Javno-privatna partnerstva (JPP) u Beogradu

Јавно-приватна партнерства су дугорочне сарадње између јавног и приватног партнера ради обезбеђивања финансирања, изградње, реконструкције, управљања или одржавања инфраструктурних и других објеката од јавног значаја и пружања услуга од јавног значаја, које може бити уговорно или институционално.

Са сајта Комисије за ЈПП Владе Србије може се видети списак мишљења комисије, у којима су ови предлози везани за Београд (са бројевима под којим су заведени).

  1. Предлог пројекта јавно-приватног партнерства за поверавање обављања комуналне делатности сакупљања, транспорта и одлагања комуналног отпада и производње и дистрибуције топлотне енергије на територији градске општине Гроцка; (21)
  1. Предлог пројекта јавно-приватног партнерства поднет од стране града Београда којим се предлаже пружање услуга третмана и одлагања комуналног отпада; (26)
  1. Предлог пројекта јавно-приватног партнерства за обављање комуналне делатности градског превоза путника на територији града Београда; (27)
  1. Предлог пројекта јавно-приватног партнерства за обављање комуналне делатности приградског и локалног превоза путника на територији града Београда; (36)
  1. Предлог концесионог акта за финансирање набавке и предаје граду Београду ради постављања одређених елемената урбане опреме који се не могу комерцијално користити и финансирање набавке, постављање, одржавање и комерцијално коришћење одређених елемената урбане опреме који се могу комерцијално користити; (38)
  1. Предлог концесионог акта за финансирање, развој кроз изградњу и реконструкцију, одржавање и управљање инфраструктуром АД Аеродрома Никола Тесла Београд и обављање делатности оператера аеродрома; (44)
  1. Предлог пројекта јавно-приватног партнерства за обављање јавног превоза путника на територији града Београда (потез 500); (47)

Могли би овде да отворимо расправу о концепту ЈПП, досадашњој примени у Београду и о томе са којим недостацима смо се већ суочили, које очекујемо, и какав би однос према овој пракси требало да буде.

За почетак би можда требало рећи и то да је Горан Весић, градски менаџер Београда, истовремено и члан Комисије која је задужена за мишљења и оцене предлога ЈПП.

3 Likes

Mislim da je ovo jako korisno, narocito zbog sastava Komisije (tu je i živopisna Stana Božović) ali i načina osnivanja ovog tela (odluka) i odluka koje je Komisija donela. Ono sto mene brine da nigde nije javno istaknuto mišljenje Komisije o pojedinim projektima (tipa Vinca) ili ja nisam uspeo da pronadjem? Znam da malo skrećem sa teme ali bi nam bila jako značajno dostupnost ovih informacija za pojedinačne slučajeve npr.projekat JPP za Vinču i tretman otpada u Beogradu.

1 Like

Nema ih na sajtu. Ništa, možemo da ih tražimo sva mišljenja koja se odnose na Beograd. Za početak.

1 Like

Ajmo prvo o JPP u načelu. Koncept je opravdan jedino u slučaju da je javni subjekt koji treba da investira kreditno nesposoban. Sve druge stvari, tipa management i sl se ne rešavaju na taj način, a ako li se rešavaju, onda te operacije nose sa sobom veliki koruptivni rizik.

Tačke 1 i 2 ovih potreba su klasični posao porodice Soprano. Da nije profitabilno ne bi se time bavili. Samim tim, postavlja se pitanje, što to ne radi grad?

Tačke 3 i 4 i 7 će po logici stvari biti objedinjene - jer niko iole pismen neće prihvatiti da investira u autobuse a da ne dobije tržište. Diskusija o opravdanosti ovog segmenta je opterećena žalopojkom Fiskalnog saveta, koji GSP maltene optužuje zbog udarnih rupa na putevima Beograda.

Tačka 5 liči na nabavku kontejnera i bilborda, ali nisam siguran.

Tačka 6: Beogradski aerodrom jeste profitabilan do tačke do koje ne oprašta troškove takse Air Serbia. 5.000.000 putnika puta puta 15 eur = 75.000.000 nije malo. Sa tim kolateralom moguće je podići kredit koji je dovoljan i za novu pistu, parking, hotel i sl, uz naravno uslov da ga ne sprovode batice sklone IMTu. BG aerodrom zbog geografije ima povoljan položaj regionalnog hub-a, ali dosta će zavisiti njegov značaj od Air Serbia. Ako Air Serbia ispadne iz ETIHADa, a po svemu sudeći to joj je sudba kleta, s obzirom da se ETIHAD upucao sa Alitaliom i delom AirBerlinom i mora da se povuče da malo porazmisli, onda se i postavlja pitanje dalje strategije Air Serbia. Uklještena između Lufthansa i Turkish Airlines, nema baš mnogo opcija sem povratka na državnu subvenciju ili čestiti bankrot, što onda ima direktne reperkusije na BG aerodrom, kao njen centralni hub. Tja.

Sve u svemu, programski gledano, čini mi se da ni jedno od predloženih JPPa nije nužno i da se iza svega krije privatni interes partijskih finansijera, kojima se ovako odužuju.

5 Likes

Mislim da se konkretnim JPPovima najtemeljnije bavila Transparentnost Srbija, imaju razne analize na sajtu, recimo:
http://www.transparentnost.org.rs/images/dokumenti_uz_vesti/Javno_privatna_partnerstva_JPP_najvazniji_nalazi_maj_2015.doc
http://www.transparentnost.org.rs/images/stories/materijali/10042014/JPP%20propisi%20april%202014%20.doc

Slažem se sa Zdravkom, ako je posao isplativ onda nema razloga da se daje privatniku (pogotovo jer vuče pregršt problema poput nemogućnosti da se sam posao prilagodi usled nove situacije) a rekao bih da dosadašnja praksa (kako domaća tako i inostrana) dosta jasno delegitimiše ovaj tip poslova kao jako nepovoljne za javni budžet (o korupciji pri sklapanju da ne govorimo).

3 Likes

Metnuću ovaj živopisni razgovor ovde umesto na saobraćajne teme, jer sa saobraćajem nema baš mnogo veze:

1 Like

U utorak glasanje za JPP za Vinču i podzemne garaže… :frowning:

pratim već više od godinu dana javno privatno partnerstvo jp parking servis i eagle hills properties oko parkinga u hercegovačkoj. od ovog partnerstva jedinu korist ima privatno preduzece koje je za cenu izgradnje pomenutog parkiralista na kraju dobilo 33% (u ugovoru stoji 20%) mesta na javnom parkingu. za sva vremena. ta vladina komisija za jpp kako kaze njihov dokument nije imala uvida u ovaj sporazum, i kako sami kazu njihovo delovanje se svodi na pomoc i konsultacije. he he.
drknuo sam prijavu tuzilastvu, koje je u julu sve odbacilo.
pise zamenica javnog tuzioca “dato je samo nekoliko parking mesta”.
to nekoliko je 20 od trenutno 60 postojecih parking mesta.

1 Like

Novi investicioni dani su u toku, pa valja obratiti paznju na predlozene projekte:
http://www.belgradeinvestmentdays.org.rs/projekti/

Javna parkirališta uključivši i marinu? Zanimljiv paket. Nigde se ne spominje Studentski trg - da li su odustali ili to radi neko drugi? U svakom slučaju prvi put spominju Aerodrom, što je, čini mi se, i najprivlačnije za investitora. Ne znam doduše kako su to zamislili da u okviru jednog aerodroma imaš dva različita parking operatera, nije nemoguće, samo je krš. U ostalom, delatnost parkiranja na AB bi trebalo da bude u okviru JP Aerodrom Beograd a ne JKP Parking Servis jer prihod od parkiranja je prihod aerodroma a ne grada - barem je tako svuda u svetu.
U svakom slučaju, ovde pričamo o investiciji od 36 miliona evra koja treba da obezbedi 1484 parking mesta, što mu dođe oko 25.000 EUR po parking mestu, ili ti min 15 godina u koncesiji. Postavlja se pitanje da li sada, kada je novac jeftin treba posezati za koncesijom ili samo JKP može da se zaduži i na taj način realizuje ovaj projekat, s obzirom da se investicija vraća kroz 10 godina. Takođe, postavlja se pitanje kakve će garancije tražiti potencijalni investior a kako bi na ovom poslu zarađivao minimum 4 % na godišnjem nivou i iz kredita finansirao?

1 Like

Evo detalja. Nemaju više nikakve zadrške:

2 Likes

Realno. Ovaj javni poziv kao da je pisao budući koncesionar. Zabavna je uloga savetnika: znamo li kada je grad raspisao tender za nabavku konsultantskih usluga za izradu koncesije za garaže? Mislim trebao je, skoro 300k eur nije “nabavka male vrednosti”

1 Like

Pratim ovaj trend već neko vreme i ne mogu da se otrgnem utisku da su sledeći koraci JPP u obrazovnom i zdravstvenom sistemu.

2 Likes
2 Likes

Stavljam podsetnik i na ovo interesantno javno-privatno partenrstvo, sa elementima koncesije: Bilbordi i reklame na stanicama, kantama za smeće, javnim toaletima - koncesija

3 Likes