У наставку дајем неке од сугестија и примедби на Нацрт Измена и допуна закона о планирању и изградњи, који је на овом линку у целости: линк
Цео Закон треба променити, овакве измене које се чине као парцијалне а не целовите штете струци. Казнене одредбе за носиоце јавних служби који у прописаном року не поступе по закону и даље не постоје. У пракси они коче бржу реализацију. Исто тако и рок завршетка плана никада није у року и за то не постоје казнене одредбе. Јавни интерес је потпуно напуштен као категорија у планирању, све контроле зарад заштите јавног интереса које су морале проћи кроз обавезну израду плана детаљне регулације и јавни увид од месец дана, сада се решавају израдом урбанистичког пројекта чији је јавни увид седам дана и када уколико носиоци јавних служби не напишу примедбу сматра се да је немају. То отвара неограничене могућности злоупотребе и арчења државне имовине и новца.
ПРЕДЛОГ ИЗМЕНЕ ЧЛАНА 36.
Израда докумената просторног и урбанистичког планирања
Где се одређују услови за добијање лиценце 1, 2, 3 и 4 реда су у супротности са Законом о конкуретности јер нове фирме никада не могу доћи до лиценци јер немају унапред стручне резултате, а није прописано како до њих могу да стигну и да се ти уважи (нпр. нове фирме које чине стручњаци који су остварили тражене стручне резултате као руководиоци радних тимова или одговорни планери/урбанисте). Исто тако, правна лица се стављају изнад струке јер ће лиценцу поседовати правно лице без обзира на то који и какви стручњаци у том тренутку раде у предузећу. Можда је лиценца добијена на основу неких претходних стручних резултата које су реализовали стручњаци који тамо више не раде.
Исказано мерило стручне спреме и дипломе коју лице има поништава лиценцирање, јер урбанистичку лиценцу може имати просторни планер и/или планерску лиценцу може имати архитекта. Зашто је онда одређен минималан број просторних планера и архитекта?
Ако се као мерило узима диплома, просторни планери не могу бити урбанисте јер на свом факултету не уче изградњу објеката и не могу сагледати просторне и грађевинске захтеве које објекат има. Исто тако архитекте не уче о природи и географији на начин који је потребно за сагледавање просторног планирања или еколошког аспекта.
ПРЕДЛОГ ИЗМЕНЕ ЧЛАНА 60.
Урбанистички пројекат
Урбанистички пројекат се може израдити за изградњу објеката јавне намене за потребе утврђивања јавног интереса.
У том случају мора се увести «партиципативно планирање» у процес израде урбанистичког пројекта, дужи јавни увид истог и јавно објављивање свих прилога УП на веб страници локалне самоуправе током трајања јавног увида.
ПРЕДЛОГ ИЗМЕНЕ ЧЛАНА 134
Самостални члан 134[с3] Закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи(“Сл. гласник РС”, бр. 132/2014) мења се и гласи:
„Одредбе других закона којима се на другачији начин уређују питања која су предмет уређивања овог закона неће се примењивати, осим закона и прописа којима се уређује заштита животне средине и инспекцијски надзор над изградњом и реконструкцијом државних путева.“
Овим чланом ЗПИ се ставља као закон над законима или «кровни закон» за изградњу објеката. У пракси се то показало потпуно непримерно код Закона о заштити од пожара или нпр. Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама, Закона о привредним друштвима, Закон о општем управном поступку, где се аутистичност носиоца јавних овлашћења који раде према ЗПИ судски морала променити.
Потпуна глупост је правити закон који није у складу са осталим законима који на другачији начин уређују предметна питања, као и неусаглашавање са европским препорукама за доношење овако важног закона.
ПРЕДЛОГ ИЗМЕНЕ ЧЛАНА 135.
Издавање грађевинске дозволе
У члану 135. после става 12. додаје се став 13. који гласи:
„Орган надлежан за издавање грађевинске дозволе, издаје грађевинску дозволу и за парцелу на којој је у евиденцији катастра непокретности уписана забележба спора, независно од тога да ли је за предметну непокретност забележен управни или други спор.“
КОМЕНТАР
Ова измена фаворизује инвеститора који планира да гради, према Закону о планирању и изградњи, на некој парцели у односу на постојећи спор (управни или други) унапред пресуђујући у корист новог инвеститора. Овај члан је у супротности са Уставом Републике Србије.