U ovoj temi bavimo se generalnim pitanjima upravljanja otpadom u Beogradu.
Lokalni plan upravljanja otpadom u Beogradu za period 2011-2020 se nalazi na:
https://drive.google.com/file/d/0BwDz94dvMaqPT005QXBfNjFzckYtckFQVVNSbm5EVXUxM0Rz/view?usp=sharing
Sekretarijat za zaštitu životne sredine tj. sektor za upravljanje otpadom je instanca u gradskoj upravi zadužena za ova pitanja:
Jako bitna tema ali i kompleksna tema. Bilo jako dobro da prilikom odabira rešenja za problem tretmana otpada u Beogradu poštujemo hijerarhiju upravljanja otpadom:
Jako je bitno da se sistem upravljanja otpadom temelji na konceptu nula otpada (Zero waste-a) gde se setom mera i aktivnosti radi na tome da se maksimalno smanji kolicina otpada ali i omoguci njegova ponovna upotreba kroz razvoj cirkularne ekonomije koja ce zaposliti veci broj gradjana i gradjanki. Posebno je vazno da se trudimo da ne dodje do JPP u oblasti upravljanja otpadom i privatizacije ovih komunalnih usluga koji mogu imati jako velike ekonomske posledice po gradjane/ke Beograda. Sto se tice rešenja i predloga u kom pravcu treba da idemo, nominovao bih sledece teme:
Toliko za sada, siguran sam da i ostatak ekipe ima neke od ideja pa da vidimo sta su nam predlozi za rešenja.
Rodjaka mi je skoro bila u Hamburgu (inace doktorka, na probnom radu, primljena. Za mesec dva odlazi iz Srbije). Kaze da nije srela osobu koja ne reciklira. Npr. flasica vode kosta 50 centi. Na dosta mesta postoje automati koji ti vrate 30 centi ako ubacis praznu flasicu. Tako da te flasica kosta 20. To je manje od 30 dinara. Ne znam koliko bi mogao da kosta sistem, ali super je ideja.
Depozitni sistem za ambalažni otpad koji nije uveden kod nas, nažalost. Ovo je tema svakako o kojoj treba da promislimo, jedino sto se to resava na nacionalnom nivou a ne na lokalnom
Da, koliko često vidite flašu od piva bačenu negde, a koliko često vidite plastičnu flašicu? Da plastična flašica košta i 1 dinar ljudi bi sigurno sakupljali i nosili da zamene.
Sa pikavcima i žvakama mislim da je već red da se uvedu kazne. Uvesti nekoga ko kažnjava(Komunalna policija) u civilu i pisati kazne. Te kazne ne moraju da budu nešto velike, dovoljno je 10 sati društveno korisnog rada da se ljudi malo uplaše.
Do kraja godine ce biti jasno sta se desava sa jedinom ponudom za Vincu http://rs.n1info.com/a292179/Vesti/Vesti/Trivan-Ugovor-za-deponiju-Vinca-do-kraja-godine.html
Nova akcija NDM BGD, danas kada su odbornici glasali za dodelu ugovora o JPP
https://nedavimobeograd.wordpress.com/2017/09/26/posle-vas-ce-ostati-samo-pepeo/
Danas smo Pitula i ja pričali o ovome i o mogućim rešenjima. Ovo je nešto što ja već nekoliko godina radim u zgradi sa idejom da se ovakva vrsta organizacije sortiranja otpada proširi.
Pominjali smo opcije u kojima se uključuju šire sakupljači, a druga bi mogla da bude da se u okviru stambenih zgrada oslobodi jedan podrum, da se tamo odlaže i da kada se sakupi dovoljna količina neko to otkupi, a novac koriste stanari za održavanje zgrade. Prednost ovakve ideje je u tome što su troškovi pravljenja ovih kutija minimalni.
Osim toga pre nego što se osmisli nešto što može da se ponudi kao jedno od rešenja ako je bilo ko od vas zainteresovan ReCan koji se bave reciklažom limenki vrlo rado donira kutije za iste, pa mogu da vas povežem ako hoćete da stavite u svoje ulaze :).
hvala @Milica super je priča. Mislim da bi bilo jako korisno da podeliš sa nama svoje iskustvo sa primarnom selekcijom otpada i saradnjom sa individualnim sakupljačima. Kako motivisati ostale stanare, gde se nalaze kutije za selekciju otpada u tvojoj zgradi, kako dolaziš u kontakt sa sakupljačima i kada oni odnose razvrstani otpad?
Pre sada već više od pet godina počela je akcija eko kese što verovatno većina vas zna, ali takođe zna koliki je odziv. Kada sam prošle godine bila u JKP GČ Zvezdara da pokupim kese i barkodove pitala sam čoveka koji isti izdaje i neka brojka od čini mi se 1100 je onih koji su prijavljeni za akciju (što ne znači da u istoj učestvuju, odnosno da jednom u najčešće šest meseci pokupe novu turu kesa). To je nekako bilo očigledno od starta po broju ostavljenih kesa pored kontejnera petkom, pa sam ja rešila da nešto promenim. Ono što je svima jasno je da odvajanje u velikim zelenim kesama u malim stanovima ili malo većim sa dosta članova domaćinstva logistički nije izvodljivo što verujem da je jedan od mnogih razloga zbog čega je odziv na akciju toliki.
PAPIR
Moja ideja je bila da u zgradi stvorim uslove da povećam broj onih koji odvajaju otpad i setila sam se da u kraju (na pet minuta od mene) živi čovek koji se u tom trenutku već nekoliko godina bavio skupljanjem papira i kartona (sretala sam ga često kako skuplja i znala gde je njegov veliki kontejner). Kada sam postavila prvu kutiju (u prizemlju, vide se na fotografiji sa VICE gde je tačno, ali je blizu poštanskih sandučića) to je bilo za papir (nabavila sam je tada od SekoPaka) i entuzijastično sam tu prvu turu lično odnela do tamo, ali sam ga onda srela i razmenili smo brojeve telefona (od tada funkcionišemo po principu da on svrati sam i pokupi ili ako se desi da se napuni ja njemu pustim SMS i on svrati i pokupi). On je čovek koji je ostao bez posla u pošti i onda je krenuo ovo da radi dok ne dočeka penziju. Skoro mi je rekao da je jednom bio u Vinči, ali kako sam kaže tamo je prevelika prašina. Osim njega u kraju postoji i nekoliko romskih porodica koje se bave sakupljanjem papira i kartona. Baš sam pominjala sada već juče da su komšije prijavile jednu zbog kontejnera i kada sam skoro pokupila neke kutije pored kontejnera i krenula njima da odnesem rekli su mi da su morali da sklanjaju da ne bi plaćali 50000 kaznu. Što se tiče motivacije u prvo vreme dok sam imala samo kutiju za papir morala sam da naglasim da je samo za to. Odziv je OK, ali i dalje postoje mnogi koji bacaju u kontejnere. Ono što me i dalje nervira što ljudi često letke od reklama bace na pod iako na 5 m od sandučića imaju kutiju. Mislim da je sa papirom lakše jer se sporije skuplja od peta i da je to OK organizovati za odnošenje plus može stajati kod sandučića. Ono što sam primetila je da iz lokalnog Maxija bacaju godinama u kontejner kutije iako znaju da on i ostali iz kraja skupljaju, dok iz Idee koja je tri stanice niže imaju odvojen deo za karton i tu svraćaju po karton.
PLASTIKA I TETRAPAK
U nekom trenutku sam nabavila još jednu kutiju i postavila je za plastiku. Plastika je jedina stvar koja ne završava kod individualnih sakupljača (kod mene u kraju niko ne skuplja plastiku, a kada se desi da naletim na neke koji idu po celom gradu, pa svrate do Zvezdare njima predam). Ovo zahteva najviše mog angažovanja jer se pet najviše koristi. Na nedeljnom nivou po dve kese skupimo što je malo, ali je opet nešto. Kod PETa postoji nekoliko problema. Ljudi često bace bilo šta plastično jer nisu svesni da nije sve za reciklažu, onda ja sama odvajam. Ono što znate je da se ambalaža od kućne hemije ne reciklira, a ako je negde veliki i uočljiv zeleni znak to je tamo. Osim toga nije im strano da bace flaše koje su do pola pune vodom, sokom, jogurtom. PET je kabast, kada neko baci 3 boce od 5-6l ostane vrlo malo prostora tako da je potrebno savijati. Tu sam najviše radila na motivisanju komšiluka, nalazila fotografije kako saviti flašu i kačila. I dan danas ljudi ubace nesavijene flaše, pa često u povratku kući vadim jednu po jednu i nogom savijam. Bila je anegdodata sa jednom bakom koja je ubacivala, ali mi se izvinjavala da ne može da savija jer je stara i slaba.
BITNO- kada sam dodala kutiju za plastiku entuzijastično sam otišla u sedište JKP GČ kod Novog Groblja jer mi je bilo potrebno više kesa od jedne nedeljno, ali su me lako otkačili (žena koja radi u marketing službi je uredno bacala PET u konatu u kancelariji iako su hodnici bili puni kutija. Snašla sam se tako što su mi dve bake dale njihove račune za infostan, pa sam i njih prijavila i onda imam više kesa. Kada je reč o plastici tu je najveći otpor dela komšilika jer leti umeju neoprane flaše od jogurta da smrde, kao i sokovi.
LIMENKE
Rekoh već u jednom od postova gde sam nabavila kutiju za limenke (ReCan). Limenke sam godinanama odnosila u udruženje Živimo zajedno, udruženje za osobe sa smetnjama u razvoju koje se nalazi kod PMFa (osim Roma koji se često spominju kao individualni sakupljači, neka udruženja osoba sa invaliditetom bave sa ovim jer mnogi nemaju zakonsko pravo da rade i ovo im je način angažovanja). Tada sam na neka dva meseca kesu nosila tamo kroz GSP. U međuvremenu sam saznala da jedna od romskih porodica gore pomenutih kao sakupljači kartona sakuplja i limenke i sada imam sa njima dogovor da odnose. Prošli put nisu odnela, pa sam ja posle nekoliko dana odnela u podrum i tada sam shvatila da je jedan prazan podrum dovoljan za organizovano sakupljanje limenki i papira.
ČEPOVI
Verovatno većina vas zna za ovih nekoliko akcija u kojima se prikupljaju čepovi. Po mnogim zgrada postoje kutije za to i onda se odnosi dalje. Ja sam uporedno na Filozofskom fakultetu pokrenula punkt za prikupljanje Čepova u akciji Čepom do osmeha i to funkcioniše sada već više od dve godine i u principu ljudi tu učestvuju. Kod mene u zgradi je u to deo ovog šireg razvrstavanja (većina ljudi odvaja čepove od flaša, ali neki i dalje ne), ali generalno u mnogim zgradama to funkcioniše i bez ostatka reciklaže. Mislim da je priper sa čepovima dokaz da su ljudi spremni da odvajaju otpad kada vide neku svrhu, a sa druge strane pokazuje suludnost u kojem se čep odvaja, a mnogi PET bacaju.
VAŽNO
Isidora je stavila flašu od 5l kod poštanskog sandučeta i rat sa komšilukom je trajao godinu i više od toga. Neko je stalno sklanjao iako je bilo naglašeno u koju svrhu se skupljaju čepovi. Na kraju je sklonjena flaša, ali i dalje ima komšije koji kod kuće u kesi skupe i onda spuste, pa mi odnosemo. Ovo pokazuje da ove indiviualne akcije dok su na nivou individualnog na žalost zavise dosta od dobre volje komšiluka koji može da izmisli nepostojeći problem.
Kao što vidite sa fotogtafije u VICU kutije ne zauzimaju mnogo mesta i moguće je postaviti ih u prizemlju zgrada.
Kako živim preko puta zvezdarske šume istu koristim da sve što je biorazgradivo tamo bacim, ali to je nažalost izvodljivo samo u mom kraju o čemu smo juče pričali @Pitula i ja.
STAKLO
Preko dopisa Beokom servisu koji me je uputio na Čistoću, koja me je odbila za postavljanje zvona uz lud odgovor da je na mestu gde sam predložila već bilo postavljeno što nije naravno bilo istina, pa sam na kraju završila u Gradskom sekretirajatu za saobraćaj i uspela da se izborim za postavljanje zvona. U principu bi u svakom kraju moglo to da postavi i to je jedina stvar koja bi morala da ide izvan prikupljanja u kutijama.
Danas smo pričali o tome gde staklo završava. Videli smo da je Fabrika stakla završila u stečeju http://www.sfsparacin.com/reciklaza.html, no meni su ovi zaposleni u Čistoći koji su mi poslednji put dali kese rekli da ide tamo iako smo danas čuli da nije istina.
EDIT
Guglovah i nađoh njih
http://www.sfr.rs/o-nama/
“Srpska fabrika za reciklažu’ postoji pod ovim nazivom od 2005.godine a nasledila je nekadašnju firmu STAKLOPROMET , koja je imala postrojenje za reciklazu otpadne staklene ambalaze i bavila se iskljucivo tom granom reciklaze još od 1986.godine. Bila je jedinstvena na prostoru bivše Jugoslavije. Danas smo jedini koji posedujemo postrojenje za reciklazu otpadne staklene ambalaze u Srbiji.
Poslovanje firme je zavisno od uticaja tržišta i količine raspoloživog staklenog ambalažnog otpada koji se godišnje generiše i sakupi.
Na godišnjem nivou od ukupno sakupljene količine otpadnog ambalažnog stakla u Srbiji veći deo dodje u naš pogon za reciklažu, dok se jedan deo toga izvozi ne recikliran. To je razlog zbog koga smo primorani da uvozimo otpadnu staklenu ambalazu, kako bi uposlili kapacitete i ljudstvo preduzeca koje u ovom trenutku radi sa oko tridest posto kapaciteta .
Ispisah se ja i mnogo toga sam propustila, ali se nadam da je jasno iz ovog mog.
U NS će sledeći petak biti održana ova konferencija. Da li je neko mislio da ide i da li je potrebno ići?
Udruženje Inženjeri zaštite životne sredine - Environment Engineering Group u petak 6. oktobra 2017. godine, u Novom Sadu, organizuje konferenciju „Upravljanje otpadom u Srbiji po evropskim standardima“.
Konferencija ima za cilj informisanje predstavnika i predstavnica civilnog sektora koji su zainteresovani za temu upravljanja otpadom u procesu EU integracija.
O trenutnom stanju i obavezama koje je potrebno ispuniti na putu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji govoriće predstavnici i predstavnice Ministarstva zaštite životne sredine, Agencije za zaštitu životne sredine, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine.
Rok za prijavu je ponedeljak 2. oktobar.
EDIT: Pokrivaju putne troškove.
http://www.oplanetise.com/wp-content/uploads/2017/09/Konferencija-Upravljanje-otpadom-AGENDA.pdf Ovde je agenda, a postoji mogućnost i da se unapred postave pitanja ovim njuškama.
@Dobrica.Veselinovic video,video. bilo bi dobro posetiti samo da vidim kako to da regulisem u odnosu na ostale obaveze. @Milica da li ti ides?
Isto bih išla samo da pokušam da uklopim sa obavezama. Do ponedeljka je prijava.
Potpisali ugovor, uh!
Trivan je kao model za upravljanje otpadom širom zemlje naveo način na koji je Beograd odlučio da to radi, kroz javno-privatno pratnerstvo.
“Lokalne samouprave, koje su do skoro odbijale da se na njihovoj teritoriji nađe regionalna deponija, sada ih žele, jer su shvatile da je pored očuvanja životne sredine, upravljanje takvom deponijom ozbiljan posao koji donosi novac”, kazao je Trivan na konferenciji “Zelena ekonomija i sistemsko upravljanje otpadom u Srbiji”.
Prema njegovim rečima, način na koji je Beograd odlučio da sprovede upravljanje otpadom, kroz javno-privatno pratnerstvo, o čemu se 29. septembra potpisuje koncesioni ugovor sa francusko-japnskim konzorcijumom Suec-Itoću, može biti model i za ostatak zemlje.
“Stručnjaci koji su radili na ovom poslu imaju sada veliko iskustvo, koje može da pomogne i drugim lokalnim samoupravama pri uspostavljanju regionalnih deponija”, kazao je Trivan.