Parkiranje


#1

Kako rešiti narastajuću potrebu za parkiranjem u centralnoj gradskoj zoni, a istovremeno misliti i o pešacima, osobama sa invaliditetom, roditeljima sa kolicima, biciklistima? Svedoci smo svojevrsnog “zagađenja” javnih saobraćajnih površina koje su okupirane parkiranim automobilima.

Porastom izgradnje stambenih kapaciteta u centralnoj gradskoj zoni ostavlja se mogućnost i neograničenog apliciranja za preplatne karte za parking mesta na ulici. Kada se nakon toga i pomene ukidanje parking mesta radi širenja pešačke staze ili izgradnje biciklističke staze, svi ti građani od Grada traže alternativu, kao da im je parking mesto bilo maltene zagarantovano kupovinom nekretnine.

Ovakvom praksom dolazimo u takozvani status kvo, gde “nije moguće ukidanje parking mesta”, jer nijedna politička opcija nije spremna na ovaj potez zbog gubitka glasova.

Čak i izgradnom javne garaže, nailazi se na ogroman otpor, jer se čak i subvencionisano garažno mesto mora naplatiti po višoj ceni od uličnog, koje je sad manje od 5 evra mesečno.

U novobeogradskim blokovima na unutarblokovske parkinge raste pritisak za parkiranjem od strane poslovnih korisnika, tako da stanari nemaju dovoljno mesta da parkiraju.

Gradske vlasti su se “solomonski” dosetile i napravile od zelene površine ogroman parking kapaciteta 1000 parking mesta duž Bul. Zorana Đinđića, i po socijalnoj ceni pozvale poslovne korisnike da ih koriste. Problem i dalje ostaje, jer se unutarblokovski parkinzi i dalje koriste za parkiranje zaposlenih, koji ne žele da plate parkiranje.

Rezultat je podizanje temperature tokom letnijih meseci zbog velikih asfaltnih površina, smanjena bezbednost saobraćaja i nerešen problem parkiranja.

Blokove koji su bliži centru i gde ima dosta poslovnih sadržaja bi trebalo zonirati, i tako redukovati pritisak i smanjiti saobraćajne gužve. Opet, politički teška odluka, koja donosi nezadovoljstvo vozača.


#2

Da li bi mogli da malo razradimo šta bi bile mere i predlozi?
Da se šire zone, a da se stanarima postepeno povećava cena?
Da li bi trebalo insistirati da se deo profita Parking servisa ulaže u održive vidove mobilnosti?


#3

Hvala na pokretanju teme @zbukvic - ovaj problem je nezaobilazan (kao automobil parkiran preko pešačkog na do 5 cm od zgrade) i ne bi bilo dobro da smo ga preskočimo (mada je to nekada jedino rešenje).

Slažem se sa @sekretar1 - ono što imamo spomenuto kao mere do sada su širenje zona (širenje prostora za automobile na uštrb drugih upotreba prostora), povećavanje cena (sankcionisanje upotrebe automobila) i investiranje u manje konzumirajuće vidove saobraćaja.

Po meni ne moramo da imamo jedno rešenje već set predloga koji bi kumulativno mogli da “otčepe” status quo o kom govoriš. Morale bi da se uvode paralelno i da postepeno “zatvaranje” prostora jednog vida saobraćaja (podizanjem cene, smanjivanem prostora) uvek ide posle omogućavanja alternativnog vida (omasovljivanjem park/ride, javnih bicikala, smanjivanjem cene taksi usluga, kar šeringom i još brojnim drugim merama). Eto samo da se ubacim, više oko principa nego konkretnih rešenja.


#4

Dodao bih da je javni prevoz i davanje većeg prioriteta javnom prevozu bitno. Ne samo metro, nego i popravljanje, gde je moguće, kvaliteta i dostupnosti javnog prevoza. Ovo može motivisati deo ljudi koji ga sad ne koriste da ga koriste što utiče i na ovu temu.


#5

Išao bih sa širenjem zone tamo gde raste pritisak za parkiranjem, ali postepeno da bi građani polako prihvatali. Ovde se postavlja objektivno pitanje da li postoji kapacitet da kao deo neke potencijaln koalicije diktiramo ovakve mere, ili da idemo težim ali sigurnijim putem tj. nekom vrstom referenduma?

Naravno, jasno vam je da će onda svi hteti da se izjašnjavaju o svemu, mislim da moramo i jasno definisati gde referendum može da bude relevantan alat (za ili protiv).

Mislim da bi značajan deo profita PS-a trebalo uložiti u vanulične parkinge, i postepeno izjednačiti cenu u zoni sa cenom na tim parkiralištima.

Razlog je veće korišćenje javnih i privatnih garaža i parkirališta. Voleo bih da imamo i komparativnu analizu odnosno odnos uličnih i vanuličnih parkinga u odnosu na gradove veličine Bg.

Deo profita bi svakako trebalo da ide na alternativne vidove transporta (tako se i radi), i tako bismo lakše opravdali zoniranje. Poslovanje mora biti transparentno, i stalno mora da se ponavlja gde novac ide. Realno, svi će govoriti da je u pitanju “pljačka” i sa tim problemom bi morali da se suočimo.

Stanarima ne bih dirao cenu, ali bih probao da nađemo način da im u određenim ulicama obezbedimo sigurna mesta, ako već ne može da se gradi podzemna garaža.

Ograničio bi povećavanje parking kapaciteta u centru. Nedostaje 10 000 parkinga? Nedostajaće još 5000, pa bi morali da kopamo tunele i vijedukte da rešimo saobraćaj. Ovo sad govorim okvirno, ali definitivno ne ide povećavanje srazmerno potražnji, ako ulična mreža, životna sredina, pešaci , jp i bicilisti trpe.

Moramo da napravimo balans, i da pre svega pridobijemo stanare.


#6

Hajde da razdvojimo ovo na bar dve podteme:

  • Parkiranje u starom delu grada.
  • Parkiranje na Novom Beogradu.
    s obzirom na različitost rešavanja.

#7

Razumem šta hoćeš da kažeš. ali generalno se problem svugde posmatra kao celina, jer mnogi kreću iz jednog dela grada, a završavaju u drugom i obrnuto. Problematični su oni delovi koji predstavljaju CBD (central business district), To su za sad NBG i Centar, ali po meni ih treba rešavati na identičan način, tako što ćeš postepeno širiti zone tamo gde je pritisak veliki (kao što sam već naveo).


#8

Poučen iskustvom iz inostranstva, jedino rešenje je kopanje. Bio sam u dva manja švajcarska grada, koji i nemaju mnogo stanovnika ali opet imaju turista. Imaju dve-tri velike podzemne garaže u širem centru grada. Beč ih ima bezbroj. Ljudi koji stanuju u centru Beča plaćaju parking mesto po godini, dok oni koji samo tu nailaze plaćaju 3-4 evra po satu.

Problem sa Beogradom je što imate ljude sa Novog Beograda, koji rade npr. u Kliničkom centru, i putuju automobilom na posao, zauzimajući kompletan parking prostor u celom kompeksu. Ja sa Novog Beograda gradskim prevozom stignem za pola sata na Klinički. Pacijenti koji žive van grada, a dolaze na preglede, kruže satima da nađu parking mesto.

Prvo treba završiti onu obilaznicu da bi se rasteretio autoput kroz grad. Onda treba konačno srediti i gradski prevoz kako bi ljudi koji prelaze “manje” razdaljine koristili isti umesto da sedaju u automobil kako bi sebi skratili put za 5 minuta. Mnogi pravdaju nekorišćenje gradskog prevoza zbog gužve. Ja lepo ustanem pola sata ranije i lepo stanem u bilo koji autobus. I onda kopanje podzemnih garaža. Nijedan grad nije iskopao sve garaže za jedan dan. Može se naći novac da se makar krene od nečega. Jedna takva u centru grada bi usrećila toliko ljudi. Ja sam se pre par dana jedva provukao kroz jednosmernu koja je bila okupirana automobilima parkiranim pola na putu pola na trotoaru.

Nisam neki specijalista za ovo polje, ali rekoh da ostavim ovde neko svoje mišljenje.


#9

Problem sa parking mestima, kao i svi problemi na ovoj temi o saobraćaju su problemi da li hoćemo grad za individualni ili javni prevoz?

Trenutno se Beograd nalazi baš u konfuznoj situaciji, sa jedne strane se najavljuje metro, BG:voz i svašta nešto, a sa druge strane se najavljuje nov most na mestu tramvajskog, tunel za automobile ispod grebena, nove podzemne garaže u centru. Ako nastavimo ovim tempom da razvijamo infrastrukturu za automobile, moja je procena da će se Beograd za 30ak godina naći u totalnom haosu jer će broj automobila prevazići kapacitete infrastrukture, a novu infrastrukturu će biti nemoguće ili preskupo napraviti.

Ja mislim da problem sa parkiranjem ne postoji. Postoji samo problem prevelikog broja kretanja automobila po gradu, a taj problem se može rešiti samo otežavanjem vožnje automobila po gradu bilo infrastrukturno, pravno ili ekonomski, i uspostavljanjem preefikasnog javnog prevoza.


#10

Ima sličnosti ali ima i razlika. Primera radi Milutina Milankovića i Uzun MIrkova- Vasina - Trg -Terazije-Kralja Milana. Slične dužine, sa dosta kancelarija, pretpostavljam i sličnog GDPa, s tim što u ovu drugu nijedan zaposleni a da nije generalni direktor koji ima šemu za parking u dvorištu blizu, ne dolazi autom. Ili ako dolazi parkira se u TC Ušće gde je džabe. U Milutina Milankovića svi ili makar većina dolazi autom, jer je to “na Novom Beogradu, daleko a i ima parkinga”. Zato danas imamo kontra situaciju u odnosu na na kraj 80ih prošlog veka, tj milenijuma: gužva na Gazeli je promenila smer, što uz već konstatovano povećanje broja automobila dovodi do laganog kolapsa na NBG. Takođe, vredi napomenuti i činjenicu da je Centar (u koji računamo Savski, Vračar i Stari grad) po populaciji da ne kažem i glasačima otprilike pola Novog Beograda, tako da sam broj “lokalnih” automobila je sledstveno manji, a i slabije se pokreću, jer ljudi po centru idu peške jer je blizu (i nema parking mesta :slight_smile: a ne kao Novom BGD gde ekipa ide automobilom do lokalne pekare/kladionice jer je tako u mogutjnost. Duga je mikropsihologija, zato smatram da treba i drugačije rešavati.

Što se tiče proširivanja vanuličnog parkiranja - ima onaj odličan video o vanuličnom parkiranju u US i kako propisi o parkiranju generišu povećanje ukupne infrastrukture, i zauzimanje velike površine, koje, posledično, dovodi do povećanja zahteva za parkingom. Ima ga na Ulice za biciklkiste fan stranici na fb.


#11

Odgovorio sam ti na privatan mail, sad videh da ne piše ovde. Išao bih na 1:1 varijantu, kao Beč, Cirih, Ljubljana. Jedno parking mesto sa ulice se ukida kad izgradiš jedno vanulično. Kod nas polako niču vanulični parkinzi i garaže, ali ulični kapaciteti ostaju isti.


#12

http://www.beograd.rs/cir/najave/1738026-goran-vesic---postavljanje-senzora-za-pronalazenje-parking-mesta/


#13

Da li neko zna koliko je funkcionalan identičan sistem koji je instaliran prošle godine?


#14

Ja koliko sam video, displeji rade. Ne prolazim cesto tuda, pa ne mogu sa sigurnoscu da tvrdim u svakodnevnu ispravnost. :slight_smile:

Update najave od juce> http://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1738049-vesic-nastavak-akcije-postavljanja-senzora-za-resavanje-problema-parking-mesta_2/

Dosta interesantan deo:
“Он је најавио да ће се постављање сензора за паркирање наставити и наредне године изван Врачара. Показало се да део Дорћола, у делу од Цара Душана, Страхињића бана и до Француске улице има потребу за оваквим видом услуге, закључио је Весић.”


#15

Meni je par puta koristilo, baš sam danas obilazio nešto Vračar. Ovo je svakako koristan servis, smanjuje besmileno kruženje u potrazi za parkingom.


#16

Evo i video snimka postavljanja. Interesantan uredjaj.

Da li neko zna kako i gde sve salje informacije?
Isto dobar ugao da se traze podaci o tome #opendata


#17

Uređaj sam po sebi nije loš, ali se dešava da zbog bahatih parkirača prikazuje da ima npr dva slobodna mesta, a ortak se parkirao između dva senzora i u stvari nema ni jedno.

Očigledno je da uređaj radi na principu elektromagnetne idnukcije, tj kada automobil preseče magnetne talase indukuje se struja koja se šalje u neki konvertor koji taj napon pretvara u broj. Taj broj se upisuje u bazu i mesto se označava kao zauzeto. Informacija se dalje prosleđuje do display-a ili kablom ili wireless - to već ne znam.

Teorijski jeste moguće uvezti tu bazu uz adekvatno mapiranje u neku mobilnu aplikaciju tj integrisati sa GPS sistemima koji imaju live update, štaviše to ne bi trebalo ni da bude neka nuklearna fizika, već simple web servis access.


#18

Po meni je ovaj sistem potpuno nepotreban, možda čak i besmislen.

Displej može da pokaže da nema slobodnih mesta, da vozač produži dalje shodno ovoj informaciji a da se nakon 10s neko isparkira i tako oslobodi mesto.


#19

I to je tačno. Ima smisla ako je uvezan sa app-om ili GPSom. Pitanje je i brzine ažuriranja i sl.


#20

Displeji imaju smisla (ne ulazim u kredibilitet podataka i pouzdanoat ovom prilikom), jer te usmeravaju gde treba da ides.
Drugo je pitanje pouzdanosti, i poverenja - gde imamo slucaj kao u TC Usce, gde ja uopste ne obracam paznju na strelice jer jbg dovoljno puta se pokazalo da ne rade.