Kako obnoviti i zaštititi bioskop Voždovac?


#1

Bioskop Voždovac, koji je prvobitnopripadao Beograd filmu, je podignut sedamdesetih godina, kao jedini bioskop na opštini. Impresivna zgrada od 750 mesta. Mnogi Voždovčani(uključujući i mene) su svoje prve filmove gledali u njegovoj sali. A onda su došle nevesele devedesete. Izvesna firma „Korny“ je 1994. dobila na korišćenje parcelu bioskopa i okoline. Jedno vreme je u prizemlju bioskopa radio auto salon. Vlasnik Beograd filma Nikola Đivanović se zbog sporne privatizacije tog preduzeća nagodio s Tužilaštvom ali to Beograđanima nije vratitlo bioskope “Jadran”, “Zvezdu”, “Voždovac”, “Balkan” i “20. Oktobar, koji su navodno završili u vlasništvu hrvatskog tajkuna Ivice Todorića. Za vreme prethodne vlasti je bilo više inicijativa za rekosntrukciju bioskopa ali je Voždovac je ostao u korovu. Naprednjačka gradska vlast se 2015. godine složila s inicijativom Voždovčana da bioskop treba da ima kulturnu namenu i da ispred njegove zgrade treba podići trg. Koliko su naprednjaci bili od reči? Firma Korny je 2015. godine od Gradske uprave grada Beograda, to jest Gradskog sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove, dobila dozvolu za podizanje “kulturno-poslovnog i stambenog centra”. Šef firme Koryu, Milan Korica se, pritom, razmetao svojim vezama u Ministarstvu građevinstva. Zemljaci, ortaci i braćale su ponovo u igri. Zapravo, nikad nisu iz nje ni izlazili, vladali SPS, DS ili SNS. Nije bitno da li Korny ili Todorić poseduju bioskop Voždovac niti kome su dali novac za plac i zgradu. Istina je samo jedna: Niko ne sme da otuđi Bioskop Voždovac jer je on kao i zemljište na kojem se nalazi, od javnog značaja. Ako sačuvamo Voždovac ostaje pitanje kako iskoristiti i obnoviti ovu derutnu zgradu. Any suggestions?


#2

Мене јако збуњује ово питање власништва. А одрастао сам на Вождовцу, и није да ми не смета што сем трамваја, Вождовац малтене нема елемената културног идентитета. Има изузетака, попут Вождовачке цркве, испред које би такође требало да постоји мало лепши трг, не онај ред киоска, а прекопута паркинг.

Волео бих да је на Вождовцу постојала нека група грађана, која би активно радила на тим стварима. Сам не би основао, а радо бих учествовао да је постојала док нисам отишао у иностранство. Ма ја сам бре учествовао у локалним удружењима на Умци, Звездари, Петловом брду, а на свом Вождовцу ћорак!

По мом мишљењу, та нека Вождовачка група би се бавила борбом за зелене површине, главне бициклистичке коридоре (типа уз Бањичку шуму), иницијативом за пресељење главног Дома здравља Вождовац на Трошарину, трамвај за Кумодраж 2 и Јерковић са Трошарине, културне манифестације на отвореном, претварање “јавних увида” у подруму у јавне увиде на улици… и Биоскоп Вождовац. Мислим да би за исти најбоље било тражити донаторе типа гастарбајтере са Вождовца и слично, а евентуално и неке компаније. Све у свему, у истом би морала постојати екипа уметника ентузијаста који би га одржавали стално активним!


#3

Ovo su dobre ideje. Beše neka grupa Voždovčana koja je apelovala na gradske vlasit, potpisivala peticiju, Mali obećao da će biti trg i kulturni centar na mestu bioskopa. I,ist,e2015. godine, Korny,firma iz Zemuna, dobije dozvolu da tu pravi kulturno-stambeno-poslovni prostor, šta god to značilo.Ovo samo uz ozbiljna ulaganja grada i pomoć vožodvačke “dijaspore” može da se sredi.


#4

Šta biste Vi, Novakoviću, s tim nekadašnjim bioskopom? Razumeo sam da biste da tu ponovo bude bioskop, to nije sporno, ali nisam razumeo kako zamišljate da bi to moglo da se desi? Bioskopi nisu prirodne pojave, bioskopi su komercijalni javni poduhvati, i neko mora da snosi troškove takvog poduhvata. To mogu da budu ili 1) oni koji gledaju filmove u bioskopu, ili 2) javni budžet, tj. i svi oni koji u taj bioskop neće odlaziti. Ako ciljatelj na opciju br. 1, zanima me da li nameravate da razgovarate sa eventualno zainteresovanim investitorima i uverite ih da bi to bio smislen i isplativ poduhvat? Ukoliko pak optirate za br. 2, zanima me kako biste opravdali to da neko drugi plaća Vašu bioskopsku ulaznicu?


#5

Не постоји свето писмо по којем би Биоскоп Вождовац био коришћен искључиво и само као биоскоп. Тај и такав амфитеатар може да се користи за безброј јавних догађаја, као и галерија испод дела са седиштима. Халу могу закупљивати НВО како би одржавали своје догађаје (типа фестивал еколошких документарних филмова, јавне дебате…), могу и политичке партије, могући су промотивни догађаји… Па је могућ фестивал иранског филма као пројекат Амбасаде Ирана, или Индије, или Индонезије, шта ја знам. Све у свему, сматрам да би за општинске изборе на Вождовцу НДМБГД требао да осмисли одрживи концепт. А то не би била једина вождовачка тема. Ја сам до 17.3.2018. у Београду, и ако има заинтересованих Вождовчанки и Вождовчана, могли бисмо се састати и направити неки концепт деловања за изборе за 2 године.


#6

Ако верујете да је то спроводим и одржив план, зашто га не изложите неком инвеститору? Ако пак није, и ако нико неће моћи да заради ни за одржавање те зграде, него ће да се препусти пропадању уз лагану забаву по кубанском моделу, онда би се општини више исплатило да је поравња и засади траву…


#7

Чуј, екипа ентузијаста?! Аматерско певачко друштво?..


#8

Па и “Не давимо Београд” има у својим коренима, поред свега, и уметнике ентузијасте. Поравнати и посадити траву? Да Вождовац нема ама баш никакав траг културних дешавања? Дати инвеститору? Па. ако је до инвеститора, у најгорем случају може нешто као Мадленијанум у Земуну, дати неком мега-приватнику да буде спонзор, а да за узврат добије рекламу кроз име. Мени је то мање зло од потпуног пропадања, или од потпуног губитка трага икаквог културног живота на Вождовцу.


#9

Ти НДБГ “уметници ентузијасти” су просто сквотери - способни да “окупирају” простор за своје “акције”, али неспособни да нпр. окрече, и уколико ме утисак не вара, неспособни да ишта смислено пруже “друштвеној заједници” широј од уског круга пријатеља. Више би култури на Вождовцу, ценим, допринела једна “теткица”… Инвеститорима се, Карлито, не “даје”, него им се простор уступа уз уговорену надокнаду и обавезе, а Мадленијанум Вам је добар пример за руину на периферији на којој се захваљујући меценарству амбициозних саморекламера дешава нешто на јавну корист и ни на чију штету - камо среће да неко хоће такво непто да уради на Вождпвцу, па нека се зове и “Пецонијанум”!


#10

Bioskop Voždovac je kulturna ustanova i treba i da ostane tj. ponovo postane kulturna ustanova. I bioskop i galerija i teatar.Ima dovoljno prostora u njemu za sve to. Zašto da ne? Kultura je isuviše ozbiljna stvar da se prepušta tajkunima.


#11

Је л’ Ви мислите да госпа Мадлена својеручно и самостално поставља позоришне и балетске представе и ликовне изложбе, Новаковићу?! Зашто би било ОК да Вождовчани својим новцем финансирају “програме” које би самостално програмирао Б. Димитријевић, а не би било ОК да то о свом трошку ради неки тајкун с ким год нађе за сходно? Не капирам зашто бисте да инфраструктуру културе у Београду поставите на принципима дома културе у Доњој Мајчиној, уместо Менхетна?! Је л’ можете да ми објасните, молим Вас?


#12

Postoje brojna rešenja. Postoji Culture Council, institucija koja postoji u brojnim gradovima i regijama, sa municipalnim pozorištima i drugim kulturnim delatnostima. A to sigurno nije bnešto poput Donje M.Kultura dolazi od građana - za građane. Naravno, ukoliko niste za onu staru :Privatizovat, samo privatizovat… Ako jeste onda se možemo složiti da se ne slažemo i okončati ovu diskusiju.


#13

Можете ли да прихватите да евентуални “Culture Council” неће наћи за сходно да скромна средства арчи на одржавање биоскопа-галерије-театра-дома-културе на Вождовцу; средства ће без икакве сумње бити мања од потребних да се обнови и одржава баш сваки дом културе у свакој београдској забити и програме у њима. Да ли би у том случају по Вашем мњењу приватизација била боља варијанта од даљег пропадања и ламентирања над њим? Ја ценим да би предложено решење требало да буде и изводиво у реалности и на дуге стазе, а не само идеолошки исправно и популистички интонирано; хоћемо ли моћи око тога да се сагласимо?


#14

Voždovac nije beogradska zabit, kao što nije ni Železnik, Deo Beograda, to je sve. Bioskop Voždovac je javno dobro. Bolje je da bude umetnički skvot za šta su potrebnamnogo skromnija ulaganja(Berlin je dobar primer), da bude lokalni kulturni centar, da bude bilo šta nego prostor koji će privatnik pretvoriti u shopping mall a jednu malu prostoriju pretvoriti u galeriju i reći: Gotov posao! Imate kulturni sadržaj u prostorijici! i tako opravdati to da je “odradio” kulturnu namenu prostora. Ako skoro niko od privatnika ne želi da ulaže u kulturu onda je normalno da to urade sami građani jer kultura nije stvar tržišta. Da jeste-mnoga sjajna dela danas ne bi postojala. A ako vam je to idealistički i populistički i ideološki - fine by me. Mnogo je bolje to nego elitistički liberal-kapitalistički pogled na kulturu- 700-1000 dinara za pozorišnu kartu, 500 dinara za bioskop i sl. pa ko ima. Ali, možd avi verujete da kulturni sadžraji trebaju da budu dostupni samo onima koji čine 5% stanovništva ove zemlje?


#15

Кажете да Вождовац и Железник нису велеградске забити; па, то је par excellence идеалистички, популистички и идеолошки, Новаковићу. Били сте ваљда некада у животу у неком граду сем Београда и ваљда сте се промували и некаквом резиденцијалном периферијом? Ваљда сте приметили да то нису само “делови града” - исти као строги центар, само мало измештени. Но, тема није географска ситуација Вождовца, него ревитализација батаљеног биоскопа у Вождовцу, и тема је ко треба да сноси трошкове онога што колоквијално зовемо “култура”. Некадашњи биоскоп је реликт из времена када је филмска уметност заузимала битно другачије место у култури него данас, и само је један од милиона таквих - сигуран сам да је ономад, док је још био окречен, био и комерцијално исплатив (да, чак и у културном суставу самоуправног социјализма), као што сам сигуран да данас, ту на вождовачкој периферији не би могао да буде све када би и Железничани организовано долазили на пројекције. Сложићемо се дакле да је “додатни садржај” неопходан, и ту долазимо до спорног места: док ја тврдим да је нужно и пожељно да тај садржај буде на терету и евентуалној фајди неког приватног лица или приватне организације која би, уколико им се посрећи 1) довели простор у функционално, безбедно, естетски и хигијенски прихватљиво стање, 2) оспособили макар део ресурса за “културне садржаје” на ползу Вождовчана и свих који у вождовачку махалу случајно или с културним циљем сврате, 3) остваре себи некакав профит (није псовка) финансијски или саморекламерски и 4) плате порез “широј друштвеној заједници”, Ви остављате могућност за само две варијанте: А) да се рунинирани простор отвори за сквотере од чега нико на Вождовцу и Железнику сем ако који од сквотера није из тог краја неће видети ама баш никакве фајде, све док се батаљени биоскоп најзад не сруши сам од себе, или Б) да се ова сквотерска амбиција, наводно битна за културу Вождовца, стави на терет Вождовчана и да се из њихове заједничке кесе одваја за саморекламу самоизабраних “радника у култури” без обзира на то што њихов “друштвени производ” није ни од каквог значаја ни за 5% Вождовчана! Мени варијанта А) изгледа ка разбацивање ионако бедним ресурсима, а Б) као прост безобразлук и насиље над људима Вождовца, а ако постоји нека варијанта Ц) на коју циљате, а коју сам ја пропустио да приметим, молим Вас да је изложите. Хвала!


#16

Као неко ко се из Србије преселио у капиталистичку земљу, морам вам скренути пажњу на одређене одлике капитализма, са којима за живота у Југославији и Србији нисам успео да се сусретнем:

  1. Капитализам пружа могућности да ако си вредан и имаш идеја почнеш малтене ни од чега
  2. У капитализму постоји задужбинарство, које је делимично самопромоција. У том духу је пројекат Мадленијанум, а што они што су за једну марку “куповали” фирме то никада не би урадили.
  3. За капитализам су потребни некакви демократски механизми, односно капиталисти није баш све дозвољено.

То никако не значи да је у питању идеално друштво, али је далеко боље од феудализма у Србији. Социјалистичка друштва могу бити врло озбиљна и културно врло напредна, али ЛСС (Леви самит Србије) је организација у којој доминирају људи са фикс идејама, без покушаја да осмисле заокружен систем у економско-функционалном смислу. Економија је наука, и једнако је крива за неке негативне друштвене појаве колико и физика за атомску бомбу. Свака наука се може употребити и злоупотребити, али без исте цивилизацијски идемо уназад.