Turizam i ekologija

#1

Zapošljavanje u gradu bi išlo u dva pravca: vezano za turizam i vezano za zelene, ekološke investicije. Da bi se došlo do sredstava za bolju turističku promociju Beograda potrebno je primeniti takse na neiskorišćeno građevinsko zemljište na kojem izršilac radova nije ispoštovao rokove, kaznene penale za sve koji drže locale na mestima koja su spomenici kulture (Kalemegdan, recimo).
Kako bi se poboljšala turistička usluga? Zapošljavajući ljude koji bi činili kreativne timove koji bi radili na stvaranju novog imidža grada. Naravno, pored reklame, otvorila bi se nova radna mesta za turističke vodiče, vozače turističkih autobusa, prodavce suvenira itd.
Zelene ekološke incesticije bi išle u dva pravca:

  1. Prvi bi bio vezan zastvaranje alternativnih izvora energije (solarne ploče, vetrenjače). Beograd, kao grad sa velikim brojem sunčanih dana i snažnim vetrovima bi sigurno imao koristi od ovakve investicije. Smanjilo bi se zagađenje a grad bi, barem delom, postao energetski nezavisan
  2. Planiranje odrzivog voćarstva i povrtarstva u opštinama na rubovima grada gde bi posao našao deo nezaposlenih i od koje bi se snabdevale pijace bez nakupaca organskom povoljnom hranom.
4 Likes
#2

Super ideja. Bilo bi lepo razmatrati je sa svim zainteresovanim ljudima.

#3

Može mala razrada ideja oko alternativnih izvora energije i održive poljoprivredne proizvodnje? Btw, super ideje!

1 Like
#4

Glede drugačije energetske politike, tj mogućnosti, delim brošuru od pre koju godinu gde su izračunati dometi postavljanja solarnih panela u Srbiji, period isplate kredita za ugradnju i sl.
"Energija na drugi način, Studije slučaja - Srbija"

3 Likes
#5

Zapravo ovo je dajdžestirana verzija. Naime, neki moj predlog bi bio da se ove takse koje sam spomenuo( neiskorišćeno građevinsko zemlište i kazneni penali za privatne firme i kafiće u zgradama ili na lokacijama koje su spomenici kulture) ulože u turizam, čistu energiju i organsku hranu.

Što se organske hrane tiče, bilo bi dobro da se investira u neobrađene površine, samim tim čiste od veštačkih đubriva i plodne, što se podrazumeva, koje se nalaze:

  1. U vlasništvu grada što zahteva pregledanje katastarskih knjiga
  2. Ukoliko te površine nisu dovoljne, kupovina te zemlje
  3. Tu zemlju mogu da obrađuju nezaposlena lica, tačnije da im se da da od nje žive i privređuju pod uslovom da gaje organsku hranu u određenom vremenskom periodu (5 godina najmanje)

Što se turizma tiče to bi značilo da se transformiše TOB ili Turistička organizacija Beograda i napravi firma koja će napraviti , nepopularno je reći ali je tako, brend od Beograda. Žalosno je da nemamo dobvoljno turističkih autobusa, odovoljno turističkih vodiča, te ljudi široke kulture koji bi otkrili ovaj grad strancima. Zato treba zaposliti nove ljude i modernizovati TOB.

Za čistu energiju sam otprilike sve i objasnio tj.tu am se negde i zadržao-ploče i vetrenjače subvencionisane od grada

2 Likes
#6

Fino. Pročitaću ovo ASAP. Hvala na brošuri!

#7

Deluje neverovatno da se tako jednostavni nacini za poboljsanje zivota u gradu vec ne primenjuju… Uz obalu Save, bas na potezu Savskog nasipa gde se drzavno zemljiste nemilice otima, mogle bi da se nalaze vetrenjace i solarni paneli koji bi mogli da na njivama koje su sa druge strane nasipa omogucavaju navodnjavanje, el. energiju za organsko voce i povrce koje bi se tu gajilo. Nasuprot tome, sada tom delu preti betonizacija. Pored toga bi, na obodima grada, a zasto da ne i u samom gradu, mogle da se naprave i parcele sa mini bastama za gradjane, kakve postoje u nekim evropskim gradovima.
Opet, nasuprot trenutnoj turistickoj ponudi, koja se ogleda u sest meseci novogodisnje rasvete, svakako da bi pametnije i korisnije bilo ulaganje u turisticke autobuse (mada tu dolazimo do problema povecavanja guzve i zagadjenja) uvodjenje rentiranja bicikala i ulaganje u bici staze, kao i otvaranje radnih mesta za obrazovane turisticke vodice.

4 Likes
#8

Slažem se sa svakom rečju, ti si otišla korak dalje i to u dobrom pravcu i dodaću pritom da bi bilo dobro da u pitanju budu turistički autobusi koji rade na gorivo koje ne zagađuje. Autobusi koji rade na električnu energiju su ,recimo, uobičajena stvar. Ili na biogas, recimo.

2 Likes
#9

Dobri predlozi i, reklo bi se, logicni i jednostavni!

Posto i ovde imamo poznatog neprijatelja ´politicku volju´, mozda je dobar pristup poceti na mala vrata: insistirati na parkinzima/stazama za bicikle (postoje i turisticke ture na biciklu), solarnim punjacima u parkovima, razvrstavanju otpada. Ovo poslednje mi se cini da zaista nema simislenog obajsnjenja zasto vec grad ne radi. Ako neko ima informacije, neka ih podeli. Cini mi se da bi ovo bila dobra ´mala vrata´ za poceti

3 Likes
#10

Sto se otpada tice … Upravljanje otpadom

2 Likes
#11

Koliko smo mi daleko od sudbine gradova iz ovog članka https://www.b92.net/putovanja/vesti.php?yyyy=2017&mm=12&dd=27&nav_id=1340674 :slight_smile:

Da li je Mali svestan u šta nas uvaljuje sa svojim jelkama i Bugarima :slight_smile:

1 Like
#12

Mene je recimo oduševio sistem linijskih turističkih buseva u Solunu. Platiš dnevnu kartu, oni voze kruznom linijom od znamenitosti do znamenitosti, izadješ gde hoćeš, zadržiš koliko hoćeš, udješ u drugi bus i tako dalje. Uz kartu dobiješ brošuru i turističku mapu grada, u busevima ide neka spika na više jezika. Postoje dakle razne ideje.
Gomila ljudi preko neta “na crno” organizuje mini turističke ture za strance: bajsevima po Novom Beogradu i sl.