Pripremio sam temu i materijal za identifikaciju faktora koji utiču na saobraćaj u Beogradu.
Izvolite, učestvujte.
Saobraćajna situacija u Beogradu je višeslojan izazov, zahtevan po pitanjima na koje treba dati odgovor.
Osnovni faktori:
- Neplansko širenja grada bez adekvatnog razvoja i održavanja putne infrastrukture,
- nedovoljno pristupačan javni gradski prevoz,
- nedovoljno razvijena bici infrastruktura,
- neadekavatan broj parking mesta,
- nedosledna primena i primenjivost propisa,
- nizak stepen saobraćajne kulture.
Neplansko širenje grada bez adekvatnog razvoja i održavanja putne infrastrukture:
Nova naselja i stambeni blokovi nemaju planski rešenu saobraćajnu infrastrukturu. To znači da se Beograd širi bez strateškog plana upravljanja saobraćajnom politikom koja treba da podrazumeva organizaciju i planiranje saobraćajne komunikacije između novih naselja i ključnih saobraćajnih tokova. Održavanje putne infrastrukture ne prati pojačano korišćenje postojećih puteva pa su udarne rupe, zastarela signalizacija i prevaziđena saobraćajna rešenja na nekim od glavnih saobraćajnih tokova dodatni faktor koji utiče na stanje saobraćaja i bezbednosti u saobraćaju.
Nedovoljno pristupačan javni gradski prevoz:
Javni gradski prevoz treba da bude osnova funkcionisanja gradskog sistema saobraćaja, jeftin (ili besplatan), samoodrživ i dovoljno pouzdan u meri da obesmisli korišćenje individualnih motornih vozila (automobila) zbog potrebe transporta unutar grada.
Veliki broj sugrađana radi i živi u različitim delovima grada. Ovo podrazumeva masovne dnevne migracije koje trenutni sistem javnog gradskog prevoza ne uspeva da podrži u smislu dostupnosti (udaljenost stajališta od zgrade/kuće), pouzdanosti (nepoštovanje reda vožnje, kvarovi, zastoji), kvaliteta pružene usluge u odnosu na cenu koja se plaća direktno i indirektno (neadekvatno grejanje/hlađenje, nečistoća, neljubaznost, rigorozna kontrola). Zbog navedenih činjenica, delom i zbog udobnosti, veliki broj građana pribegava vlastitom prevozu. Veliki broj individualnih vozila, delimično nepravilno usmeravanim kroz sistem upravljanja saobraćajem (policija, kamere za nadzor i upravljanje semaforskom signalizacijom) dovodi do zagušenja saobraćaja na glavnim gradskim saobraćajnim tokovima. Neminovno je da će veliki broj individualnih vozila, u ovom slučaju, imati problem i sa pronalaženjem parking mesta na odredištu, usputnom ili dnevnom.
Nedovoljno razvijena bici infrastruktura:
Grad nema jasan plan organizacije saobraćaja sa integrisanim biciklističkim saobraćajnicama niti odgovarajuće propise o izgradnji biciklističkih staza i traka. Ovaj nedostatak dovodi do loših rešenja.
Neadekavatan broj parking mesta:
Novi stambeni blokovi unutar postojeće organizacije saobraćajne komunikacije dodatno opterećuju trenutni i projektovani kapacitet. Po pravilu, investitori nisu obavezani da obezbede odgovarajući broj parking mesta (garaže ispod stambenog ili poslovnog objekta) što pojačava pritisak na postojeće kapacitete i uvodi veliki broj građana u potencijalni prekršaj time što parking traže na postojećim zelenim površinama, pešačkim stazama i trotoarima, biciklističkim stazama i trakama i na integrisanim saobraćajnicama.
Nedostatak parking mesta se uočava i unutar i van zoniranih delova grada. U zoniranim delovima je osigurana naplata korišćenja parkinga zbog efektivne kontrole zauzeća parking mesta ali je, kao i van zoniranih delova grada, neefektivna kontrola i onemogućavanje parkiranja na nedozvoljenim mestima (ugrožavanje bezbednosti učesnika u saobraćaju, usporavanje toka saobraćaja i drugo). Ovaj problem je u jakoj korelaciji sa neplanskim širenjem grada bez adekvatnog razvoja i održavanja putne infrastrukture i oslanjanje na individualni vid prevoza.
Manje vidljiv uticaj na nedostatak parking mesta i, posledično, nepropisno parkiranje koje dalje utiče na redovan tok saobraćaja, čine veliki broj malih privrednih subjekata (preduzeća koja nude robu i usluge) duž gradskih ulica. Delatnost kojom se bave podrazumeva dopremu ili otpremu robe za šta nije predviđeno rezervisano parking mesto (ili se ono izbegava), a za uslužne ili ugostiteljske delatnosti postojeći kapacitet parking mesta često nije dovoljan.
Nedosledna primena i primenjivost propisa:
Za kontrolu i neposredno regulisanje saobraćaja na putevima ovlašćeno je Ministarstvo unutrašnjih poslova - Uprava saobraćajne policije i područne policijske uprave. Međutim, u svetlu svega navedenog, jasno je da Saobraćajna policija nema resursa da dosledno primeni ovlašćenja. Primećuje se i da ispoljavaju visoki stepen razumevanja aktuelne situacije, naročito nad primenom propisa o nepropisnom parkiranju.
Zakon o komunalnoj policiji, Odluka o komunalnoj policiji i Odluka o komunalnom redu daju određena (nezakonita(?)) ovlašćenja i pripadnicima Komunalne policije. Ovo dodatno komplikuje situaciju kontrole reda i primene propisa koji se tiču saobraćaja.
Očekuje se izmena i dopuna zakona o komunalnoj policiji, za sada je nepoznato šta će biti predloženo.
Nizak stepen saobraćajne kulture:
Nizak stepen saobraćajne kulture i osećaja odgovornosti i empatije prema sugrađanima je direktna posledica lošeg saobraćajnog obrazovanja i uslova koji su pomenuti kod prethodno identifikovanih faktora. Nije retkost videti bahato parkirano vozilo na zelenoj ili drugoj javnoj površini uprkos ipak slobodnom parking mestu koje je samo malo dalje od mesta na kome je bahati vozač želeo da parkira. Sistem koji to treba da onemogući ili sankcioniše je trom i delom u sukobu nadležnosti.
Grad Beograd je nedavno usvojio Strategiju razvoja Beograda do 2021. godine koja se se analizom stanja bavi na statističkim i drugim osnovama, od 28. strane dokumenta “Strategija razvoja Grada Beograda, prilog 1 - Analiza stanja”. Potrebno je prostudirati i usvojeni akcioni plan.
Takođe, napravljen je i Masterplan (SMARTPLAN) saobraćajne infrastrukture Beograda, još jedan dokument koji nosi informacije na koje treba obratiti pažnju.
Zakonska regulativa:
Iz Strategije o bezbednosti saobraćaja na putevima Republike Srbije za period od 2015. do 2020. godine:
Saobraćaj omogućava razmenu dobara, dopremanje sirovina, odvoženje gotovih proizvoda, poslovna i rekreativna putovanja, kulturne manifestacije i mnogobrojne druge aktivnosti. Nijedna ljudska delatnost nije toliko unapredila kvalitet života ali istovremeno nijedna ljudska delatnost nije odnela toliko ljudskih života u mirnodopskim uslovima.
Pravni i strateški okvir bezbednosti saobraćaja
Sistem bezbednosti saobraćaja u Republici Srbiji uređen je Ustavom, priznatim međunarodnim izvorima, zakonima i podzakonskim aktima. Zakoni koji prvenstveno uređuju sistem bezbednosti saobraćaja jesu:
Ustav Republike Srbije
Ustav Republike Srbije proglašava pravo na život kao neprikosnoveno. Iz toga proističe obaveza države i svih subjekata bezbednosti saobraćaja da štite to pravo građana. Ustav proglašava i pravo na fizički integritet i pravo na ličnu bezbednost. Proglašavanje tih prava takođe nameće obavezu Republici Srbiji da štiti fizički integritet i bezbednost učesnika u saobraćaju. Pravo deteta na posebnu zaštitu, koje proglašava Ustav, nameće bezbednost dece u saobraćaju kao prioritet, odnosno obavezu države da zaštitu dece u saobraćaju istakne u prvi plan.
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima pored pravila saobraćaja uređuje institucionalni okvir sistema bezbednosti saobraćaja, i finansiranje sistema. Takođe, u osnovi se ovim zakonom uređuje deo sistema koji se odnosi na vozače i vozila, a zakon sadrži i odredbe koje se odnose na puteve. Zakon o bezbednosti saobraćaja uređuje i prava i obaveze organa nadležnih za kontrolu i regulisanje saobraćaja, kao i druge odredbe od značaja za sistem bezbednosti saobraćaja.
Zakon o javnim putevima
Zakon o javnim putevima uređuje upravljanje, zaštitu i održavanje javnih puteva. Svakako najvažnija odredba koja se odnosi na bezbednost saobraćaja jeste obaveza upravljača javnog puta da obezbedi nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja na javnom putu. Pojedine odredbe odnose se na sve javne puteve, a pojedine samo na državne puteve, dok se lokalnim samoupravama ostavlja da svojim aktima urede pre svega zaštitu i održavanje lokalnih puteva i ulica.
Odnos sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima – u delu koji se odnosi na bezbednost puteva je takav da se Zakon o javnim putevima više bavi putevima sa aspekta građevinske struke, dok Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima sadrži odredbe koje se odnose na bezbednost puteva sa aspekta saobraćajne struke (revizija bezbednosti saobraćaja na putu, provera bezbednosti saobraćaja na putu, tehničko regulisanje saobraćaja, upravljanje crnim tačkama, nezavisnu ocenu doprinosa puta za nastanak saobraćajne nezgode sa najmanje jednim poginulim licem itd.).
Krivični zakonik
Krivični zakonik sadrži glavu koja određuje krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, a zaštitni subjekti jesu život odnosno telo ljudi i imovina većeg obima. Inkriminisane radnje jesu pre svih nepridržavanje saobraćajnih propisa, uništenje odnosno oštećenje saobraćajne signalizacije ili opreme puta, postavljanje prepreka na saobraćajnici, nesavestan nadzor nad stanjem i održavanjem saobraćajnica, i nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi.
Zakon o prekršajima
Zakon o prekršajima uređuje prekršajni postupak i prekršajne sankcije. Najčešći saobraćajni delikti su saobraćajni prekršaji, najčešći prekršaji u Republici Srbiji su oni protiv bezbednosti saobraćaja na putevima što ukazuje na to da je sistem prekršajnog kažnjavanja veoma značajan u represivnom delu sistema bezbednosti saobraćaja.
Zakon o prekršajima poznaje i hitan postupak, kada se osumnjičeni za prekršaj može odmah sprovesti prekršajnom sudu, a kazna se može izvršiti pre pravnosnažnosti odluke o kazni. Ovaj institut naročito je pogodan u borbi protiv višestrukih povratnika i učinilaca najtežih prekršaja protiv bezbednosti saobraćaja.
Zakon o policiji
Zakon o policiji uređuje postupanje saobraćajno-policijskih službenika u postupku kontrole i regulisanja saobraćaja na putevima, odnosno određuje policijska ovlašćenja u tim poslovima.
Zakon o komunalnoj policiji
Zakon o komunalnoj policiji određuje da su poslovi komunalne policije održavanje komunalnog reda u šta spada održavanje reda u oblasti „lokalnih puteva i ulica; saobraćajnih oznaka i signalizacije; parkiranja…”.
Zakon o opštem upravnom postupku
Zakon o opštem upravnom postupku jeste sistemski zakon koji uređuje postupanje upravnih odnosno izvršnih organa. Ovaj propis primenjuje se u postupanju organa nadležnih za kontrolu (policija, inspekcija), ali i organa nadležnih za upravljanje bezbednošću saobraćaja odnosno tehničko regulisanje.
Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju
Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju uređuje oblast obaveznog osiguranja i načina isplate šteta iz saobraćajnih nezgoda. Ovim propisom uveden je „bonus-malus” sistem kažnjavanja i nagrađivanja vlasnika vozila u zavisnosti od toga da li se njihovim vozilom uzrokuju saobraćajne nezgode ili ne, što jeste mera koja utiče na ponašanje vozača. Do oktobra 2014. godine po osnovu tog zakona osiguravajuća društva su uplaćivala 1,2% bruto premije osiguranja od autoodgovornosti kao deo preventive na poseban računa za uvođenje video nadzora na putevima. Rok važenja navedene odredbe nije produžen izmenom zakona.
Zakon o vanrednim situacijama
Zakon o vanrednim situacijama uređuje sistem zaštite i spasavanja ljudi i dobara od elementarnih nepogoda i drugih nesreća uključujući i saobraćajne nezgode, nadležnosti državnih organa, organa autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave u zaštiti i spasavanju; uspostavlja službu „112” koja će obezbediti funkcionalnu integraciju službi od interesa za zaštitu i spasavanje čime će se obezbediti koordinirana, brza i efikasna intervencija vatrogasno – spasilačkih jedinica, hitne medicinske pomoći i saobraćajne policije u slučaju saobraćajnih nezgoda.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti
Zakon o zdravstvenoj zaštiti uređuje sistem zdravstvene zaštite kao organizovane i sveobuhvatne delatnosti društva sa osnovnim ciljem da se ostvari najveći mogući nivo očuvanja i unapređenja zdravlja građana, sprečavanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitacija.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja uređuje osnove sistema predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja. Propis treba da pruži osnov za uvođenje i sprovođenje saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja dece i mladih kroz nastavu i ostale aktivnosti, na kvalitativnom i kvantitativnom nivou koji će obezbediti da dolazeće generacije stiču stavove i imaju znanje neophodno za bezbedno i odgovorno učestvovanje u saobraćaju.
Podzakonski akti
Pravni okvir u sistemu bezbednosti saobraćaja na putevima sadrži veliki broj podzakonskih akata koji su doneti što na osnovu Zakona o bezbednosti saobraćaja, što na osnovu ostalih navedenih zakona. Osnovna prednost ovakvih akata jeste, pre svega, relativno prosta procedura usvajanja.