Napad na Košutnjak: Rani javni uvid povodom izrade PDR za kompleks „Avala filma”

U toku je izrada plana sa besramnim napadom na deo Košutnjačke šume - naime deo oko filmskog studija Avala filma, je prodata češkoj firmi i pretvara se u stambenu i komercijalnu zonu sa tržnim centrom i mogućim hotelom.

U toku je Rani javni uvid povodom izrade plana detaljne regulacije za kompleks „Avala filma”, Gradska opština ČukaricaRani javni uvid, iz koga se može videti sumanuta razmera uništavanja i onako opšte napadnutih zelenih prostora Beograda. Na dve slike, izvoda iz predloga Plana, dovoljno je uporediti nestajanje zelene boje - krata 1: - postojeće korišćenje zemljišta)

sa kartom 2 - predloga planiranih namena

Mislim da ovako bezočan napad na prostor koji je Generalnim planom definisan kao deo Gradskih šuma mora naići na odgovor Beograda. Za sada samo toliko, nadam se da će ova tema privući pažnju.

I pošto sam tek napravio nalog, izvinjavam se unapred ukoliko post već negde postoji ili sam ga postavio u pogrešnu kategoriju.

2 Likes

A ovde je karta predlog planirane namene

2 Likes

Dobar članak kolega sa Beobuild-a;
http://beobuild.rs/košutnjak-na-udaru-investitora-p2943.html

Čini mi se da niko od Vas nema u planu da se useli u novogradnju?..

Zavisi koju.Ona koja je planirana da se gradi tako što će se poseći tolika šuma,ne zvuči baš primamljivo.

Šta znam, ne valja kad grade na mestu starih šupa k’o u “Beogradu na vodi”, ne valja ni kad grade u šumi, pa se pitam gde biste da se gradi u Beogradu? Ili mislite da je ovo ovako kako je dovoljno, i da ništa ne treba da se gradi, k’o na raspaloj Kubi?!..

A) Beograd na vodi - Naravno da treba aktivirati devastiran prostor (na stranu infrastruktura zeleznice), ali kroz havni, internacionalni konkurs koji ce dati najolje resenje, a ne opskurna Abu-Dabi resenja na nivou losijih resenja studenata 2, godine arhitekture, koja potpuno zanemaruiju identited Beograda i ignorisu prirodne uslove koji su sprecificni. Zasto su politickom odlukom menjane 2 odredbe Generalnog plana Beogrsada do 2021., kojim je predvidjen konkurs i skinuta ogranicenja u visinama objekata?!
P.S. Eagl Hills je polu divlja firma koja projektuje u Pakistanu i Indiji, kao maksimalnim dometima. Arhitekte Beograda su se srozale na nivo razrada i ispravljanja brljotina, sto je sramno.

B) NE - nikako. U vreme kada svi gradovi POVECAVAJU povrsine pod zelenilom i kao oci u glavi cuvaju postojece, sto je cinjenica koju niko ne moze da ospori, scea preko 20ari sume, formiranog sumskog ekosisterma i dela esrvisa ekosistema koja cini podnosljivijim zivot u gradu je suludo. Ili nije, ali samo za odabranu grupicu, koja ce i te kako profitirati.

U nadi da cete razumeti argumente…

Ništa bolja ni primerenija nije savremena arhitektura ni u Londonu, koliko sam kao laik uspeo da primetim. Iskreno, ni meni se ne sviđa, ali šta je alternativa - da odložimo sve radove do 2318-te kad se moda promeni na nešto po našem ukusu (a sumnjam da hoće)? Za sve one koji su se jutros rodili, “Beograd na vodi” će biti jednako Beograd kao i bilo koja druga eklektička zakrpa od kojih je taj grad ionako sastavljen…
A, za to pod brojem 2, cenim da različiti gradovi imaju različite potrebe - jedno su Berlin i Beč koji danas imaju manje stanovnika nego pre 100 godina, a drugo Beograd i Abu-Dabi, a to da će mast da pokupe oni već namazani je ustrojstvo Sveta i opšte mesto, a cenim da je bolje da ti nasele Košutnjak nego da vam “džentrifikuju” Vračar i Savski Venac, zar ne?
Imajte u vidu da se birati može samo između mogućnosti - nemogućnosti se ne računaju…

Alternativa za Bg na vodi je primerena arhitektura, koja se samo postiže konkurenciijom, javnim konkursom i znalački postavljenim programskim smernicama - ne vidim zašto je to nemogućnost i ne vidim zašto bi se odlagalo do 2318 - GP-om Beograd, taj konkurs jeste bio predviđen.

Alternative za zelene prostore grada nema, jer svi parametri klimatskih promena to pokazuju, osim ako ne uzimate Trampa za uzor - to sam već napisao, a ako mislite da smo pametniji od recimo Kopenhagena koji je prešao milon zasađenih sadnica u poslednjih godinu dana - dobro, to je vaše pravo.

I jedno je biti laik za estetiku prostora, a drugo za trendove, procedure i pozitivne pristupe. Za prvo ne bih rekao da ste laik, za drugo svakako jeste.

Razumem značaj institucije javnog konkursa i javne rasprave, ali sumnjam da je to ono što bi moglo da pomogne. Ako ste čitali “Kaldrma i asfalt” Dubravke Stojanović, mogli biste da se prisetite kako je taj isti Beograd pola veka čekao na kanalizaciju samo zbog bespredmetnog pitanja “da li kanalizacija treba da se izliva u Dunav, ili u Savu” - nema tog konkursa koji bi svim frakcijama “struke” bio dovoljno valjan, niti te rasprave koja bi mogla da se okonča zaključkom. To u ovom vilajetu i veku uvek podrazumeva silu - ili političku da prelomi pre nego konkurs i rasprava i počnu, ili bagere kao iz Sava-male…

Nisam čitao, negde mi je na listi, hvala na podsećanju. Ali to ne znači da su mnoge dobre stvari urađene u Beogradu, da pođemo samo od Emilijana Josimovića. I da, nema tog konkursa gde će svi biti zadovoljni, ali šta je alternativa? Bilo je mnogo protivnika i Hajl Lajna u Njujorku, pa se ispostavilo da je projekat pomerio postoće standarde, što i nije lako u XXI veku. I MekHardža su gledali kao čudaka, danas ga svi citiraju. Čak je i u vreme komunizma kod nas sve bilo regulisanije, i to mnogo (i ne, daleko sam od ljubitelja). Da, daleko smo od primera sa Zapada, miljama i decenijama, ali ja prosto odbijam da kažem ovako treba i da ćutimo i pustimo.

Jer alternativu vidim i ni malo mi se ne dopada.
Alternativu vidimo

Разумем, али та “регулација” је оставила Београд пун рупа (Мицићева на Славији, она код Калемегдана где је данас тржни центар који свима однекуд смета, у Кнеза Милоша, итд.) да стоје од 41/44-те то последњег дана тог режима! Сава-мала није била битно другачија. Имовинско-правне ствари су у Баограду непојмљиво запетљане још откако је Конда-бимбаша отворио узун-Мирковим хајдуцима, и ту просто није било начина да се на исправан начин било шта уради, и то је најозбиљнији проблем у овом граду и земљи, тј. у погледу могућности да се нешто развија.
Између бахате и неодговорме власти, и опструкционашке “струке” и “јавности”, Београд је осуђен на рупе и закрпе, урбанистички распад и урбанистичко насиље…
Ако се од одговорних очекује да поступају боље, нужно је оставити им простор и пут за такво што - неартикулисано незадовољство и неуважавање реалних и делатних потреба* не води ничему другом до перпетуирању овог истог.

  • неко је, не сећам се ко, у претпрошлом веку приметио да можда уличар без пребијене паре има потребу за кочијом, али обзиром да нема стедстава да плати кочијашу за превоз, ова је потреба неделатна тј. ништавна.

Bližimo se 80.000 potpisa: