Право на уличну продају је тема којом се не баве странке, односно одређене се врло брутално обрачунавају са истом, покушавајући да у јавности представе продавце неморалним попут наркодилера, а купце неморалним попут наркомана. То је зона у којој је комунална полиција посебно брутална.
Пре реконструкције Војводе Степе на углу Војводе Степе и Капетана Завишића постојала је дивља пијаца. На њој су се могли наћи врло квалитетни производи, квалитета органских и по приступачним ценама. Многима је то место одговарало, зато што је место окружено високим зградама са много станара, а ближе од обичних пијаца. И дан данас би се на том месту могла направити пијаца са монтажним тезгама, типа 7-15 часова, 3 места за продају из камиона купуса, лубеница и слично, те да се наплаћује пијачнина.
Код Тржног центра Бањица продавци како лубеница, купуса кромпира, јабука, како су постављени угрожавају безбедност саобраћаја, али у смислу привређивања и интереса грађана далеко од тога да су непожељни. У тој зони постоји простор где би се могло направити неколико продајних места за продају из Камиона. Слична ситуација и у Браће Јерковића. “Комунални неред” је последица недостатка планирања на микро плану у складу са стварним потребама.
Посебно бих поменуо случај продаје на отвореном на Булевару. Тамо су се својевремено наплаћивала продајна места вишеструко скупље него на пијацама, све легално, и онда одједанпут, сасечеш те, на крају крајева, привреднике.
Последњих година се око Бањичке пијаце врло сурово обрачунавају са продајом из камиона, наводно, због жалби станара, али кромпире у џаковима, лубенице, купус, цвеће, паприка за зимницу, стварно се не могу озбиљно продавати на оним шаблон-тезгама у кругу пијаце. Један посебан, слободно ћу рећи геноцид, су направили у Млечној хали смањивањем броја тезги! Корак по корак, мало по мало, сатиру ситне који продају легално, и ту можете имати врло озбиљну циљну групу.
Тема:
ЧИЈЕ СУ ПИЈАЦЕ?