Profesionalizacija odborničke funkcije

Postojeće stanje je takvo da odbornici u Skupštini grada ne primaju platu već “naknadu za vršenje odborničke dužnosti” u iznosu od 10.000 dinara. Odbornici uz to primaju naknade za sednice u iznosu od oko 2000 dinara po zasedanju. Najveći broj odbornika, po rečima predsednika skupštine Antića iz 2013. odriče se naknade u ime neke humanitarne organizacije.

Logika ovako uređenog odnosa odbornika i skupštine jeste da su odbornici profesionalci u nekim drugim oblastima a amateri u zastupanju interesa građana. Odbornici zavise od poslova koji imaju sa strane, i nemaju nikakve podsticaje da se ozbiljno i profesionalno bave skupštinskim poslovima. Ovo se pravda time da odbornici i ne rade nikakav ozbiljan posao, pa i ne bi trebalo da budu plaćeni, ali ako ovakav sistem opstane, to onemogućava da oni odbornici koji žele da se posvete ovom poslu ne mogu to da urade jer moraju da rade da bi se izdržavali.

Predlog je da odbornici za vreme mandata budu plaćeni (u visini prosečne neto zarade u Beogradu). Za to vreme ne bi mogli da obavljaju bilo koju drugu javnu funkciju (u institucijama ili javnim preduzećima). Pitanje je na koji način bi trebalo tretirati privatne poslove. Trebalo bi sprečiti mogućnost sukoba interesa koji je, da se podsetimo, situacija

“u kojoj funkcioner ima privatni interes da utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na postupanje funkcionera u vršenju javne funkcije odnosno službene dužnosti, na način koji ugrožava javni interes”

tako da neka vrsta zamrzavanja svih drugih statusa, pod uslovima koje je predvidela Agencija za borbu protiv korupcije.

Ovo možda ne bi bila popularna mera jer građani ne vole da čuju o platama funkcionera. Ali veći problem je to što sada imamo situaciju u kojoj samo privilegovani pojedinci, ili oni koji su dobro umreženi u stranačke finansijske tokove mogu da se posvete skupštinskom radu, dok ostali koji bi trebalo da posvete svoje vreme gradskim poslovima zavise od obezbeđivanja egzistencije sa strane. Ovaj predlog razrešava ovu dilemu u korist odbornika koji su izabrani da bi posvećeno radili svoje poslove u gradskim institucijama.

6 Likes

Mislim da je ovo važan i realan predlog za unapeđenje parlamentarizma i javnog zastupanja, skupštine su najvažniji politički organ u sistemu, a lokalne skupštine su prilično obesmišljene. Unapređenje rada lokalnih skupština jeste možda ključna politika decentralizacije vlasti. Razlika u naknadi republičkih poslanika i lokalnih odbornika jeste očigledan indikator centralizovane vlasti.

2 Likes

Успео сам коначно да нађем ову тему. Сматрам да би у јавном програму требало да напишемо “Народни, а не партијски посланик”.

Поручујемо бирачима који разматрају гласање за нас да ће сваки наш посланик бити доступан свим грађанима на тај и тај начин. Сваки наш одабрани посланик ће имати улогу генералног координатора за одређену групу градских тема и/или одређено географско подручје града. Све теме за које се гласа ће бити доступне за јавно разматрање онима којих се то тиче на тај и тај начин. Чланови НДМБГД су и до сада учествовали у народним иницијативама везаним за конкретне градске проблеме, и уласком у Скупштину града омогућава се прилазак ближе узроцима проблема и решавању истих из корена.

Унапред се захваљујемо свакоме ко нам својим гласом пружи поверење, али ми од суграђана очекујемо много више. А то је да се учествују у развоју свог животног простора кроз примедбе, предлоге сугестије, народне иницијативе у виду протеста, петиција и волонтерског деловања.

4 Likes