Теразијска Тераса и спуштање центра Београда на реку Саву

#1

https://www.behance.net/gallery/60153195/TERAZIJE-TERRACE-(diploma)

На приложеном линку можете погледати мој дипломски рад који се бавио Теразијском Терасом. Моја жеља је да се покрене дискусија о томе да ли је могуће да се изведе у тренутним условима. Прво што сам желео да проверим јесте да ли су две зграде, које се граде у београдунаводи, пресекле овај правац и тиме обесмислиле идеју овог спуштања. Када се погледа са Теразија оне се уздижу као зид пред посматрачем. У раду сам установио да оне не пресецају ову путању. Даље што се тиче ових зграда довео сам у питање да ли оне морају да се руше до темеља или у њима може да се препозна нека вредност и да се руше само делови. Формирао сам трг на обали Саве и оставио једну вертикалну кулу (у основи 20*20 метара), ово би био доминантни елемент на тргу и представља улаз у град са реке. Што се тиче решења са степеништем и праћење пада терена, за разлику од Добровићевих Тераса, ово је подстакнуто зградом Б2, која је једина зграда на овом потезу која је изграђена а прати идеју спуштања на реку и она потпуно остварује контакт са тереном у паду, тако да би испоштовао овај објекат и само решење потеза урађено је степенасто.
Идеја ми је да отворим дискусију (у сусрет предстојећим градским изборима), пошто се често спомиње као аргумент да ,ови бар граде, а који је ваш предлог да се овде нешто уради?``, мислећи на београднаводи. Свакако ништа не треба градити без предходног међународног конкурса, али када је овај простор већ захваћен градњом, може ли се искористити нешто од до сада изграђеног иако на први поглед изгледа као ожиљак у силуети града; ово је мој предлог.

2 Likes
#2

Рецимо, са личног аспекта, Ваше решење је сигурно занимљиво многим члановима. Али са аспекта подршке?

Како би се отприлике, НДМБГД понашао на власти?

  1. Прво би се покренула права јавна дискусија о подухвату. Циљ би био да се на основу мишљења грађана и стручњака прихвати концепт решења. Осетљивост овог плана је везана за клизиште, за градњу моста на Сави, метро-а, начина уређења уличне мреже у Савамали…
  2. Након тога би био конкурс за избор решења. Морао би постојати систем у којем би се поени комисије укрштали са поенима грађана…
  3. Потврда улагања би морала да прође градски референдум.
#3

Извините што у свом опису пројекта нисам био довољно јасан. Ставио сам печат на оне две куле што се граде у београдунаводи и шта радити са њима, а нисам писао о Теразијској Тераси. Идеја повезивања Теразија и реке Саве постала је актуелна 1929./30. године који је предложио конкурсним решењем Никола Добровић у једној ситуацији где је само назначен потез. Касније (када је исти Никола Добровић био градски архитекта и директор Дирекције за планирање) урађена је ревизија конкурсног решења 1946. године и други пут предложено повезивање Теразија са реком Савом. Након тога није било пројеката поверивезивања ових локација, најдаље се ишло повезивањем Теразија и Карађорђеве улице.
Што се тиче улица Краљице Наталије, Ломине и Гаврила Принципа, планирано је да улице на пресеку са овим потезом/шеталиштем постану интегрисане улице, што не би пуно успорило саобраћај. Што се тиче Карађорђеве улице, саобраћај је измештен на овом делу и креће се око парка Бристол и кроз бившу главну аутобуску станицу (чије премештање се очекује у блок 42). Ово је учињено како би се укинула постојећа раскрсница која би се јавила по средини потеза и како би се наново оформио целокупан парк Бристол, који је раздвојен улицом током Другог светског рата када је постављен Стари Савски мост, након тога је у делу парка подигнута аутобуска станица. Али добро је питање пошто се сви ови елементи не виде са прилога које сам поставио на приложени сајт. Свакако је решење ишло у првцу да се уведе што више пешачких зона, а да се не укине друмски саобраћај, такође се предпоставља да ће се смањити интензитет саобраћаја ако се забрани теретни саобраћај око Калемегдана и ако се изместе Железничка и Аутобуска станица.
Што се метроа тиче преузета је предложена локација метроа са из пројекта Бране Јовина.
Мислим да опасности од клизишта нема, пошто се близу површине свих објеката на падини налази стена.

1 Like