Kolege iz Instituta za urbane politike priredili su ovaj vodič kroz čitanje i razumevanje urbanističkih planova i procedura njihovih donošenja.
Vodič sadrži veliki broj korisnih informacija, kao i šablon za pisanje primedbi na planove.
Pogledajte i proučite ovo važno štivo na:
http://vodic.iup.org.rs/
Dobrice, sve je to lepo, međutim, postoji proceduralni problem koji je ugrađen u ZPI, a koji se svodi na to da ni komisija za planove, ni planer, nisu u obavezi da daju razložno obrazloženje, ili, još bolje, alternativno rešenje na osnovu prigovora. Štaviše, imaju diskreciono pravo da odbace sve prigovore bez smislenog obrazloženja, a na to se oštećeni nema kome žaliti. S obzirom da sam licencirani urbanista, znam ovo veoma dobro, isto kao i činjenicu da komisija može da insistira na nekoj primedbi čak iako planer pruži logičan odgovor kojim brani svoje rešenje i da ne dozvoli usvajanje plana, što se naročito zloupotrebljava u slučajevima kada je finansijer plana neko ko nije politički podoban.
Čitav taj mehanizam je koruptivan i truo, bez jasnih, zakonom određenih procedura, uloga i obaveza svih strana u postupku.
Da, plus dodajte na to da ne postoji kultura dijaloga i nalaženja kompromisa, već se sve “prelama” i vodi ka sukobu.
Evo, baš je pre neki dan bila vest o jednom planu detaljne regulacije u Pančevu, ne znam koliko stotina primedbi je bilo na javnom uvidu i sve su odbijene uz obrazloženje “ne prihvata se”. Neophodno je da se smisli neki drugačiji mehanizam za ovo, definitivno.
Možda da se insistira da gradske/opštinske urbaniste biraju arhitekte sa prebivalištem na toj opštini, i da ta ličnost mora biti predsednik komisije za planove, onda bi ceo proces ipak imao malo manje političkog upliva.