Umesto uvoda:
Direktan link na tekst: http://ekonomskevesti.com/privreda/zdravo-razmisljanje-mostu-mihajla-pupina/
Highlights:
„Kad vam pukne cev, vi zovete vodovod i kanalizaciju, je li tako. Oni uklone kvar. Isto tako, na mostu ako imate probleme sa odvodima, vi zovete vodovod i kanalizaciju da oni to otklone“.
Ko zove, ja kao gradjanin?
„Pa naravno“.
Jao, šta vam je?
„Šta vi mislite, da mi ovde imamo hiljadu inženjera, koji su zaduženi da se voze ulicama grada Beograda i prijavljuju rupe? Ne. To vi radite“.
Jao, nemojte. To treba onaj ko održava put da signalizira onom ko je zadužen?
„Kažite, kako vi mislite, koliko bi ljudi mi trebalo da imamo zaposlenih da bi oni išli po putevima grada Beograda, i Batajnice, i Mladenovca, i ostalih delova grada, jel’ te, pošto to sve spada pod grad Beograd. Koliko bi trebalo zaposlenih da imamo da bi to sve proverili, da li svuda ima rupa ili nema“.
Slušajte, ja nisam putar nego novinar…
„Meni nije bitno vaše zanimanje. Ja vam samo kažem neki zdrav razum, zdravo razmišljanje, meni nije bitno šta ste vi, možete da budete i doktor nauka ili šta drugo“.
Nije ovo tipično za ovaj most, kao ni za Pančevački, suština je da postoji ogroman kvar sistema redovnog i preventivnog održavanja infrastrukturnih objekata.
Tekst pomaže da se nasluti stepen stanja nebrige i nerada nadležnih javnih komunalnih preduzeća.
Sva moja aktivnost sa prijavama Beokomu je započeta sa ciljem da se skrene pažnja na ovo. Međutim uspostavljeni sistem je prosto previše glomazan da bi reagovao iz temelja.
Prijave građana takođe nisu dovoljne budući da se gradske službe, uključujući inspekcije, međusobno “pokrivaju”. O tome sam malo više već pisao ovde.
Ovim bi trebalo da se bavi i komunalna policija, izvorno i osnovana kako bi se bavila kontrolom komunalnog reda.