U martu je raspisan anketni konkurs za izradu urbanističko-arhitektonskog rešenja dela Makiškog polja, a u junu su dodeljene nagrade (ne vidim da su objavljena nagrađena rešenja).
Iz teksta raspisa: “Повод за расписивање конкурса је чињеница да се ово значајно подручје у средњој зони града, уз Савску магистралу, данас потпуно неусловно користи, углавном као пољопривредно земљиште, а за град представља изузетан функционални, просторни и инвестициони ресурс. Уз то, померањем границе уже зоне заштите београдског изворишта у зону Савске магистрале, ово подручје добија на значају и пуној актуелности.
Изабрана решења биће основ за формулисање планског решења и израду урбанистичко-планске документације за предметно подручје.”
Prema Planu generalne regulacije (PGR) ovaj prostor namenjen je za “комерцијалне садржаје (зона К2), мешовити градски центар (зоне М4 и М5), јавне службе, шуме, заштитни зелени појас, водне површине (Железничка река, Поток Париповац и отворени мелиорациони канали), инфраструктурне површине (ППВ „Беле воде“ и ЦС „Беле воде 1 и 2“), железнице и саобраћајне површине.”
Obavezna je izrada Plana detaljne regulacije (PDR), ali ne i sprovođenje konkursa, što znači da ne postoji garancija da će rešenja ovog konkursa imati prednost nad rešenjima iz “projekta” Karić-grada.
A s obzirom da je Zakon o planiranju i izgradnji zgodno izmenjen, mogu da iskoriste BNV model (sada po zakonu): Vlada proglasi poseban interes - naprave PPPPN - Vlada usvoji. Najave Karića kao investitora, najave Malog o “nacionalnom” sportskom stadionu smrde niz taj vetar.