Nakon zatvaranja vrtića sa proglašenjem vanrednog stanja ponašanje vrtića, pre svega privatnih vrtića subvencionisanih od grada, bilo je raznovrsno - neki su vrtići tražili da roditelji plate vrtićima i za ceo mart i april iako vrtići nisu radili, pa i pun maj iako se otvaranje vrtića najavljuje za 11. maj, neki su vrtići pokušavali da se makar malo angažuju u formi online angažovanja vaspitača sa decom barem na sat vremena dnevno, i tako dalje. Volela bih da ovde podelimo iskustva i saznanja:
- o ponašanju vrtića: zahtevima za plaćanje, angažovanja, ponašanja prema zaposlenima
- o položaju vaspitačica i vaspitača u ovom periodu ( neki su zaposleni u predškolskim ustanovama angažovani na drugim poslovima, u Ministratsvu unutrašnjih poslova, kliničkim i opštinskim centrima; da li su otpuštani vaspitači u privatnim vrtićima itd)
- da li će grad subvencionisati rad vrtića u vremenu pre ukidanja vanrednog stanja čak i ako se dozvoli njihov rad (nejasno je);
- zašto nije bilo SOS vrtića u vreme vanrednog stanja za zaposlene roditelje koji su morali da rade i to nisu mogli od kuće odnosno za decu zaraženih roditelja i da li je pametno da se vrtići sada otvaraju;
-i kakva je budućnost vrtića u Beogradu i kakve će to efekte imati na porodice, a pre svega majke, ukoliko grad u narednim mesecima ukine ove subvencije (da li imate saznanja da se tako nešto priprema), posebno u uslovima nadolazeće krize.
Naša politika koja se zasniva na predlogu proširenja obuhvata predškolske dece u predškolskim ustanovama i razvoj mreže predškolskih ustanova u državnom vlasništvu je i dalje osnovna politika za koju se zalažemo i prilika je da ponovo razmotrimo kakve su mogućnosti za zagovaranje takve politike ali i da pratimo ponašanje vrtića, grada, položaje roditelja i dece u nadolazećem periodu.
Evo linkova ka nekim tekstovima, podelite i vi na šta nailazite, kao i dobre predloge iz drugih zemalja: