Mesne zajednice predstavljaju specifični oblik lokalne samouprave koji je imao veliki uspon u periodu samoupravnog socijalizma, ali i veliki pad po kolapsu državnog sistema i raspadu države koja je ovaj model “patentirala”.
Ako možemo reći da se kroz stepen uključivanja građana u procese odlučivanja o pravcima razvoja
jedne zajednice može pokazati i demokratičnost takvog društva u celini, onda je uključivanje i organizovanje uključivanja građana na najnižem nivou u lokalnoj zajednici jedna od tema koje se uvek moraju razvijati i inovirati.
U ovom delu želeli bi da vidimo šta je moguće uraditi i ostvariti kroz format mesne zajednice koji još uvek postoji u zakonskom okviru koji se bavi lokalnom samoupravom.
Za ovu temu interesantan je i projekat http://detelinara.org/o-projektu/
A u novom njihovom biltenu, se obrađuje i tema mesnih zajednica:
http://detelinara.org/novi-peti-broj-biltena-stanar-u-elektronskom-obliku/
“Месна заједница није пре свега институција, организациони механизам, територијална јединица. Она је заједница људи и од тога треба увек полазити. Зато она не трпи схему ни у погледу територијалног oдређења, ни метода функционисања, ни организационих форми, нити планирања.
Ако је то тако, онда је свака заједничка људска активност у насељу, а не само политичка у ужем смислу речи, која зближава људе, развија солидарност и самопомоћ, свест о заједништву (културна, спортска, хуманитарна, социјална, забавна) од значаја за остваривање месне заједнице и треба је подизати.”
Едвард Кардељ – “О комуни”