Javni izvori i česme u Beogradu

U okviru ove teme skrećemo pažnju na stanje javnih izvora i česama u gradu. Većina nema ispravnu vodu, a taj podatak najčešće nije dostupan građanima na licu mesta.

Beogradski vodovod i Grad Beograd daju različite informacije o njihovom broju. Prvi kažu da postoji 165 česama i šest izvora prirodne vode (koji se, navodno, svakodnevno održavaju), a drugi da ima 39 česama i pet izvora.

Gradski zavod za javno zdravlje kontroliše 30 česama i izvora.
Ovde je septembarski izveštaj:

http://www.zdravlje.org.rs/index.php/javne-cesme-beograd

U sledećem tekstu govori se o nadležnostima i razlozima neispravnosti vode.

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:617772-Ispravna-samo-tri-izvora-u-Beogradu

6 Likes

Odlična tema @jazz!

Da li imamo pregled gde su uopšte te česme u gradu? Gotovo je neverovatno kad pomislim na to da se ulice peru vodom za piće a da je u javnim česmama neispravna voda.

6 Likes

Evo jedne građanske inicijative za zaštitu izvora na Miljakovcu:

@axa će znati više o trenutnom statusu.

5 Likes

Hvala @vujo! :slight_smile:

Nastojaću postaviti ovde i adrese.

1 Like

Pronađoh adrese većine česama koje kontroliše GZZJZ. Pratila sam tabelu iz uvodnog teksta.

Hajdučka česma, Kneza Višeslava bb, Čukarica
Miljakovački izvor, Velizara Stankovića bb, Rakovica
Sv. Petka, Kalemegdan
Sv. Petka, Rakovica, kod manastira
Sakinac, Avala
Topčiderska česma, desna i leva, Topčiderski park
Kakanjska, Rakovica, verovatno u istoimenoj ulici
Pašina česma, Živka Davidovića, Zvezdara
Milošev konak, kod Topčiderske crkve
Bele vode, Vodovodks bb, Čukarica
Zmajevac, Čukarica, oko česme ima mreža ulica koje se zovu Zmajevačka i slično
Višnjica, selo Višnjica
Točkić, Barajevo
Higijenski zavod Grabovac, u Obrenovcu
Boleč, pored Smederevskog puta
Mali Mokri Lug, 29. novembra 15a
Spomen-česma Letićeva, ?
Velika česma Beli potok, ispod crkve
Manastir Rajinovac, Begaljica, Grocka
Točak, selo Zuce
Javna česma Jajinci, Vukašina Antića
Radmilovac, iza motela
Čelamino brdo,
Lovačka česma Beli Potok, kod Lovačkog doma
Javna česma kod Ice, Umčari
Izvor Kamenac, Beli potok, Avala
Zorina česma, Grocka
Pandurice, Zaklopača, Grocka

Ovde je spisak sa adresama koje je dao BVK. Tu su i česme i prirodni izvori (šest ih je; dati su na kraju spiska). Ukupno - 130.

http://www.bvk.rs/pdf/spisak-javnih-gradskih-cesama-update-jan-2014.pdf

4 Likes

@Dobrica.Veselinovic hvala! :slight_smile:

Baš me zanima šta tačno podrazumeva “svakodnevno” održavanje izvora prirodne vode.

1 Like

Dodajem ovogodišnji spisak česama:
http://www.bvk.rs/wp-content/uploads/2017/03/javne_gradske-cesme_2017.pdf

2 Likes

Podaci Gradskog zavoda za javno zdravlje pokazuju da je održavanje daleko od svakodnevnog. U septembru je voda sa samo dve česme bila ispravna (Hajdučka i Sv. Petka na Kalemegdanu), od 30 testiranih.

Tako sam i mislio. Ja živim u bloku 70 i često prolazim pored česme kod OŠ “20. oktobar”, ali nemam utisak da ljudi piju vodu odatle. Ja onako intuitivno učim svoje klince da ne piju vodu odatle.

Da li se zna zašto Gradski zavod za javno zdravlje testira vodu samo sa 30 česama?

U zakonu o komunalnim delatnostima stoji:
11) održavanje čistoće na javnim površinama je čišćenje i pranje asfaltiranih, betonskih, popločanih i drugih javnih površina, prikupljanje i odvoženje komunalnog otpada sa tih površina, održavanje i pražnjenje posuda za otpatke na javnim površinama, kao i održavanje javnih česmi, bunara, fontana, kupališta, plaža i toaleta kao komunalnih objekata;


Voda sa tih 30 se redovno testira. Sa ostalih povremeno, što zbog nedostupnosti, što zbog konstantne neispravnosti.

Iz uvodnog posta, gde je dat i novinski tekst, izdvajam ovaj deo:

U Gradskom zavodu za javno zdravlje navode da se radi o izvorskoj vodi koja ne prolazi tretman prečišćavanja i završne dezinfekcije, pa su najčešći problem mikrobiološka neispravnost, kao i fizičko-hemijska odstupanja. Na osnovu rezultata ispitivanja koja sprovodi GZZJ i stanja na terenu, Sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja donosi rešenja o zabrani korišćenja vode za piće, na osnovu kojeg lokalna samouprava ili nadležno javno komunalno preduzeće postavlja tablu sa obaveštenjem da voda nije za piće.

  • Nažalost, postoji problem sa nesavesnim građanima koji skidaju table sa obaveštenjem da voda nije za piće i čime mogu ugroziti ostale potencijalne korisnike vode sa javnih česama - naglašavaju u GZZJ. - Razlozi lošeg stanja u pogledu ispravnosti izvorske vode sa javnih česama leže u činjenici da za većinu objekata nisu ustanovljene zone sanitarne zaštite, da ne postoje vlasnici koji bi brinuli o uređenju, odnosno održavanju ovih objekata, kao i da ima sugrađana koji ne postupaju u skladu sa osnovnim načelima higijene prilikom korišćenja ovih česama.

Činjenica je da veći broj javnih česama godinama unazad nije održavan u građevinsko-tehničkom pogledu, a što bi podrazumevalo redovno čišćenje i dezinfekciju kaptaža i održavanje okolnog prostora, sve to utiče da kvalitet izvorske vode na teritoriji Beograda bude izuzetno promenljiv i nestabilan, navode u GZZJ.

Da li ta česma sada radi?

Gradski zavod za javno zdravlje kontroliše samo prirodne izvore.
Ovde je oktobarski izveštaj:
http://www.zdravlje.org.rs/index.php/javne-cesme-beograd

Kontrolom je sada obuhvaćeno 15 česama. Ispravne su samo tri.


Beogradski vodovod održava 165 česama.
GZZZ ih ne kontroliše jer je to voda iz vodovoda koja bi trebalo da je u redu.
Ipak, kažu da to nije sigurno, upravo zbog stanja u kojem se te česme nalaze.

Čak i za ispravne prirodne izvore tvrde da dokazana ispravnost ne znači i da je voda bezbedna za zdravlje.

Proveriću ovih dana pa javljam.

1 Like

Ja skoro godinu dana nisam imao kontakt sa ekipom sa Miljakovca pa ne znam šta je trenutno stanje al tamo su stvarno dolazili ljudi iz drugih krajeva da natoče vodu i nisu fermali ova merenja. A koja je nebriga za izvore dovoljno govori da ne postoji zvanični dokument koji govori gde je tačno izvor vode na Miljakovcu (iako je česma uredno urađena pre 40+ godina), verovatno zbog toga da bi mogli da predvide gradnju iznad samog izvora, ali svejedno… S druge strane, gradiće po vodoizvorištu na Makišu, što bi se ustručavali na Miljakovcu.

Koliko može da košta saniranje tih česama?

3 Likes

@axa Još sam u potrazi za informacijom o ceni saniranja.

1 Like

Do cene saniranja nisam došla.
Naišla sam na informaciju, staru 15 godina, da je postavljanje kaptaže na izvoru u selu Babe koštalo oko pet miliona dinara. Ne znam koja bi to vrednost bila danas.

Jedan inostrani sajt navodi da kaptaža izvora košta između 500 i 5000 dolara. Održavanje je sigurno jeftinije.

Kolumna u Danasu

4 Likes