Pre sada već više od pet godina počela je akcija eko kese što verovatno većina vas zna, ali takođe zna koliki je odziv. Kada sam prošle godine bila u JKP GČ Zvezdara da pokupim kese i barkodove pitala sam čoveka koji isti izdaje i neka brojka od čini mi se 1100 je onih koji su prijavljeni za akciju (što ne znači da u istoj učestvuju, odnosno da jednom u najčešće šest meseci pokupe novu turu kesa). To je nekako bilo očigledno od starta po broju ostavljenih kesa pored kontejnera petkom, pa sam ja rešila da nešto promenim. Ono što je svima jasno je da odvajanje u velikim zelenim kesama u malim stanovima ili malo većim sa dosta članova domaćinstva logistički nije izvodljivo što verujem da je jedan od mnogih razloga zbog čega je odziv na akciju toliki.
PAPIR
Moja ideja je bila da u zgradi stvorim uslove da povećam broj onih koji odvajaju otpad i setila sam se da u kraju (na pet minuta od mene) živi čovek koji se u tom trenutku već nekoliko godina bavio skupljanjem papira i kartona (sretala sam ga često kako skuplja i znala gde je njegov veliki kontejner). Kada sam postavila prvu kutiju (u prizemlju, vide se na fotografiji sa VICE gde je tačno, ali je blizu poštanskih sandučića) to je bilo za papir (nabavila sam je tada od SekoPaka) i entuzijastično sam tu prvu turu lično odnela do tamo, ali sam ga onda srela i razmenili smo brojeve telefona (od tada funkcionišemo po principu da on svrati sam i pokupi ili ako se desi da se napuni ja njemu pustim SMS i on svrati i pokupi). On je čovek koji je ostao bez posla u pošti i onda je krenuo ovo da radi dok ne dočeka penziju. Skoro mi je rekao da je jednom bio u Vinči, ali kako sam kaže tamo je prevelika prašina. Osim njega u kraju postoji i nekoliko romskih porodica koje se bave sakupljanjem papira i kartona. Baš sam pominjala sada već juče da su komšije prijavile jednu zbog kontejnera i kada sam skoro pokupila neke kutije pored kontejnera i krenula njima da odnesem rekli su mi da su morali da sklanjaju da ne bi plaćali 50000 kaznu. Što se tiče motivacije u prvo vreme dok sam imala samo kutiju za papir morala sam da naglasim da je samo za to. Odziv je OK, ali i dalje postoje mnogi koji bacaju u kontejnere. Ono što me i dalje nervira što ljudi često letke od reklama bace na pod iako na 5 m od sandučića imaju kutiju. Mislim da je sa papirom lakše jer se sporije skuplja od peta i da je to OK organizovati za odnošenje plus može stajati kod sandučića. Ono što sam primetila je da iz lokalnog Maxija bacaju godinama u kontejner kutije iako znaju da on i ostali iz kraja skupljaju, dok iz Idee koja je tri stanice niže imaju odvojen deo za karton i tu svraćaju po karton.
PLASTIKA I TETRAPAK
U nekom trenutku sam nabavila još jednu kutiju i postavila je za plastiku. Plastika je jedina stvar koja ne završava kod individualnih sakupljača (kod mene u kraju niko ne skuplja plastiku, a kada se desi da naletim na neke koji idu po celom gradu, pa svrate do Zvezdare njima predam). Ovo zahteva najviše mog angažovanja jer se pet najviše koristi. Na nedeljnom nivou po dve kese skupimo što je malo, ali je opet nešto. Kod PETa postoji nekoliko problema. Ljudi često bace bilo šta plastično jer nisu svesni da nije sve za reciklažu, onda ja sama odvajam. Ono što znate je da se ambalaža od kućne hemije ne reciklira, a ako je negde veliki i uočljiv zeleni znak to je tamo. Osim toga nije im strano da bace flaše koje su do pola pune vodom, sokom, jogurtom. PET je kabast, kada neko baci 3 boce od 5-6l ostane vrlo malo prostora tako da je potrebno savijati. Tu sam najviše radila na motivisanju komšiluka, nalazila fotografije kako saviti flašu i kačila. I dan danas ljudi ubace nesavijene flaše, pa često u povratku kući vadim jednu po jednu i nogom savijam. Bila je anegdodata sa jednom bakom koja je ubacivala, ali mi se izvinjavala da ne može da savija jer je stara i slaba.
BITNO- kada sam dodala kutiju za plastiku entuzijastično sam otišla u sedište JKP GČ kod Novog Groblja jer mi je bilo potrebno više kesa od jedne nedeljno, ali su me lako otkačili (žena koja radi u marketing službi je uredno bacala PET u konatu u kancelariji iako su hodnici bili puni kutija. Snašla sam se tako što su mi dve bake dale njihove račune za infostan, pa sam i njih prijavila i onda imam više kesa. Kada je reč o plastici tu je najveći otpor dela komšilika jer leti umeju neoprane flaše od jogurta da smrde, kao i sokovi.