Kružni tokovi - izgradnja


#1

Sekretarijat za saobraćaj Beograda raspisao je tender za izradu Studije opravdanosti izgradnje kružnih tokova na postojeće 133 raskrsnice u Beogradu.
Izvor: B92: Beograd dobija čak 133 kružna toka http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2017&mm=07&dd=18&nav_id=1283800

Šta vi mislite, da li kružni tokovi mogu da olakšaju saobraćaj u Beogradu, ili će pak proizvesti veći haos?


#2

Meni nije jasno to previše, ali mi deluje da su kružni tokovi ok. Jel ima negde nešto pitko napisano o tome na generalnom nivou.


#3

Kakva je perspektiva biciklista/pesaka u ovakvom razvoju? @zbukvic


#4

Pa interesantno je da se proveri koje su raskrsnice u pitanju. Ako se pešaci i biciklisti budu rešavali kao na Slaviji, perspektiva je verovatno nikakva.

Iako zvuči vrlo logično, postavlja se pitanje u kom to pravcu vodi. Ispada da su London, Pariz, Moskva i npr. NYC mogli da reše sve svoje probleme tako, povećavajući protočnost bulevara.

Meni deluje kao da je trenutna strategija takva da se koriste ad hoc rešenja koja trenutno rešavaju problem na račun ostalih korisnika, koji nisu dovoljno osvešćeni da se pobune jer se motorni saobraćaj smatra prioritetom.

Kada nemaš pritisak sa te strane, lako je ubrzavati saobraćaj bez posledica, i ubirati lake poene.

Pitanje je samo koliki je naš kapacitet da pridobijemo građane protiv toga, i koliko nam vremena treba za to. Već vidim komentare “ako ti smetaju gužve i buka, idi na selo” i slično.


#5

Ja imam pozitivno iskustvo sa kružnim tokovima. Gotovo se ne sećam kada sam na kružnom toku stao ili sišao sa bicikla, sve prolazim bez zaustavljanja što doprinosi udobnosti i brzini putovanja. Dok me sa druge strane svaki drugi semafor zautavi.

Naravno ovaj plan oko gradnje 130 kružnih tokova je smejurija, samo pogledajte spisak predloženih lokacija. Na većini tih lokacija ne da nema potrebe, nego nema ni potencijalno urbanističkih uslova da se izgradi kružni


#6

U Holandiji se kružni tokovi prilično često koriste. Osnovna ideja je usporiti saobraćaj na raskrsnicama na 30km/h, pri čemu je za sve bezbednije. Biciklisti su u spoljnjem krugu, obično ostrvom odvojeni od saobraćaja velikih drumskih vozila. Većina kružnih tokova je sa samo jednom saobraćajnom trakom. Tamo gde se prave sa 3 i više traka, uvek je rotari (kružni tok sa semaforima).

Izražavam se na takav način, zato što postoje posebni mikroautomobili male brzine i snage, koji se smeju kretati po biciklističkoj infrastrukturi, a takođe i motori male kubikaže i brzine.