Drvoredi i stabla u gradu

drveće

#1

Iako postoje strategije pošumljavanja Beograda (http://www.beograd.rs/lat/gradska-vlast/1451056-strategija-posumljavanja-podrucja-beograda_2/), u velikom delu grada drveće se često sadi van nekog reda, i kao posledica neodržavanja jako brzo uvene.
(primeri: Zeleni venac, Jurija Gagarina, Cvijićeva, Bulevar Zorana Đinđića…)

Dobar primer održavanja je u Zagrebu - gde imaju ovu online kartu svakog stabla u gradu, sa informacijom o vrsti, veličini…
https://gis.zrinjevac.hr/

Interesantan članak koji obrađuje ovu tematiku:
http://nasprostor.org/visoke-temperature-u-gradu-efekat-urbanog-toplotnog-ostrva/


Otvoreni podaci
#2

Ovaj problem neodržavanja je mnogo širi i odnosi se na gotovo sve oblasti gradskih investicija. Troškove investicija moraju da prate realistični troškovi održavanja. Međutim, postoji nekoliko razloga zbog kojih se to ne dešava. Gradska vlast je zainteresovana za kratkoročni pozitivni efekat investicije, koji se uklapa u izborni ciklus (ovo je opštiji problem investicija u demokratskim uređenjima) - dok troškovi održavanja nisu popularni (delom i zbog njihove neopipljivosti i koruptivnog potencijala) i delom zbog toga što mogu preći u domen sledeće vlasti. Ali dobro, ovo je prevelik uvod za problem sadnica, iako mislim da bi trebalo razmišljati i o tim natkriljujućim fejlovima sistema.

Strategija je dosta sveobuhvatno pokrila sva srukturna pitanja i u tom pogledu je korisna, ali ne govori dovoljno o različitim strateškim pristupima pošumljavanju i o tome koji su između njih najbolji, dok o održavanju ne govori uopšte. Ima nekoliko zanimljivih detalja. Izgleda da postoji baza podataka o svim stablima u drvoredima u gradu - ima ih ukupno 67000, i postoje pregledi po opštinama i po ulicama. Takođe, postoje i podaci o površinama parkova, ali ovde nema podataka o broju stabala. Dakle definitivno postoji potreba da se ovaj pregled uniformiše i da se napravi baza pojedinačnih stabala koja bi se pratila. #opendata

Primetio sam i da postoje ogromne razlike u pošumljenosti, drvoredima i parkovima između gradskih opština. Ono što upada u oči na primer jeste da na Novom Beogradu pored Ušća i Keja ne postoji ni jedan drugi park, na 250 hiljada ljudi a GUP iz 2003 je predvideo smanjivanje površine pod zelenilom za 9% (nije najveće smanjenje, Banjica ima 74% itd.) Mislim da bi (kada dođe vreme) na osnovu ovih podataka predlagati jasne ciljeve proširenja različitih tipova zelenih površina po opštinama i specifičnim krajevima.

Poslednja stvar, nekako smo ispustili iz vida žive ograde. To su ona bića koja najviše pate od neodržavanja, i postepenog uništavanja tako da sada deluju gotovo komično. Ne znam zbog čega su se ranije toliko sadile a zbog čega ih sada vidimo sve manje, ali sam skoro čitao istraživanja koja su govorila o tome da imaju veoma važnu ulogu u apsorpciji automobilskih izduvnih gasova - stvar je u tome da je koncentracija čestica naveća na nekoliko metara od automobila i da se onda smanjuje, tako da manje biljke koje su blizu te zone mogu da naprave istu ili veću razliku od većih biljaka na većoj udaljenosti. Tako da: stabla, ali i žive ograde.


#4

@Ksenija da li se u uslovima koji se izdaju za dozvole negde spominje drveće (tip, količina i sl) ili samo procenat zelene površine (koja volšebno postane parking sa rupicama) ?


Pranje ulica
#5

Malo inspiracije:


#6

Zeleni venac, rekonstruisan i zasadjena nova stabla pre koji mesec…


#7

Malo o odrzavanju:

Паркове заливају два пута дневно


Shared via Вечерње Новости Android app


#8

Postoji i ovaj verovatno nikada završeni projekat, takođe važan za #opendata http://www.mapsoft.rs/index.php/sr/gis-usluge/gis-resenja/gis-zp


#9

@Ksenija ovde pogledaj oko gis-a zelenila.


#10

#11

Žbunje izgleda izbegavaju da sade poslednjih godina a preostalo uništavaju jer zahteva orezivanje tj dodatno održavanje . Ovo je naravno loše iz milion razloga od uništavanja biodiverziteta /žbunje je dom i hrana za ptice i insekte/ do manje biljaka koje mogu da se bore protiv temperture koja raste zbog klimatskih promena.


#12