Услови за кретање пешака спадају међу најважније факторе квалитета живота у граду. У пешаке спадају и осетљиве групе: стара лица, деца, особе са различитим облицима хендикепа, повређени са штакама итд.
Дакле, за почетак преносим оно што сам предавао на “Ка другачијем граду”.
- Сви путеви воде у дом, а тамо се само особе са специфичним потребама крећу на точковима (беба, или особа са инвалидитетом).
- Прве и последње кораке при сваком кретању прелазимо без моторног погона.
- Најрадије бирамо вртиће, основне школе, продавнице, фризерске салоне, теретане… до којих лако можемо стићи пешке. Између 25% и 35% свих кретања у граду у последњих неколико деценија.
- У пешаке спадају и осетљиве групе, попут беба у колицима, особа са инвалидитетом, старих лица, лица са оштећењем вида или слуха, особа лошег здравственог стања.
- Док за вожњу моторног возила треба дозвола, за вожњу воза или авиона специјална обука и висока здравствена способност, за пешачење не треба никаква дозвола.
- Крајње површан поглед на пешачка кретања, почев од факултетских програма, преко самих запослених у институцијама и пројектним бироима.
Рампа за особе са инвалидитетом, или за скејтере?
Пролаз Теразије, нема одморишта, директно пада снег, неприлагођен специфичним групама.
Крњача мост, потпуно нови пролаз испод насипа са степеницима!!!
Само степенице и до перона!
Неразмишљање о целовитом планирању, чак и када има довољно простора! Прилаз стајалишту Крњача мост.
Прилази аутобуској и железничкој станици, подређени захтевима кретања аутомобила.
Славија?
Пешачки прилаз Прокопу
До оближњег клиничког центра клисура! Потребно 20 метара спуштања, и 30 метара пењања.
За ваздушно растојање 400 метара потребно 1200 метара пешачења.
Најближа трамвајско стајалиште 950 метара, убудуће 650 метара.
Потреба за стандардима
- Омогућити улазак у јавне институције без степеница и стрмих рампи.
- Обезбедити лифтове у јавним институцијама, и одржавати их исправним.
- На свим пешашким прелазима спуштати ивичњаке, и то за ширину најмање два колица која се могу мимоићи.
- Максимална избочина коју могу прећи било која инвалидска колица 4цм. Ипак, тежити ка решењима без избочина.
- Стандардна минимална ширина пешачког коридора 1,6м, али постоје “једносмерни тротоари” ширине 0,8м!?! Потреба за ревизијом решења слободне ширине пешачких коридора, а нaрочито тамо где су пешачки токови интензивни.
- У будућим решењима укрштања врло интензивног пешачког и моторног саобраћаја, спуштати под земљу моторна возила, а не пешаке и бициклисте.
- Све нове и реконструисане станице приградске железнице и метро-а морају имати прилаз ка свим перонима за особе са инвалидитетом.
- Потребно је ревидирати и постојећа решења подземних пролаза и пасарела да се омогући прелаз на точковима, одморишта на степеницама на сваких 10-15 степеника, тамо где не постоје.
- Преиспитати и ревидирати садашња решења семафоризованих прелаза. Размотрити нове семафоре, јер у нашој возачкој култури, често је семафор једина гаранција безбедног преласка улице.
