Ovde pišemo o stanju u GSPu: red vožnje, vozila, trase, osoblje…
Iskustva, utisci, razmišljanja, krici, reagovanja…
GSP naš nasušni
1 Like
kad pomislim na gsp meni prvo padne na pamet tuga za beskonačno bačenih podataka…
gsp ili apex ili ko već ima podatke o tome gde je svaki autobus u svakom trenutku (samim tim i procenu kad će doći bus i procenu gužve u saobraćaju), kada je otkucana svaka karta (samim tim i procenu koliko ljudi ima u vozilu). mogao bi imati i podatke o temperaturi u vozilu, druge podatke koji bi davale procenu broja putnika (trenutna težina vozila, pritisak u gumama, senzori ko ulazi izlazi šta god da se pokaže najjednostavnije). što ne i temperatura u vozilu i sve što nam padne pna pamet. ti podaci su mnogo važni. kada neko ima te podatke i gleda u njih može precizno da vidi šta treba prvo da se popravlja. ti podaci bi mogli da budu javni, u realnom vremenu, građani bi već napravili aplikacije sa svim tim podacima.
takođe, mene zanima koliko para gsp dobija kao dotaciju od grada, koliko od karata, koliko plaća održavanje i distribuciju busplusa, koliko plaća kontrolore, koliko vozače, koliko popravke, nabavke… jel su objavljeni negde ti podaci?
Meni upravo ovaj početak sa “gsp ili apex ili ko već ima podatke” čini da se naježim na svaku dalju ideju razvijanja smart city-ja. Da li znamo kako je “gsp ili apex” postupio sa preporukom Poverenika da osigura stvarno razdvajanje baza podataka koje sadrže podatke o korišćenju kartica i onih koje sadrže brojeve busplus kartica i podatke o vlasniku kartice?
1 Like
Na stranu to što bi saobraćajna politika trebalo da bude bazirana na podacima o saobraćaju, ovu temu bi trebalo spomenuti i u Gradska uprava - posebnoj temi “otvoreni podaci” - otvoriću je tamo. Drugo se tiče i finansiranja grada i o tome donekle govori izveštaj Fiskalnog saveta objavljen pre nekoliko dana, u podforumu 13.
1 Like
Slažem se skroz.
Imamo problem podataka i imamo problem javno - privatnog partnerstva koje loše funkcioniše.
Možda je bolje da ovde ostavimo objedinjenu temu o svim oblicima javnog prevoza u BG, time pokrijemo i privatnike i Lastu i divlje prevoze i fokusiramo se na funkcionisanje svega toga.
Bolje je odvojiti te tri stvari. Prevoz u tehničkom smislu - finasnije (javno-privatno partnerstvo) - podaci.
Da. Svakako ne možemo da razdvojimo te teme na konkretnim primerima, ali predlažem da kada god vidimo mogućnost da iz specifičnih problema otvorimo novu opštiju temu to i uradimo. Više tema-još bolje.
PS Pomeren Metro u javni prevoz.
Mislim da bi jedna od ključnih stavki programa trebala da bude vraćanje noćnog prevoza u integrisani tarifni sistem ili Bus Plus, tojest vraćanje polazaka GSP-u.
Primetite samo zanimljivu stvar koliko su puni poslednji polasci dnevnih autobusa? Neretko su popunjeni kao u sred špica što samo dokazuje koliki zec leži u tom grmu.
Zanimljivo je takođe i što se po smeru i brzini kretanja ljudi po ulici oko 23h ili 23:20h može videti koliko ljudi žuri na poslednje dnevne polaske.
Takođe postoji i problem izrabljivanja vozača privatnih prevoznika koji često rade drugu smenu na dnevnoj liniji, a posle toga rade noćnu liniju do 4-5h. Noćni prevoz je kašika u medu svakom prevozniku jer to je čist keš koji dobije svakog dana bez bilo kakvog poreza i sl.
5 Likes
Da, to je odlična primedba. Potpuno sam je smentnuo sa uma iako sam čest korisnik poslednjeg dnevnog.
Ovako iz glave mogu da popišem sledeće pa da na osnovu toga kratimo i dodajemo:
- uspostavljanje preciznijeg reda vožnje (mada je tu došlo do poboljšanja)
- reorganizacija postojećih ulica kako bi bile prohodnije za javni prevoz: žute trake i eventualni gazni semafori za tramvaje
- oštrije kazne za blokiranje trasa javnih prevoza
- preispitivanje postojećih linija - ovde mislim na one autobuse koji idu ka Ibarskoj magistrali, Lipovica i to
- reintegracija noćnog prevoza u GSP
- preispitivanje ugovora sa BusPlusom
- hitna zamena raspalih autobusa na prigradskim linijama
7 Likes
Molim moderaciju da premesti ali nemamo topik o Lasti pa neka ovde.
Drug iz Lipovice ka\e da njega ukidanje stanice ne pogađa jer mu linije idu do BBrda. Ali kaže i da ne bi bilo loše sprovesti anketu u samom busu do Lazarevca.
Nažalost, ne poznajem puno ljudi koji koriste ovaj bus a nisam pametan oko ovoga.
Ja se malo raspisao 
Možda bi mogli da nam cilj bude da za svaku pod temu na kraju izbacimo plan od X tačaka šta radimo.
-
Proglasiti nultu toleranciji prema parkiranim automobilima na trasama javnog prevoza. U različitim obilaženjima kojih ima jako mnogo jer ima više nego ikada bahatih vozača automobila izgubi se jako mnogo vremena, a takođe i para kroz veću potrošnju goriva i većeg habanja vozila.
-
Zakrpiti prvo ulice kuda ide javni saobraćaj. Asfalt je u celom gradu u katastrofalnom stanju, takođe svaka druga šahta je ili ulegla ili je nema uopšte. Sve to dovodi do toga da je kvalitet vožnje niži, troškovi goriva i eksploatacije vozila su dosta veći, a i vreme putovanja je duže.
-
Dati prednost tramvajima nagaznim tasterima. Smešno je da tramvaj kao najefikasniji i specifični vid prevoza ustupa pravo prvenstva automobilima.
-
Nacionalizovati Bus-plus. Razmišljati o načinu uspostavljanja besplatnog prevoza za sve građane i drugačijeg modela finansiranja javnog prevoza.
-
Nacionalizovati noćni prevoz.
-
Postaviti dosta adekvatnih autobuskih stajališta. Postojeća stajališta su loše dizajnirana, ne štite dobro od kiše, ima mesta za malo ljudi na klupi i tamo gde ih ima ne odražavaju stvarni broj putnika već služe samo zbog reklame na njima. Takođe dosta stanica nemaju autobusko stajalište.
-
Reorganizovati GSP u potpunosti. Održavanje vozila i odnos radnog osoblja i belih okovratnika je ka ta stro fal no.
Uporedo sa ovim stvarima treba sprovesti istraživanje i reorganizaciju javnog prevoza, pristupiti širenju tramvajske i trolejbuske mreže. Tek posle ovih sprovedenih stvari na red dolazi metro. Metro je svuda sekundarni ili tercijalni način prevoza. Bez efikasnog prevoza na površini metro će biti samo ikebana.
4 Likes
Podatke o GSP imaš u izveštaju Fiskalnog saveta koji je maltene GSP Beograd označio kao glavnog krivca za loše stanje javnih finasnija lokalnih samouprava. GSP prihoduje 10 milijardi ali potroši 24 milijarde dinara godišnje, tj dotacija je oko 14 milijardi. Imaš na forumu i o tome.
Mogu li @Dobrica.Veselinovic ili @vujo da probaju da sistematiyuju ove tačke pa da apdejtuju spisak kako diskusija odmiče?
1 Like
Ima dosta preklapanja i pomesanih nadleznosti, tenprostora za nove teme. Sistematizovacemo uskoro
1 Like
Ja sam dugo putovala Lastom iz sela iz okoline Barajeva i cim sam se zaposlila pocela sam da zivim privatno u BG (kao i gomila ljudi od tamo koje poznajem) jer bih inace ceo dan provela u putu, ali bukvalno. Markica je i tada bila preskupa, sad nemam predstavu koliko je, nisam uspela da se snadjem sa novim zonama i cenama… mozda nije za ovu temu, ali Lasta ima monopol u Barajevu. Vise puta je trebalo da se uvede gradski i tamo, ali nista… Jedno vreme je bio neki privatnik koji je isao direktno od sela do Banovog Brda (spas za neke koji su kretali od kuce u 5 da bi stigli negde u 8), a cene su bile pristojne, ali su ga brzo ucenili i poceo je da vozi u okviru Laste.
3 Likes
Osobe s invaliditetom teže do besplatnog bus plusa
1 Like
Pre će biti “Osobe sa invaliditetom NIKAKO do besplatnog bus-plusa”
Princip invaliditeta je kod nas paradigmatično definisan u Zakonu o rehabilitaciji i zapošljavanju, manje-više je uzak i “medicinski”, jer je definisan s obzirom na zapošljavanje i radnu sposobnost. Naravno, vazda je bio cilj da invaliditet u tom domenu baš i ne bude široko definisan, “da to ne bi naš narod zloupotrebljavo, znaš kaki je naš narod”. Elem, invaliditet se u Zakonu temelji na telesnim i dr. oštećenjima i neizlečivoj bolesti + socijalnim preprekama + radnoj sposobnosti.
Ni takva definicija invaliditeta, niti definicija Svetske zdravstvene organizacije, koja je šira, nije dosledno poštovana ni u starom Pravilniku o javnom prevozu. Sve se zasnivalo na jednom prilično proizvoljnom dogovoru Grada i nekih udruženja osoba sa invaliditetom, pa nije bilo jasno zašto distrofija da, a Parkinsonova ne, cerebralna da, ali razne ataksije ne, paraplegija da, a parapareza ne, itd. Ja mislim da je bukvalno ideja bila “ako su u kolicima ili su baš, ono, kilavi, nek se voze besplatno”, a svi ostali koji, kao, nisu tol’ko kilavi invalidi - neka plate markicu za invalide, dok ćemo ove totalno nepokretne prevoziti specijalnim vozilima, šta ima gde i da idu sem do Doma zdravlja. (Inače, 1990-ih su nas klince invalide iz zavoda za rehabilitaciju u Sokobanjskoj vozili na koncert Bajoneta - ako neko još pamti ko je bio taj baja Bajone - u Sava centar, pošto je SC jedini imao pristup za invalide… Da, da, preživeo sam pakao )
Ta neverovatno diskriminatorska ideja u čijoj osnovi je potpuna normalizacija ograničavanja mobilnosti invalida još uvek živi, pa evo je uzgred i u saopštenju Sekretarijata za socijalnu zaštitu:
“U Sekretarijatu za socijalnu zaštitu navode da organizuju prevoz za oko 400 osoba sa invaliditetom. Oni se prevoze specijalizovanim kombi vozilima Gradskog saobraćajnog preduzeća, a pored ostalog, prevoze se i do zdravstvenih ustanova.”
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=08&dd=01&nav_category=12&nav_id=1288615
Ali dobro, stari Pravilnik je bar imao neki dogovor grada i udruženja i bio je koliko-toliko socijalno pravičan. Mora se priznati da je logika novog Pravilnika dosta čvršća i surovija - a ona je isključivo totalni gubitak radne sposobnosti. Iako se radna sposobnost invalida stepenuje (od 0: sposoban, do 3: nesposoban) , pa bi više logike imalo da se invaliditet, zaposlenost i radna sposobnost kombinuju (kad je već procenjeno, a očito je da se ne zna na osnovu čega, da ne mogu svi invalidi da se voze za dž), odlučeno je da se u Pravilniku odreže surovo: ako imaš minimum osnova da radiš, ne možeš za džabe da se voziš.
To praktično znači da ne samo invalidi usled obesti univerzuma, već i invalidi rada usled posledice nesreće na poslu ili profesionalnog oboljenja sa 70-100% telesnog oštećenja, koji su ranije imali pravo na besplatan prevoz, sada nemaju to pravo. Kontam da je neki primer ovakav: ako si radio na građevini, pao sa skele i ostao paralizovan (100 posto telesnog oštećenja), ali je komisija procenila, za tvoje dobro i zarad eventualnog zaposlenja negde, da bi mogao da radiš iz kolica pod posebnim uslovima (radna sposobnost stepen 2), no si, naravno, nezaposlen - ne možeš da se voziš besplatno. Makar u tom slučaju, ako živiš u Beogradu, verovatno i ne želiš da se voziš prevozom, sem ako nisi totalni heroj ulice.
Ja kontam da je u stvari em lepo, em ušteda, a naročito ti je manja glavobolja, kad smanjiš mobilnost ugroženih građana svih vrsta, i da je to svjetla ideja vodilja svega ovoga. Ko će nijansirat sve te bogalje, samo ko je načisto nesposoban može za besplatno, i doviđenja, prijatno.
Pravilnik je, dakle, potpuno skandalozan, i nadam se da će udruženja dići neku veću dževu oko ovoga. (Nada je najgore zlo, znam.)
Po meni, neki minimum je da se svim nezaposlenim invalidima sa preko 50% telesnog oštećenja, bez obzira na šifru bolesti, omogući besplatan prevoz, na osnovu medicinske dokumentacije o telesnom oštećenju + dokaza o nezaposlenosti. Ali to je stvarnom minimum.
6 Likes
To je ovaj pravilnik http://www.bgsaobracaj.rs/index.php?option=com_phocadownload&view=category&id=5:&download=57:pravilnik_o_tarifnom_sistemu_u_javnom_linijskom_sistemu&Itemid=31 ?
DJB o besplatnom (“slobodnom”) javnom prevozu: