Ovo jednostavno nije istina. Ne može niko drugome da brani pristup zajedničkoj imovini pošto je to tvoja imovina isto koliko i komšijina i ostalih stanara u zgradi. Niko nema prva da uzurpira zajedničku imovinu i da drugima onemogući pristup, pogotovo EDB i raznorazni upravnici
U jednoj zgradi gde sam živeo, famozni drug predsednik kućnog saveta je imao ključeve i nije dao nikome. Više puta je pitan da nam da da iskopiramo, pošto se dešavalo da iskoči automatski osigurač za fazu pa treba samo klapna da se vrati u polozaj. Dobijali smo razne odgovore, tipa ne može sad zuri al da će nam kasnije, do, na kraju, to su specijalni ključevi koje je njemu dala EDB, i koje on ne sme nikome da daje.
Elem, dogodilo se da je iskočio osigurac zimi, a da drug predsednik nosilac famoznih ključeva, nije bio u Beogradu. Zvali smo njegovu ženu, koja nas je otkačila sa pričom da ona ne zna gde su ključevi, a i da tek može da dođe sa posla za par sati, a i kad dođe, ona ne zna da li može da ih nam da jer to su specijalni ključevi, i samo drug predsednik, ovlašćeni organ zgrade, može sa takvom bitnošću da raspolaze - te da je najbolje da se mi u sred zime kad nam ne radi grejanje lepo obratimo EDB kako bi nam oni to otvorili.
Ok, reko zabole me ja odoh da dignem klapnu na osiguraču pa kud puklo da puklo. Pozovem ja drugara, uzmem bonsek i lepo pretesterišem katanac i to dosta brzo za nekih minut-dva
Naravno, to je čula dežurna baba iz prizemlja, koja je izletela i počela da urla: alo bre šta radite? Zvaću policiju, predsednika itd…ja reko samo napred gospođo - vi nemate prava meni da uskraćujete pristup instalacijama od stana.
Baba zatim zove druga predsednika i daje mi telefon… …tu on mene upozorava, preti tužbom itd, a ja ga fino pozdravim, i kažem da slobodno napiše tuzbu ili da zove pandure, a najbolje da se obrati elektro distribuciji (savet koji su oni meni dali da bi me otkačili).
Elem, da ne bi ostao orman neobezbeđen, a kopkala me ta priča oko “specijalnog” ključa i okrenem ja tako EDB. Ispričam da sam morao da isečem katanac jer mi ne daju ključ, pitam ko je u nadležnosti za taj katanac i žena iz EDB mi lepo kaže: E, ako ste isekli, pa vama ne mogu da brane pristup brojilu i osiguračima. Katanac i orman su u nadležnosti stanara zgrade, a ne EDB, medjutim taj katanac jeste “specijalan”, pošto radnici za očitavanje koriste univerzalne ključeve kako bi nosli par ključeva za ceo Beograd, i da je najbolje da ja dođem i kupim od njih novi katanac sa tim univerzalnim ključem koji oni koriste. Sutradan odem u Masarikovu, platim nešto para (više se ne sećam koliko), pa odem u službu za očitavanje i uzmem taj famozni katanac. Naravno, napravim duplikate ključeva i odem u zgradu i stavim taj “specijalan” katanac nazad na orman.
Onda pozovem onog magarca od predsednika i kažem mu da sam ubacio ključeve u sanduče za zgradu, da su mi bez ikakvog problema prodali katanac, i da to nije nikakav “specijalan” katanac i ključ, već da svako ko je vlasnik stana moze da ga ima, da to EDB na kraju ni ne interesuje i da to zavisi od našeg internog dogovora u zgradi ko će sve imati ključeve.
I tu se priča završila.