Granice rasta grada

#1

Jedno od pitanja o kojima možemo da razgovaramo jeste da li je Beograd dostigao ili prešao granice rasta i šta u vezi toga može da se uradi.

Broj stanovnika u Beogradu raste, ali se investicije u kvalitet života u gradu ne uvećavaju tako da odgovaraju na sve veće potrebe građana. Novi rezidencijalni i nerezidencijalni objekti zauzimaju preostali prostor ali ne na način na koji se ovaj nesklad vraća u ravnotežu, već ga dodatno opterećuju i guraju grad još dalje od granica rasta.

Nemam čvrste brojeve da podržim ovaj stav ali gotovo svakodnevno vidimo da se preostale površine u gradu razvijaju u višespratnice ili tržne centre dok su čekanja u svim domovima zdravlja višesatna, postoje liste čekanja za obdaništa, zatrpani smo automobilima i parkinzima a gradski prevoz je na stalnoj tački pucanja.

Kako postaviti sistemski odgovor na ovakav problem? Da li je moguće uspostavljanje mehanizma kojim bi se rast grada jasno uslovio rastom infrastrukure? Da li je suspenzija prostornog širenja moguća ili poželjna? Da li bi to pomoglo građanima ili bi im nanelo štetu?

5 Likes
Tesla grad
#2

Nemam odgovor ni na jedno od postavljenih pitanja ali zdrav razum i intuicija (samo jako!) mi govore da:

  1. Kako postaviti sistemski odgovor na ovakav problem?
    Sistematski odgovor bi po meni bio da se predvide kretanja stanovništva i ima spreman odgovor. Na primer, prilično je jasno da postoji pritisak na levu obalu Dunava koja je već opterećena divljom gradnjom 90ih. Sada je to sve legalizovano, a nekadašnje prizemne prodične kuće se ruše i na njima grade višesratnice. Sa novim kineksim mostom očekujem vidljivu ekspanziju ovih delova. MIslim da je već sa puštanjem mosta u promet trebalo da postoji spreman urbanistički plan za taj deo. GUP iz 2003 je dosta štur.

  2. Da li je moguće uspostavljanje mehanizma kojim bi se rast grada jasno uslovio rastom infrastrukure?
    Mislim da ne. Grad se širi mimo infrastrukture. Svedoci smo da su nicala cela naselja koja su naprosto dovukla sebi infrastrukuru nakon postlvjanja temelja. Za rast stambenog prostora dovoljna je ulica kroz koju može da prođe šleper.

  3. Da li je suspenzija prostornog širenja moguća ili poželjna?
    Mislim da su ti pokušaji postojali u prethodnih 15 godina. Prva stvar je nekoliko najava obavezne legalizacije po manjoj ceni što je trebalo da pošalje poruku, okej progledali smo kroz prste za ovo jer rat, sankcije, beda ali više ne može. Takvih nastupa je bilo ja mislim tri, mada nisam pratio. U međuvremenu je to evoluiralo do: snimamo Beograd iz vazduha i svako ko nakon snimanja započne gradnju krši zakon i biče momentalno rušen. Znam za slučaj da je lik prekrio dvorište skelom i najlonima i naredne godine započeo gradnju novog objekta u dvorištu. Reč je o Profesorskoj koloniji. Mislim da neki vid suspenzije mora da postoji…

  4. Da li bi to pomoglo građanima ili bi im nanelo štetu?
    …ali nas to dovodi do problema jer po obodima grada ekonomski najniži slojevi društva zidaju kuće, dvorišta, bogomolje… Mislim da treba tražiti model kako njihovu aktivnost najbezbolnije uklopiti u kasnije legalne tokove. Što nas vraća na tačku 1. Dakle u ovom trenutku grad uveliko treba da ima u glavi autobuske linije koje idu na primer paralelno od Zrenjaninca i da razmatra gde će da gradi škole i domove zdravlja. Potpuno je nebitno da li su te kuće legalne ili ne. Ali oko nekih stvari nema kompromisa. Gradnja po nasipu recimo je ugrožavanje grada.

Na kraju mora da postoji precizniji i funkcionalniji urbanistički plan koji će pedvideti kretanja gradnje.

3 Likes
#3

Broj stanovnika Beograda raste više kao posledica migracija uzrokovanih ekonomskim razlozima i centralizacijom države, nego što je u pitanju prirodni priraštaj. Dokle god Srbija bude na ovaj način centralizovana, pritisak na Beograd će biti veliki, a samim tim i granice njegovog razvoja/širenja neće biti predvidljive.

6 Likes
#4

Današnji “Blic” na tu temu:

20170801_155620.jpg1280×1280 742 KB

#5

Časopis “Elementi” se bavio ovom temom u broju 7: http://www.cpn.rs/casopis/elementi-07

1 Like
#6

Postavio si dva pitanja:

  1. Granice grada
  2. Rast gustine naseljenosti i uskladjivanje pratecih sadrzaja, drustvenih ili ne znam kako bi to nazvala

Prvo pitanje je jako zanimljivo iz ugla visedecenijskog vrzinog kola koji Dubravka obradjuje u Kaldrma i asfalt - prosiriti granice i srediti ceo grad, od kojih para? Ili koristiti pare koje se imaju da se resava u postojecim granicama gde onda ono sto se desava van granica dodje na naplatu jos skuplje kasnije. I vecita, vekovna, ilegalna gradnja tj gradnja u slepom polju van granica.

Drugo je meni jako zanimljivo i ne znam vise o tome, a htela bih, pretpostavljam da je to GUPom regulisano gde se koliko moze graditi u skladu sa pratecom strukturom i infrastrukturom ali je to ocigledno zanemareno, iskrivljeno, i nize regulative se odnose samo na broj parking mesta i zelenila a vrtici, skole, bolnice… ostaju opet negde u nekom slepom polju?

4 Likes
#7

Тиме се бави наука о просторном планирању, а наши просторни планови су комбинација нереалних очекивања и непримењивања. У просторном плану пише “равномеран развој”, а онда дођу 1960-тих Киро Глигоров, “тржишни социјализам” и “нерентабилна пруга”. То укидање пруга 1960-тих и 1970-тих је имало за последицу потпуно пустошење малих места и нагли раст великих градова. Како се то данас популарно каже, егзодус.

Под утицајем лоше развојне политике чак и унутар Београдског округа имамо тежњу исељавања ближе центру града. Врло драстичан пример је Рипањ, само 20-так километара од центра града. Након укидања Беовоза, одатле се доста младих исељава. Ево, једна учесница из подбарајевских насеља помиње исто. Мала Моштаница са 2000 становника има неки убибоже. јавни превоз па се одатле исто исељавају. Ево, чак и Обреновац, са врло великим бројем полазака. Сарадник из Обреновца везано за иницијативу обнове пруге за Обреновац, главну мотивацију има је што се сво четворо деце одселило од њега у неке ћумезе и буџаке по Београду, док у Обреновцу имају врло комфоран животни простор.

Одмах ћу рећи да није у питању само превоз. Предграђа су запостављена и по многим другим критеријумима. Недостају јаслице, вртићи, здравствене станице, хитна помоћ, нити новинаре не желе да залазе у те крајеве “далеко”.

Има ту и статусних симбола и перцепције предграђа. У личном односу, сада кажем ја као мушкарац, много је успех довести женску у Мељак (без аутомобила), него доћи до тог нивоа привлачности и поверења да женско пристане на секс.

#8

Postoji još jedna, po mom mišljenju, vrlo važna “indirektna” mera, a to je direktno ulaganje Grada Beograda u razvoj unutrašnjosti Srbije. To je dugoročna strategija za smanjenje migracija ka Beogradu.

2 Likes
#9

Je l’ vi ozbiljno mislite da postoji “granica rasta grada”? Vankuver na primer ima nekakve granice rasta, ali su te granice realne, fizičko-geografske; o kakvim granicama uopšte govorite u Beogradu?! Zašto bio bio problem da se Beograd proširi na sve strane i da ima 5 miliona stanovnika, pod uslovom da to ne budu “divlja naselja”?! Da li Vi razumete da širenje grada kome je dato da se širi ne možete da sprečite sovjetsko-administrativnim sredstvima? Možete samo da birate hoćete li to da radite organizovano uz infrastrukturu i regulaciju, ili ćete da prepustide da se to dešava po modelu Kaluđerice? Kapirate li, drugari?