Sa prvim danima jeseni, lišće počinje da opada. 
Ono se u nekim slučajevima (gde je održavanje javnih zelenih površina na višem stupnju) prvo razduvava, ili grabulja, onda gomila i odnosi.
Koliko je meni poznato opalo zelenilo i čistoća ga onda odnosi i deponuje?
Šta bi mogli da budu mehanizmi i ideje za korisnije korišćenje?
Da li bi pravljenje komposta moglo da se pokrene? Ili pak da služi kao biomasa?
Siguran sam da JKP Zelenilo-Beograd pravi kompost od lišća i drugog organskog otpada (gledao sam neki prilog o tome).
Ne mogu, mislim da je bio RTS…
Guglanje daje ovaj rezultat mada mislim da sam to video pre 2 godine:
Na žalost ne znam gde završava lišće, a kompost bi naravno bilo logično rešenje.
Ovo je možda mesto da podelim video koji sam pominjala već jednom usmeno
Imam jedan ulet sa strane. Koliko znam, Beograd bi polako mogao da razmišlja i o promeni dominantne vrste drveća koje sadi.
Konkretno, platanu lišće opada konstantno i ravnomerno do zime. A recimo grab je zanimljivo drvo čije lišće jako dugo stoji, a onda se za jedan vikend ošiša na nulu. Koja god da je upotrebna vrednost lišća, verovatno je lakše sakupiti ga tokom jednog vikenda.
Kompostiranje teško da rade, bilo bi super da je tako ali koliko je meni poznato toga jos uvek nema. Ako neko naleti na info pls da podeli
Nema teorije da nađem taj video prilog koji sam gledao, moguće da je tada bilo u eksperimentalnoj fazi.
Znam da je još 2006. rađena analiza upotrebljivog materijala na primeru GO Rakovica.
JKP Zelenilo Beograd je nabavilo jednu mašinu - komposter sito:
http://www.zelenilo.rs/z-jn-vv-op/jn-1-1-114-2016-komposter-sito
Jasno ali nema, kao što nema ni 14 reciklažnih dvorišta 
ali hajde da razradimo da postoji i pored toga što postoje indicije da će privatni partner praviti kompostanu u Vinči.
Evo rada na tu temu:
Da li možemo da pišemo neki dopis Zelenu vezano za ovo pitanje?
Zanimljiv je ovaj rad o kompostiranju. Daje materijala za neki infografik koji prilično dobro oslikava situaciju.
Od zelenila cemo verovatno dobiti
odgovor"Nemamo dovoljno radnika."Posle omiljenog odgovora “Nismo nadležni” sledeci omiljeni je “nemamo dovoljno radnika”
Možemo da napišemo naravno i vrlo rado :).
Da li šaljemo direktno Zelenili ili prvo Beokom servisu? Kako ti se čini ideja da koristimo neke od podataka iz ovog kratkog rada koji je okačen ili nešto jednostavnije sa prostim pitanjem.
Evo iz rada jedna bitna stvar za one koji ga nisu čitali.
Trenutna situacija u zbrinjavanju biomase je takva da se njen veći deo odlaže na komunalnu deponiju u Vinči, čime se rasipa i degradira, predstavljajući samo balast ionako opterećene deponije u Vinči. Ovakav način ‘‘zbrinjavanja’’ biomase nema ni ekonomsku opravdanost jer se sirovina nepovratno gubi, dok su troškovi transporta do udaljene deponije veliki. Ovim troškovima treba dodati i troškove samog deponovanja, s obzirom da JKP ‘‘Gradska čistoća’’ naplaćuje svaku tonu deopnovanog materijala.
Naravno da treba da im se piše.Moj komentar je iskustveni☺ ali to ne znaci da im se ne treba obracati.Naprotiv
Zelenilu i Čistoći, mada može i Beokom servisu. Sigurno ništa ne rade ali hajde da taj info imamo na papiru samo mi javi oko slanja i ako treba pomoć oko artikulacije
У Холандији се постављају сезонске металне мрежасте корпе на зеленим површинама висине метар, ширине и дужине по 2 метра. Осим лишћа, ту грађани могу остављати остатке од орезивања живица, ружа, грмова, бамбуса.
Ја знам да је код мене у Мељаку сваку јесен катастрофа од материјала за компост који непросвећена раја баца у контејнере. Са нашом културом ће бити тешко борити се. Прва станица би требала бити са школама кренути у акције компостирања лишћа и грања, па мало по мало прелазити на рад са грађанима.
Bas pokusavamo da nadjemo neki predlog resenja za kompost. Ove korpe zvuce odlicno i slicne su kao ono sto sam kacila iz Francuske. Da li se postavljaju na zelenim povrsinama ili svuda?
На зеленим површинама.
