Omladinska scena

Nakon okupacije i penzionisanja SKCa, komercijalizacije Doma omladine, gašenja Mikser hausa, selidbe Reksa… i potpune promene repertoarskog koncepta Malog pozorišta “Duško Radović”, Beograd je ostao bez adekvatnog prostora za omladinsko pozorište. Omladinsko, bilo u smislu da predstavlja pozorišno, scensko ili izvođačko stvaralaštvo mladih umetnika, bilo u smislu da je namenjeno mladoj publici, odnosno da tretira probleme tinejdžera i publike mlađe od trideset godina.

Postoji Dadov… postoji i još nekoliko amaterskih scena - ali, ova pozorišta najveći deo programa posvećuju sopstvenim produkcijama… zbog čega nisu otvorena za gostovanja studentskih predstava, diplomskih predstava, predstava umetnika sa nezavisne scene ili produkcije dramskih studija, škola glume i organizacija koje se u svom radu koriste pozorištem… a ovakvih trupa i grupa, u Beogradu, ima preko stotinu.

Čak i kada bi repertoari amaterskih pozorišta i lokalnih kulturnih centara bili otvoreniji za ovakve programe, problem se ne bi rešio, jer je za grad ove veličine - prostora za kulturu mladih i dalje premalo.

Nedostaje nam prostor/kulturni centar namenjen isključivo mladima i umetnicima koji rade sa mladima i za mlade. Takav prostor, trebalo bi da radi kao “servis” za nezavisne trupe, studentske trupe tj razne organizacije, koje u svoj rad uključuju omladinu, a bave se edukacijom o društveno relevantnim temama. Prostor bi trebalo da bude mesto okupljanja ove scene, kišobran-organizacija, koja bi pod svojim krovom okupljala različite grupe i inicijative mladih i/ili za mlade, u kulturi.

Sećate se SKCa, početkom dvehiljaditih? Ili repertoara Malog pozorišta “Duško Radović”, pre renoviranja zgrade, uz koju je renoviran i repertoar, na način koji možemo nazvati sistematskim uništavanjem institucije koja je negovala mladu publiku? …

Danas više ne postoje takvi prostori i ovaj nedostatak je očigledan: Bitef teatar, kao jedino gradsko pozorište bez ansambla, fleksibilno za koprodukcije sa nezavisnim trupama - nije i ne treba da bude omladinsko pozorište, a privatni prostori, poput Dorćol Platza ili Garaže - nisu ni adekvatni, niti svima dostupni.

Omladinsko stvaralaštvo i kultura, temelj su izgradnje generacijskog identiteta; to su neformalne škole mišljenja, to je - na kraju, način da se “mladi sklone s ulice”, ako pod ovom frazom podrazumevamo sadržaje koji bi ih sačuvali od nasilja, apatije… i drugih izazova odrastanja u Beogradu.

Prethodna vlast (DS) na opštini Savski venac, pokrenula je odličnu inicijativu renoviranja prostora Senjačkog bioskopa. Ideja je bila da se taj prostor koristi baš u ove svrhe, ali s promenom vlasti, sa time se stalo. Po kraju se priča da će umesto omladinskog kulturnog centra, u ovom prostoru biti nekakav sportsko- poslovni prostor, što je komercijalna, ali - sa stanovišta stvarnih potreba građana, bespotrebna stvar.

Ukoliko NDM BGD bude pokrenuo neku inicijativu ovog tipa, spremna sam da pomognem, kao umetnica i altivistkinja, sa nezanemarljivim iskustvom u kulturnom radu sa omladinom i kontaktima s većinom ljudi koji čine ovu (rasutu i atomizovanu, ali ipak važnu) scenu.

Hvala na pažnji i mogućnosti da predlažemo. :slight_smile:

14 Likes

Hvala na inicijativi, mislim da samo treba krenuti u tom smeru, tj. da možda vidimo kako da mi pomognemo tvojoj inicijativi, koja je već u povoju. Grupa za kulturu je tek formalno konstituisana i otvorena je za priključivanje ljudi koji bi da doprinesu.

Inače, KC Magacin (formalno javni prostor, faktički skvotovan i upravljan po principu Otvorenog kalendara) jeste dostupan i pogodan za probe, izvođenje manje zahtevnih komada s malom publikom (maksimum oko 100), pa čak i Ostavinska galerija, takođe deo Magacina, koristi se za izvođenje performansa (50-ak ljudi). Naravno, potrebno je otvarati mnogo više prostora, jer i potrebe, koje su jako velike, će da se smanjuju ako se naviknemo na ovakvo stanje.

3 Likes

Slažem se s Minjom. Podsetio bih na jedan predlog koji sam ostavio a koji se uklapa u Minjin predlog:

Popularisanje kulture na lokalu - Pri opštinama, ili pri objektima koji pripadaju opštinama bi bili otvoreni prostori namenjeni popularisanju kulture gde bi umetnici s tih opština (oni bi imali primat ali bi mogli da učestvuju i drugi) mogli da imaju prostor za stvaranje i prezentaciju svojih radova. Tako bi došlo do decentralizacije kulture na gradskom nivou i ona ne bi bila ograničena na uži centar.

2 Likes

Da. Da. To je odlično. Kao i svi predlozi sa tvog spiska. :slight_smile:

1 Like