Kućni savet - upravljanje zgradom ili stanarima?


#1

Novi zakon o zgradama je uveo upravnike zgrada koji su ili stanari iz same zgrade ili profesinalni upravnici po ugovoru ili po sili zakona. Razloge za uvođenje novog insitututa vlast je formalno videla u potrebi da se uspostavi jasna linija odgovornosti za pitanja odražavanja zgrada, a suštiniski u namirivanju svojih kadrova koji bi bili zaduženi za kontrolu i kapilarne informacije o političkim stavovima stanarki i stanara. Zakonski je određena ponovna konstitucija upravljačke strukture u zgradi. Da li je ovo prilika za angažovanjem i daljim koordinisanim radom?


Fama zvana Profesionalni upravnici stambenih zgrada
#2

Pošto se zadnjih dana u javnosti povela polemika oko toga da li upravnici moraju da prijavljuju podstanare ili ne,malo pojašnjenje.Upravnici i prof.upravnici samo vode interni spisak stanara i podstanara i nisu dužni nikome da ga ustupaju bez ozbiljnog razloga tj. bez sudskog naloga.Takođe,na vratima ne morate da imate ime i prezime vec samo broj stana,na interfonu isto,a spisak stanara ne sme biti javno istaknut ukoliko se vi niste složili da vaše ime bude na njemu.Moja preporuka-tamo gde stanari ne mogu da se dogovore-birajte licenciranog prof.upravnika sa spiska PKS jer ako ga vi ne odaberete opština ga bira za vas.Po uvećanoj ceni naravno.I da.Naravno da niko ne sme bez ozbiljnog razloga da vam udje u stan.Pa i do sada su postojale situacije kada je bilo dozvoljeno provaliti u stan i sprečiti recimo požar,izlivanje vode itd


#3

@Buba ovo je super uvid u to što su prava koja imamo uprkos novom zakonu. Al aj da vidimo i šta bi bila unapređenja u odnosu na ponuđeno rešenje. Sam zakon se (u delu upravljanje i održavanje zgrada) bavi time kako da primora ljude da održavaju zgradu. Tamo gde je problem nesloga/nezainteresovanost komšija (što se netačno uzima kao polazna osnova) ovaj zakon zapravo nudi (relativno) stimulativna rešenja za udruživanje (ako se dogovorite dobićete boljeg upravnika nego ako vam nametnu, ako se 100% ljudi usaglasi možete i sami da definišete vaše odnose nevezano za zakon i sl). I dok sa jedne strane stanje zgrada jeste objektivni problem, njegov uzrok je najčešće upravo teška materijlna situacija ljudi (koja se ovim rešenjima često samo produbljuje). Sam zakon predviđa da opština može da odluči da vaša fasada mora da se renovira (jer je u ambijetalnoj celini bla bla) a onda upravnik može da naloži izvršitelju da vam zapleni imovinu kako bi se ti troškovi namirili. Drugim rečima, u dva koraka možete ostati čak i bez stana jer niste u stanju da održavate zgradu. Nije rešenje ni reći da trošak održavanja treba da pređe na budžet (osim u slučaju kad optina oće od vaše fasade da pravi ambijetalnu celinu). U HR firme daju osetno više novca za te komunalne stvari od fizičkih lica. Al šta tamo gde nema ni firmi?


#4

@axa dobro je što je otvoreno pitanje unapređenja rešenja, s obzirom da postojeći zakon dodatno generiše probleme koji u stvari usporavaju/onemogućavaju njegovu primenu.

Čini mi se da ključ za unapređenje procesa leži u određivanju statusa zgrade. Da li je zgrada deo javnog prostora grada ili privatno vlasništvo vlasnica/ka stanova u zgradi. Iako je meni lično bliža ideja zgrade kao javnog prostora, prateći dosadašnje društvene procese, očigledno je da se nakon enormne privatizacije stanbenog fonda u inflatornoj 1993. godini zgrada može posmatrati samo kao privatno vlasništvo vlasnica/ka stanova. Dalje, ako je zgrada privatno vlasništvo stanara zgrade, onda udeli u tom vlasništvu ne mogu da se posmatraju paritetno, kao što je sada slučaj u zakonu, već moraju da uzmu u obzir različite kvadrature stanova - vlasnici većih stanova više participiraju u samoj zgradi i samim tim snose i veću odgovornost za samu zgradu. Na ovom mestu bih razmišljao i o elektorskim glasovima vezanim za posedovanje kvadratnih metara i na tako, zakonski određeno, formiranje skupštine zgrade. Na ovaj način se izbegava postojeće rešenje koje predviđa mršave kvorume a iz čijih kriza se izlazi pretnjom prinudnom upravom i nametanjem upravnika zgrade od strane opštine, umesto suda kao kod drugih pravnih lica - što se inače pravda rasterećenjem sudova, a po meni destrukuje ustavno-pravni poredak zemlje.

Pitanje rentiranja stanova, koje se često navodi kao otežavajuća okolnost “jer ne znaš ko ti živi u zgradi” ovaj zakon tretira u skladu sa ideološkim izvorištem svojih donosica ili ti radikalno loše - pri tome ozbiljno ugrožavajući, makar verbalno, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i princip nepovredivosti stana i tako to. Nikakvo pravo, kao što reče @Buba nemaju nikakvi upravnici zgrada i sl da prijavljuju podstanare, jer će za to da ih se tuži od strane vlasnice/ka stana i da ih se oglobi. Takođe ko živi u zgradi nije pitanje zgrade nego vlanice/ka stana u čijem stanu se živi. Jedino zgrada i to na nivou zgrade, dakle nekim Statutom ili dogovorom, može da propiše neka pravila ponašanja u samoj zgradi, a u šta spada i domen da npr stanodavci moraju dostaviti kontakt telefon stanara ili stanarke upravniku zgrade a kako bi u slučaju nužde (pucanje cevi, prelivanje vodokotlića i slični užasi koji se po pravilu događaju u nijedno doba noći) mogao da ih “iscima” da zatvore ventil, otvore vrata i sl.

Finansiranje troškova zgrade tipa popravke krova kada se angažuje Gradsko stambeno ide po kvadratnom metru, jer se i vezuje uz infostan. Ako je taj princip uveden, a smislen je, onda nema razloga da se ne sprovodi i na nivou tekućeg finansiranja - imaš veći stan, više i plati. Od nerešenih pitanja ostaje nam pitanje vertikalnog transporta, tj lifta i održavanja okućnice (šišanje trave, čišćenje snega i sl). Ako je lift vlasništvo zgrade, onda je i tu jasan princip i održavanja (“imam 100kvm na prvom spratu i meni ne treba lift”, “ali ti stan vredi više zbog toga što ima lift u zgradi i niko ne mora da seca veš mašinu”) i uvođenja (“ušao bih u krov ali bih vam zauzvrat uveo lift”), kao i oko troškova/rada na održavanju okućnice - što imaš više vlasništva više moraš i da ulažeš da bi ga održavao. HR model je nekonzistentan u tome što nejednako tretira pravna i fizička lica, ali to je posledica manjka poreza na nepokretnosti koji su oni time nadomestili. Mi nemamo taj slučaj kod nas, jer je poreska obaveza ustanovljena za vlasništvo nad nepokretnošću, bez obzira na prirodu osobe (pravna ili fizička) koja je vlasnik.

Zakon zaprećenim kaznama rešava problem nesprovođenja. Međutim nejasno je ko izriče te kazne i u kakvom postupku. Predlog i jeste da se tim problem bavi ne prekršajni već osnivačkim aktom skupštine nadležni sud jer su pitanja odnosa u zgradi, ako je ona već privatno vlasništvo, odnosi između vlasnika u nekom pravnom licu tj DOO. Moguće je da to podrazumeva i osnivanje posebnog suda ili odeljenja koje bi se bavilo ovom problematikom, a iz razloga potencijalno velikog broja slučajeva, ali se time makar čuva konzistentnost modela, što ima dugoročnu vrednost za samo društvo.

Apsolutno je nepravedno rešenje gde ti neko nešto nametne da uradiš, a da ti pri tome ne obezbedi način na koji to da rešiš. Obaveza zgrade, privatnog vlasništva njenih stanara, jeste da vodi računa o fasadi ali je i opština tu da ako već donosi zahtev u tom smeru ima i ponuđenu opciju kako da se ta fasada reši, bez da se sme pleniti stan. Uopšte, zaplena stana kao mera naplate duga mora da se ukine. Niko nema pravo da drugome oduzme stan ako ga on sam nije založio. Slučajevi kao oduzimanje stana porodici Khawatmi su apsolutni skandal koji mora da ima epilog na Evropskom sudu za ljudska prava.


#5

Do sada je bilo da troskove tekuceg odrzavanja placaju stanari po kvadratu a sada je promenjeno ali je ostavljena opcija da stanari mogu da promene kriterijume i da i za tekuce odrzavanje bude po kvadratu kao i za investiciona ali moze i po stambenoj jedinici.Zakon ostavlja stanarima mogucnost odabira.Samo mislim da tu mora 2/3 saglasnost.Ono sto je jako diskutabilno u ovom zakonu jeste pojam “nedostupan vlasnik” i nacin pozivanja na sednicu Stambene zajednice.Dovoljno je da objavite 2 puta u roku od tri dana poziv na oglasnoj tabli i ako se ne pojavi vlasnik on postaje nedostupan.Strasno.Trudila sam se svim silama da i na obuci probam da ukazem na taj problem ali me je lobi privatnih firmi za odrzavanje zgrada iz NS koji su ucestvovali u izradi ovog zakona,potpuno poklopio i cak mi poslali poruku da ne diram tu kategoriju.Opet kazem,iza povike na prof.upravnike kriju se mnogo gore stvari od toga da tamo gde niko nece da se bavi zgradom,unajmite nekoga ko ce samo izvrsavati ono sto se vi dogovorite.


#6

Zakon u suštini generiše sukob među stanarima koje onda rešava prinudni upravnik, nametnut od opštine, tj samo rešenje u sebi sadrži ozbiljan koruptivni moment. Kada sam pokretao temu pitanje je bilo da li postojeći okvir možemo da iskoristimo kao dodatni modus operandi borbe za naš grad, a kroz angažovanje na polju skupština stanara. Mene lično su uplašile one kazne pa sam na holdu sa tim projektom u svom ulazu.


#7

Cilj im je bio uvodjenje sto vise prof.upravnika i zato su bili predvideli da sve zgrade iznad 30 stanova moraju imati profesionalne upravnike, ali smo ih mi pritiskom na javnim raspravama primorali da tu odredbu ukinu.Onda su oni kao to prihvatili a onda toliko podigli kazne da ce svako iole normalan,narocito u velikoj zgradi brzo odustati od ideje da bude obican upravnik.Za sve odgovoran a nije placen.Covek stvarno mora da bude veliki altruista ili da bas ima slozne stanare da pristane naovo.Radila sam ja uporednu tabelu za Kurir(verovali ili ne :slight_smile: ) gde sam to ukazivala.


#8

Ja preregistrovah svoju zgradu po novom zakonu platih taksu dobih rijesenje
Nigdje nisu predvidjeli zamjenika pa smo to rijesili tako sto je upravnik dao punomoc kod notara
Sramota toliko suplje nadam se da nece krenuti u ful primjenu kad bi trebali da krenu da postavljaju prve upravnike od strane opstine .
Toliko toga nedorecenog za muljanje i mesetarenje .


#9

@Buba bilo bi zanimljivo da napišeš kako ti vidiš razliku između onoga kako si do sada vodila tvoju zgradu i kako bi to radila od sada, ali i kako bi se to razlikovalo od situacije u kojoj si profesionalni upravnik u nekoj drugoj zgradi. Možda bi smo odatle mogli da krenemo u formiranje nekih principa ili predloga za zgrade koje bi se drugačije organizovale.


#10

Generalno je stav da ne mozete sa istim entuzijazmom da vodite svoju i tudje zgrade.Mozete da radite profesionalno i po zakonu.Ali prostor koji vi uredjujete je vas,to su vase komsije,drugari vaseg deteta,skolski drugovi vas ili vaseg muza.Pritom to je jedna zgrada.Zakon kaze da profesionalni upravnik mora da bude pravno lice.Nemate vi mnogo vremena za emocije kada krenete u trku zvanu dazbine drzavi.Jos se ne zna koliko ce vam stanova trebati da biste podmirili osnovne potrebe a gde je tu zarada?


Kućni savet - Iskustva i dileme stanara
#11

Navodno ce poceti od Nove godine.Ali nema sanse,nemaju dovoljno licenciranih upravnika.Ali mogu ih oni do tada i nastancovati.Nije njima problem.Obratite molim vas veliku paznju oko obaveza obicnog upravnika.Nisu nimalo naivne.


#12

Siniša Mali se sreo sa licenciranim upravnicima (nema ih baš mnogo na slici…) i naveo da je grad inicirao promenu zakona o stanovanju i to zbog bezbednosti


#13

Jeste grad Beograd bio inicijator izmene zakona a taj diskurs o bezbednosti prati i ceo narativ njegovog donošenja. Baš zbog toga smo puno puta govorili u procesu donošenja zakona: on se bavi zgradama a ne ljudima.

Što se tiče ovoga što si gore pominjao, nije realno da stanovanje bude u privatnom posedu a održavanje zgrada u javnoj nadležnosti. Novac za popravku postojećeg stambenog fonda se teško može izmusti iz javnih fondova što izlazak iz ove situacije čini dosta neiglednim (po siromašne vlasnike stanova u zgradama koje se raspadaju). Učešće u troškovima u srazmeri sa kvadraturom jeste pravičnije ali nedovoljno za sistemsko rešenje problema koji je proizvod višedecenijske loše politike. Nisam siguran ni da bi poseban sud dao mnogo bolje rešenje od postojećih. Svakako je problem visina tih kazni (koje su samo u periodu pisanja zakona dobile dve nule).

Za to da (jedini) stan ne može da se oduzme kao mera naplate duga se apsolutno slažem. A o oblast izvršenja se mora radikalno izmeniti (o čemu bi trebalo otvoriti posebnu temu) jer je slučaj porodice Khawatmi samo malo radikalniji od onoga što je praksa. A rekao bih da se u primeni ovog zakona dosta računa na tu spregu upravnik zgrade - izvršitelj jer šta upravnik ne naplati, izvršitelj će da utera. Gore sam dao najradikalniji primer sa potpunom rekonstrukcijom fasade al isto može da ide za svako sitno potraživanje. A po potojećem sistemu izvršenja ti se ni ne isplati da se na tim malim sumama žališ (koje su male samo nominalno a radikalno narastu sa svim izvršiteljskim taksama)…


#14

Juče sam razmišljao na ovu temu imajući u vidu komunalne probleme koji su vidljivi oko svake zgrade: nečistoću, zapuštenost javnih zelenih površina, nedostatak parking prostora (koji je vezan delom za nekvalitetnu ponudu javnog prevoza, delom za ipak upitnu udobnost transporta i delom za privredu, odnosno službena vozila privatnih i javnih preduzeća zaposlenih koji ta vozila imaju na raspolaganju 24h), čišćenje snega i leda.

Mislim da ovde postoji mogućnost uspostavljanja kompenzacije obaveza po više osnova i da bi tu trebalo tražiti moguća rešenja i u domenu sakupljanja i reciklaže otpada.

Stanari zgrade bi se mogli obavezati da, u zamenu za strukturno i infrastrukturno održavanje zgrade, održavaju jasno definisane javne površine oko zgrade ili bloka i slično.


#15

Upravo suprotno - to jeste sistemsko rešenje jer uspostavlja odnos između vlasništva nad stanom i veličinom istog i participacije u odlučivanju, tj obavezama, a direktno je posledica upravo toga da je zgrada privatno vlasništvo čiji su vlasnici istovremeno i vlasnici stanova proporcionalno kvadraturi. Ako se pođe od tog principa, ostala rešenja izlaze deduktivno.

Druga je stvar aktuelno stanje i popravka istog. Jasno je kao dan da to iz samostalnih sredstava većine vlasnika zgrada nije moguće realizovati. Za to je potrebna podrška društva a to jeste pitanje lokalne politike i prenameme sredstava koje se prikupljaju od postojećih poreza na same te nekretnine a čiji je smisao u stvari podrška održavanju nepokretnosti. Takođe, sredstva koja se skupljaju kroz infostan a za “gradsko stanbeno” jesu sredstva zgrade koja se mogu isključivo koristiti za usluge gradskog stanbenog - što je sistemski problem uspostave monopola jedne kompanije i u kontradikciji sa proklamovanim tržišnim principima. Finalno, sama lokalna samouprava može da obezbedi sredstva iz kredita tj izdavanja obveznica kojima bi pomogla rekonstrukcije zgrada, uvođenje izolacije, rekostrukciju prozora i sl a u cilju povećanja energetske efikasnosti itd.

Što se tiče sistema upravnik - izvršitelj, slažem se da su oni to tako zamislili. Na svu sreću sporo ide i otpori postoje i ne damo se. #ČijaZgrada?


#16

@Zdravko, jasno je da bi stvari bile jednostavnije da nemamo aktuelno stanje nego da zamišljamo od nule pravedni sistem u kom se tek treba skućiti (tad ne bi ni morali da operišemo sa zadatošću privatnog vlasništva nad stanovima). Ovako je realnost dosta eklektična od stanarskih prava u zadužbinama do investitorskih špekulanata sa pregršt siromašnih vlasnika nekretnina. Al pre nego pređem na to, čini mi se i da ovaj model koji prevodi kvadraturu u odgovornost ali i udeo u donošenju odluka (koliko god bio logički konzistentan) nije skroz pravedan - npr. jedna osoba je vlasnik 2 veća stana u zgradi i time, pored što plaća veće namete, ima i daleko veći uticaj nego šestočlana porodica koja živi u premalom stanu na odluku da li unutrašnje dvorište preurediti za decu ili posaditi hrizanteme (sa druge strane, još napetije je očekivati da bi neko plaćao više za odluke u kojima participira manje).

Na toj liniji stoji i pitanje: zašto bi se javna sredstva (bila od poreza, kredita ili nečeg trećeg) usmeravala na one koji su vlasnici stanova a ne na one koji stambeno pitanje nemaju nikako rešeno, tj. što su nam preči siromašni vlasnici stanova (a sa njima i oni koji nisu nužno siromašni) od onih koji su siromašni bez stana (pa i bukvalno na ulici). Mogući odgovor je verovatno da je ovo jedini stambeni fond koji imamo pa ne bi trebalo da se raspadne. S druge strane, što umesto da krpimo ne bi ulagali javna sredstva u javne programe stanovanja pa dugoročno imali održivije rešenje od popravljanja imovine onih koji su je stekli “prvobitnom akumulacijom stanova”.

Predlažem da zarad dalje diskusije prođemo kroz ponuđene (komplementarne) modele:

1. Novac od poreza na imovinu (tj. nekretninu) treba preusmeriti na njihovo održavanje. To je jednostavna pozicija: Nema taj novac da ide negde drugo pre nego osigura opstanak onoga na osnovu čega se naplaćuje. Ja se u poreze i budžete ne razumem ali bilo bi zanimljivo videti u kojoj meri bi recimo formiranje posebnog fonda iz tog poreza a sa ovom namenom rešila problem sa održavanjem, a gde bi stvorila nove probleme. Ne znam uopšte koliki ispadne porez za šta ali kontam da je van par urbanih centara to dosta zanemarljivo. A ako je sve ukupno reč o ozbiljnoj sumi onda se nameće problem rupe u budžetu koje bi ovo stvorilo (s tim što bi se rupa mogla/trebala rešavati negde drugde). Pitanje je i kako se upravlja tim novcem, tj. ako zamislimo da je to jedan centralizovani fond, da li on može bolje i jeftinije da nađe rešenje za održavanje zgrada od samih zgrada. @Zdravko je već pomenuo Gradsko stambeno, koliko sam ja razumeo, pored problematične pozicije, do tih para na njihovom računu se dolazi ili teško ili nikako a podizvođači su nepoverljiva ekipa (@Buba je upućenija pošto se ganjala sa njima a reče i da će da se gase skoro: Šta se dešava sa parama?). U svakom slučaju, postoji neka suma koja ide na račun toga što nekretnina uopšte postoji (porez, gradsko stambeno, firma za održavanje, komšija koji skuplja priloge, sada i upravnik…), bolji menadžment toga bi mogao biti deo rešenja.

2. Lokalna samouprava obezbeđuje (povoljni) kredit za infrastrukturalna održavanja zgrada. Generalno treba razjebati bankarske kamate a za početak nije loše to napraviti u stvarima koje su od javnog interesa. Ako neko već mora da popravlja fasadu koja se sjebala zbog višedecenijskog nemara prethodnih vlasti/vlasnika a sada preti nekom da padne na glavu, najmanje što može da mu se ponudi je da to plati tempom koji može da izdrži i bez dodatnih troškova. A onda što stati samo na popravci kad se može unaprediti energetska efikasnost ili na neki drugi način poboljšati komunalni život.

3. Sama zgrada generiše vrednost koja se razmenjuje za njeno održavanje: @SaobrKamera je predložio model po kome zgrada preuzima održavanje jednog dela javnih površina kako bi grad preuzeo održavanje zgrade. Ovde bi trebalo imati računicu kako se zapravo generiše vrednost kroz predloženo održavanje (da ne bi završilo kao neka mera ala vulin gde se ljudi teraju da rade za pomoć pri održavanju) + kakav efekat to ima na javne službe i njihove zaposlene koje se inače bave održavanjem javnih površina? Ovo s reciklažom otpada je postojalo u nekom rudimentalnom obliku kroz nešto što se zove/zvalo ANLI gde su imali to da zgrada razvrstava otpad koje udruženje onda reciklira a novac delom koristi za sistem reciklaže a delom za troškove održavanja zgrade. To bi verovatno imalo smisla sa nekim razvijenijim sistemom reciklaže al bi isto tako uticalo i na postojeću sitnu ekonomiju reciklera (@Pitula?) Šta bi još moglo da bude izvor prihoda zgrade? Drugari iz Hrvatske ebanke su predlagali/sugerisali da zgrada može da se izdržava (a u zavisnosti od sistema otkupa el. energija i otplati) od solarnih panela koji se postave na krov (@anadz će znati bolje). Svakako bi bilo korisno stimulisati te zadrugarske momente. Nov zakon je tu dosta destruktivan (ova kompezancija je nekad mogla da funkcioniše unutar same zgrade jer je nekom lakše da kreči a drugom da plati a to sad sa celim sistemom upravnik-održavanje-izvršitelj postaje nemoguće)


#17

Računicu, po modelu koji sam predložio, bi trebalo tražiti po dva osnova:

  1. Nadležno JKP bi trebalo da ima kalkulaciju utroška ili vrednost radova izračunatu po osnovu normiranog radnog sata (m2/h) ili po površini koja se održava. Ne znam koliko je to ali bi se deo sredstava iz budžeta namenjenih u ove svrhe mogao preusmeriti na vlasnike zgrada (skupština stanara) kao pravno lice ili da JKP angažuje ovo pravno lice kao podizvođača. Ovo se odnosi na održavanje zelenih površina (šišanje trave i sakupljanje biomase i smeća) ali i na druge javne površine u nadležnosti JKP Gradska čistoća.
  2. Smeće, odnosno otpad koji može da se reciklira, bi mogao da bude drugi izvor prihoda nastao ugovornim odnosom između operatera koji upravljaju ambalažnim otpadom (metal, staklo, papir, plastika).

Odgovor na pitanje kakav efekat bi to moglo da ima na javne službe i zaposlene koji se bave održavanjem javnih površina nije tako jednostavan. Opšti utisak je da se ovaj posao ne radi dovoljno kvalitetno i da je mogući razlog nedostatak radne snage koju JKP može da angažuje. Do pre 2-3 godine su imali pravo i mogućnost da angažuju ljude na privremenim i povremenim poslovima a onda je ta mogućnost ukinuta. Moguće je da bi se u ovom modelu ukupan kvalitet života podigao bez značajnog negativnog uticaja na JKP.

Što se tiče sitne ekonomije reciklera mislim da je važno istaći da i njima promiče solidna količina korisnog a sitnog otpada koji se može reciklirati budući da su skoncentrisani na ono što se može pronaći na mestima za odlaganje smeća, odnosno kontejnera.

Ukupno gledano, mislim da je lakše i jasnije igrati na kartu stimulacije nego kazne .Ovaj model bi se mogao kombinovati i sa drugim mogućim modelima pri čemu bi ovaj mogao da ima najveći uticaj na kvalitet životne sredine.


#18

Čini mi se da još uvek postoji dosta fundamentalno nerazumevanje različitih uloga upravnika, profesionalnih upravnika i prinudnih upravnika. Zato prenosim post @Buba sa fejsbuka kao odgovor na tekst Danasa koji tu razliku ne pravi, a po svemu sudeći, baš bi trebalo:

Ako već pišete o "Prinudnim upravnicima"onda se potrudite da u tekstu svugde to naglasite. U naslovu pisete o “prinudnim” a u tekstu o profesionalnim upravnicima. Prinudnog upravnika ne mozete da birate, njega vam dodeljuje lokalna samouprava i ona mu i odredjuje platu. Mozete da izaberete obicnog upravnika (stanar zgrade) ili da se odlucite za profesionalnog (mora da ima licencu i polozen ispit). Tek ako se ne odlucite ni za jedno od ovo dvoje ,dolaze vam prinudni. I tu nema biranja. Obican upravnik (stanar zgrade) ne prima platu, ima mnogo obaveza i tesko da ce to neko hteti da radi na duge staze. Profesionalni upravnik takodje nema platu (ne znam otkud ta cifra od 55.000,00) vec zavisi od toga koliko zgrada ima na upravljanju. Kao bilo koje drugo zanimanje. Mora da bude zaposlen kod nekoga ko se bavi upravljanjem ili da ima svoju firmu za upravljanje, da placa sve doprinose i poreze drzavi, da ima licencu, uplaceno osiguranje od profesionalne odgovornosti, placa knigovodju i sve ono sto ide uz obaveze firme. O tome niko ne pise. Da bude dostupan 24h, da vodi racuna o svemu u zgradi i za svaku gresku plati poprilicnu kaznu. Ukoliko napravi neki veci propust preti mu cak oduzimanje licence. I tek posle ove dve mogucnosti dolaze prinudni, koje ne mozete da birate niti mu vi odredjujete platu vec lokalna samouprava po nekim svojim formulama. Ne cekajte prinudne upravnike. Birajte svoje komsije ili birajte ljude sa spiska PKS koji imaju licencu i koji samo sprovode ono sto se vi dogovorite.


#19

Pričali smo o jednoj javnoj tribini na kojoj bi se ova pitanja adresirala, @axa i @Buba bi mogli da pripreme to uskoro.
MIslim da bi bilo jako korisno da se pored uvoda šta novi zakon donosi, ostavi prostora za pitanja publike, pošto ima dosta nerazumevanja…


#20

U nedelju mi skidaju zavoj pa možemo da se dogovorimo da polako počnemo sa tom temom.Očigledno nailazi na zanimanje javnosti pa treba to iskoristiti kod najave tema kojima se bavimo.