koji bi tek mogli da se otvore (ovih poslednjih je ipak mnogo više). Tu možemo da počnemo da skupljamo linkove i da mapiramo teren.

Druga tema je formulisanje politike o otvorenim podacima, i ovaj link koji si postovala je vrlo inspirativan. Sumiraju karakteristike “lidera” u ovoj oblasti i zaključuju da im je zajedničko to što posvećuju pažnju prostornoj dimenziji podataka, što znači da:

1 They enrich their data with geospatial information
2 They visualize location data to discover hidden patterns and correlations
3 They analyze location data in real-time
4 They radically reduce time-to-insight to respond to citizens’ needs

Prostorna dimenzija bi morala da bude ključni element toga kako bi se podaci sakupljali i objavljivali, pa možemo kasnije da se vratimo ovim iskustvima i argumentima. Mnogo postojećih skupova podataka je deskriptivno, pa prvo moraju da se strukturišu, potom georeferenciraju i tek onda podele ili analiziraju, što bi morali da postane deo posla koji obavljaju institucije nadležne za prikupljanje ovih podataka.

4 Likes

Žao mi je što malo zaostajemo u formulisanju politike o otvorenim podacima i ovom prilikom molim da baš na primeru Beograda pokušamo da identifikujemo ključne gradske podatke koje bi trebalo otvoriti.

Imamo gore primer MUP za Beograd: dobar (mada ne i idealan) alat za analizu događaja u potrazi za mogućim uzrokom za SN sa smrtnim posledicama i/ili uzrok za česte SN na nekoj lokaciji.

Prostorna dimenzija jeste ključni element ali bi se nakon početka otvaranja podataka mogla uključiti i vremenska dimenzija, naročito ukrštanjem sa otvorenim podacima drugih organa.

Postalo bi jednostavno analizirati bilo koju posmatranu tačku u određenom periodu i uočiti određene promene nakon bilo kakvih promena unetih od strane organa lokalne samouprave (tipa: postavljen kiosk ili zamenjena dotrajala signalizacija u najbližoj okolini posmatrane tačke).

4 Likes

Evo jednog svežeg primera: https://sunlightfoundation.com/2017/08/31/how-houston-is-using-open-data-to-handle-hurricane-harvey/

Naravno, sličnih članaka na temu kako gradovi koriste opendata ima još online.

Možda bi najbolje bilo da se opendata politika poveže tj. da prati sve ostale aktivnosti Inicijative, jer praktično čega se god dotakneš - korisno je da imaš neke podatke.

Dakle, recimo, ako imaš grupu Inicijative koja se bavi problemom saniranja deponija, bilo bi dobro da se prikupi na neki način skup podataka o deponijama (lokacija, površina i sl). Ako imaš grupu Inicijative koja se bavi popravkom igrališta, onda je možda korisno imati neki dataset na tu temu.

Ovi datasetovi mogu da se traže od državnih organa, ako ih ovi poseduju…

4 Likes

Apsolutno. Npr. ovde smo se dotakli drvoreda u gradu, pa u okviru toga smo pronašli da postoji nikada objavljen GIS zelenila i zelenih površina grada - http://www.mapsoft.rs/index.php/sr/gis-usluge/gis-resenja/gis-zp

1 Like

Open Data in European cities https://www.europeandataportal.eu/en/highlights/open-data-european-cities

5 Likes

Ovo je takođe možda interesantna početna tačka za priču o tome koje bi podatke prvo trebalo otvoriti: https://sunlightfoundation.com/2017/09/11/whos-at-the-popular-table-our-analysis-found-which-open-data-the-public-likes/

Naime, Sunlight Foundation je analizirao preko 21000 setova podataka u SAD, a rezultati pokazuju koji se tipovi podataka najviše koriste.

2 Likes

A koliko je ovo dobro. Daj da prevedemo ovo?
(sta je 311 request?)

Mogu ja da prevedem, mada mi se čini da prevod celog teksta ne bi bio toliko zanimljiv za širu grupu (dosta se bave metodologijom, a oni koji razumeju algoritme razumeju i engleski) već da su ključni uvod i poslednja sekcija (“What does this mean for open data in local and state government?”).

311 requests su zahtevi za usluge na opštinskom nivou koje nisu hitne (à la prijavi problem kako ja to kapiram). Dobar primer: NYC ima mapu 311 zahteva koja koristi open data: http://www1.nyc.gov/apps/311srmap/

2 Likes

311 je u direktnoj vezi sa mestom broj 2 tako da bi nama to bilo jako važno.

2 Likes

Ma samo infografik sam mislio. :slight_smile:

1 Like

Prevod nije najsrećniji, ali evo brzinskog rešenja…

4 Likes

Super! Ne vidim neke greške u prevodu… Može da se šeruje?

1 Like

Može valjda, što da ne? :slight_smile:

2 Likes

Ako jednog dana dođe do stvaranja open data politike u Beogradu (fingers crossed), ovo može biti bitan resurs -> čeklist za kreiranje i sprovođenje OD politike (primeri gradova u SAD dakle sigurno se ne može potpuno primeniti, ali je dobra stvar za početak): http://whatworkscities.sunlightfoundation.com/

4 Likes
3 Likes

iznenadjen sam da je počelo, sad ide najteži posao - treba da ga pune podacima :slight_smile: ima dosta podataka od šabića

4 Likes

Prilagođen CKAN, eto situacije u kojoj bi bilo lako objaviti i celokupan kôd, ionako je sav open source u startu. Deluje mi da fali dosta toga, npr. /api/spatial/ zahtevi ništa korisno ne vraćaju, pa cenim da nisu evidentirane teritorije. Ne znam da li je bezveze što se na evropski portal prosleđuju opisi na srpskom, vidim da se ni Bugari ne cimaju da prevode… Česi recimo makar naslove prevedu na engleski. Automatizacija prikupljanja podataka (harvesting) direktno od institucija će garantovano biti šou. Godspeed.

2 Likes