Mislim da bi bilo ultra korisno napraviti kratki vodic za registrovanje stambene zajednice (tipa u 10 koraka) pa da to objavimo.
Gomila ljudi pita oko ovoga…
Kućni savet - upravljanje zgradom ili stanarima?
4 Likes
Da da, obavezno…niko u nasoj zgradi se ne bavi ovim. Danas sam cula da je predsednica naseg kucnog saveta izjavila da ne treba zuriti i biti prvi, bice tu jos puno promena…zadnji cemo da se prijavimo. Kapiram da ljudi ocekuju da ovo uopste ne uspe i sve padne u vodu, kao mnogo toga pre.
2 Likes
WOW!
hvala
Pošto se ova tema dosta razgranala, razdvojio sam je u 4 zasebne celine:
- Iskustva i dileme stanara (u vezi upravljanja i održavanja zgrada)
- Iskustva i dileme upravnika (u vezi registrovanja i vođenja stambene zajednice)
- Gradsko stambeno preduzeće (i kako mu doakati)
- Upravljanje zgradom ili stanarima? (što je ova celina u okviru koje nastavljamo da se bavimo konceptualnim pitanjima vezanim za upravljanje i održavanje zgrada i kako je moguće poboljšati ih)
5 Likes
@Zdravko je u temi o Strukturi organizacije pisao o tome kako problem “članstva” može da dovede do problema legitimiteta odluka, jer vrlo lako može da se desi da odluke donose samo zainteresovani. Bojim se da će to biti i sudbina mnogih stambenih zajednica. Na žalost, čini mi se da će opet čitav posao “vući” zainteresovana manjina i dok god ona bude korektno radila svoj posao, pasivna većina se neće buniti, ali i dalje neće ni prstom mrdati, što je totalno bezveze i nefer.
Pored toga, da bi zainteresovana manjina to sprovodila u delo, mora stalno da se cima preko sistema zakazivanja tri sednice na tri dana, kako bi se legalno odlučivalo sa smanjenim kvorumom.
I to je bolje, nego da ne postoji nikakav mehanizam da se izadje iz pat pozicije, ali ono što mi je najviše smetalo dok sam bio kao neki predsednik skupštine stanara, jeste to što su svi na mene gledali kao na domara i obraćali mi se sa neke pozicije “reši mi to i to”.
Ko je čitao do kraja ovaj post i očekivao neku poentu, prešao se, nema poente, samo moje reflektovanje na čitavu situaciju 
9 Likes
Post prebacen u Iskustva i dileme stanara.
Postoje dva razloga zbog kojih postoje profesionalni upravnici.
- Zaposljavanje kadra sns.
- Prijavljivanje vlasnika stanova od strane sns upravnika,ukoliko izdaju stanove i sl.
Nagovaranje i vrsenje pritiska na stanare da glasaju za sns
Neću se složiti sa vama.Samo ću vam preporučiti da birate koga ćete angažovati i da ne čekate prinudne upravnike.Na njihov izbor ne možete da utičete.I kažite mi ko vam garantuje da vaš komšija koji je običan upravnik,nije kadar SNS-a ? I samo da dodam i običan i profesionalni upravnik vode evidenciju stanara.Profesionalni upravnik zna da ne sme da daje podatke nikome jer može biti kažnjen i može mu se oduzeti licenca
1 Like
Инспекција обилази зграде
Pa na cija vrata ce da kucaju? Ili ce samo da zalepe neki plakat na ulaz da smo svi krivi?
Upravo to. Drugarica iz Bloka 63 mi kaže da su njima okačili na ulazna vrata upozorenje da moraju da registruju stambenu zajednicu.
1 Like
Izvinite koju šifru delatnosti su vam dodelili S. Z. . Da li 9499 ( udruženje građana po osnovu učlanjenja )
Da,to je sifra delatnosti.Pise vam na resenju o registraciji koje ste dobili od opstine.
1 Like
Pazljivo sam procitala zakon i zaista mi nije jasan deo: ostavljena mogucnost da vecina promeni sve, znaci sam zakon nista ne definise. Konkretno, kad nas u zgradi postoji 15 posebnih jedinica, 13 stambenih (2 poslovna) sa ogromnom razlikom u kvadratima. Najmanji stan ima 30 kv metara, najveci cak 196. Od toga, dva stanara posrduju cak 6 stambenih jedinica (plus 2 poslivna) sto je 8 ako se racuna i poslovni (nova zgrada je u pitanju. Donet je plan investicionog ulaganja, ne da uplacujemo mesecno vec sta koliko kosta, da se uvedu prsklaice u dvoriste, promeni vestacka trava…dovoljno je tri, cetiri stanara za jaku vecinu za sve odluke. E sad, ne bi mi bio problem da zakon jasno odredjuje da investiciono ulaganje (koje jasno dovodi do povecanja vrednosti i posebnih delova) bude obracunat po kvadratnom metru, ali posto im zakon dozvoljava da i to promene, znaci, mogu me “zakonski prisliti” da uvecavam vrednost njihovih daleko vecih stanova ukoliko odluce da se trosak deli po stambenim jedinicama. Teoretski (tek nas ceka sastanak a prakticno i nemam nikakav uticaj) stan od 30 i stan od 196 kvadrata mogu placati jednako investiciono ulaganje za koje se deo zgrade odluci. Fakticki, stanari manjih stanova ce onda uvek placati razliku tj.uvecanje vrednosti stanara koji imaju vece stanove. Znaci, kako god obrnes, ide na teret manjih stambenih jedinica. To su stvari koje je zakon ipak trebao definisati: investiciono ulaganje samo zbog povecanja vrednosti zgrade a samim tim i stanova(ok.neko zeli malo luksuznije) ne moze da se obracunava podjednako, jer neko poveca vrednost 30 a neko 196 kvadrata. Bas me brine ova situacija jer ko zna sta me ceka. Molim Vas za savet.
Kao najveci propust zakona (procitala sam i tudji, bad da uporedim) je sto se u isti kontekst stavlja pojam JAVNI INTERES i SKUPSINA STARA odlucuje o svim pitanjima vezanim za zgradu, jer ne mogu sva pitanja biti javni interes vec stvar luksuza (na zalost, ne mozemo ni da se iselimo iz zgrade jer smo pod hipotekom). Plus, skupstina stanara odlucuje o nacinu naplate (jasno je da se to moze zloupotrebiti kao u predhodnom primeru), te zakon ne postavlja apsolutno nikakve granice, sto naravno vrlo lako moze dovesti do zloupotrwbe zakona, pogotovo u manjim zgradama gde je lakse imati vecinu sa malo vlasnika. Zakon kao zakon ipak mora imati neke okvire za ljude koji treba da ga primenjuju. Nama je bas neprijatna situacija jer ko zna da li cemo moci finansijski da ispratimo vlasnike koji imaju vece i skiplje nekretnine, samim tim i vece zelje. Bilo bi nepohodna da ipak urade neke dopune zakona i da se za pitanja koja ipak nisu javni interes odluke donose vecinom ili da se jasno definise nacin naplate.
1 Like
Postoji pravilnik koji definiše šta sve spada u investiciono održavanje.
To ne znači da većina ne može da odredi neku visoku cifru i odredi da se plaća po broju posebnih delova.
Kod nas je malo viša cifra jer ima dosta posla da se uradi za kratko vreme ali vi možete da pokušate da izbegavate obaveze kao i neki u našoj zgradi 
Moj cilj i nije izbegavanje placanja, naprotiv, vrlo rado cu platiti onoliko koliko bi trebalo po kvadratu. Necu placati podizanje vrednosti tudjih kvadrata sa investicijama koje spadaju u luksuz. Mene ljuti sto je ovaj zakon u ogromnom sukobu sa drugim zakonima te kao sto rekoh, te “stambema zajednica moze bukvalno da radi sta zeli” (jer ako odluce da se placa po stanu, uzima se srednja kvadratura te vlasnici ogeomnih stanova svaljuju trosak uvecanja vrednosti svojih kvadrata na teret vlasnika malih stanova). Zakon koji “dopusta sve varijante” je upravo zakon pun rupa. Bas procitah zakon u Hrvatskoj, ma nebo i zemlja. Jasno napravljena granica sta je nuzno i obavezno, a sta je volja odredjenih stanara koji mogu odluciti i bez saglasnosti ali ne mogu duziti druge stanare. Nasa zgrada je nova, pa zaista nema nikakvih nuznih bitnih radova. Oduvek smo svi placali ciscenje i domara tj.odrzavanje. Bice zakonskih problema sa ovim zakonom, tj. tuzbi jer je ovo krajnje lose napisan zakon. Jos veci sok sam dozivela kad sam videla da u katastru vlasnici posevnih delova nisu ni upisani kao vlasnici zajednickih, vec se zaj.deo vodi na stare vlasnike i firmu koja je gradila. Verujem da niko ne bi izbegavao placanje da je zakon jasan i da je uskladjen sa drugim zakonima. Odrzavanje po stanu (jer to nema veze sa kvadraturom) investicije po kvadratu (svako brate plati onolilo koliko ce uvecati vrednost svog posebnog dela, pa ne bi bilo mogucnosti zloupotrebe i nek smisljaju sta zele). I jos primetih, za sve zakonske propuste (tipa neko podnese tuzbu) jedino opet stambena zajednica odgovara. Nece odgovarati nit upravnik, a drzava se ogradila jer na kraju, skupstina stanara odlucuje. Investicija moze biti sve zivo, dzabe pravilnik kad u zakonu jasno pise: O SVIM PITANJIMA odlucuje prosta vecina (sem izd.i kredit sa 2/3).
Tekuće održavanje i profesionalni upravnik se plaćaju po stambenoj jedinici, a investiciono održavanje po kvadratu. To se može promeniti dvotrećinskom većinom. Ako sam dobro zapamtila - kod vas je to 11 glasova u skupštini. Dvotrećinska većina je potrebna za izbor prof. upravnika, za uzimanje kredita, za raspolaganje zajedničkim delovima (prodaju, nadziđivanje) i za promenu načina plaćanja tekućeg i investicionog održavanja.
Nije mi jasno ovo kako su zajednički delovi upisani na investitora. Kako mogu hodnici, stepenice, krov i slično da budu upisani na bilo koga? To je zajedničko nedeljivo vlasništvo svih vlasnika stanova i lokala. Nisam čula da se to posebno upisuje u katastar… Šta je u katastru upisano kao vlasništvo investitora?
2 Likes
U katastru imate zaj.svojinu i vlasnike posebnih delova. Zaj.svojina su i zajednicke prostorije, dvoriste, zemljiste…moguce da je greska, naravno. Trebalo bi da stoji u delu zaj.svojine: vlasnici posebnih delova (ko ce da ih nabraja). Tako makar stoji u nekim zgradama. Ali to verujem da je slucajno (za zaj.svojinu su navedeni samo stari vlasnici zemljista). Ne znam, mozda i nije bitno. Da, sve mi je jasno , samo sam konstatovala da je 2/3 relativna stvar, te u manjim zgradama u kojim neki vlasnici imaju vise stanova, a samim tim i vise glasova, moze doci do neke vrste monopola. To je slucaj obicnp u novim zgradama, ovin tek izgradjenim. Zato kazem, ipak je zakon trebao nesto jasno da definise, i da ipak neka pitanja moraju jednoglasno, kao npr.za promenu nacina placanja. Zakon definise kako se obracunavaju troskovi, a ne da stanari imaju mogucnost da namecu svoj deo investicije na manjinske vlasnike. Dadoh primer, ako zakon kaze, ulaganjrm se povecava vrednost posebnog dela (stana), pa naravno da ne moze biti isti teret na vlasnika garsonjere i stana od 150 kvadrata (sto zakon kao varijantu dopusta). Mislim na neka luksuznija ulaganja ne odrzavanje zgrade.Takodje, ne moze se ici logikom, pa nek proda stan ili se iseli, jer ljudi su i pod hipotekama. Trebalo je razdvojiti nuznost i luksuz, jer po zakonu se kao obaveza moze nametnuti i luksuz kao javni interes i obaveza za celu zgradu sto je sa pravnog aspekta paradoksalno.
3 Likes