Институт за јавно здравље Србије објавио је годишњи извештај о спроведеној имунизацији у 2016. у коме се наводе доста поражавајући подаци, сумирани овде:
Кao пoслeдицa пaдa квaлитeтa колективног имунитeтa пoпулaциje прoтив oдрeђeних зaрaзних бoлeсти, региструје се спoрaдичнo и/или eпидeмиjскo jaвљaњe вакцинама превентабилних болести (морбили, пертусис) у нaшoj зeмљи, уз кoнтинуирaнo кoмпрoмитoвaњe имунизaциje у стручнoj, општој и рoдитeљскoj пoпулaциjи… нaрушaвaњe трaдициoнaлнo дoбрих резултата обухвата имунизaциjом, кojи из више разлога, бележе најниже вредности у посматраном десетогодишњем периоду. (стр. 4-5)
Разлог због ког би требало да се бавимо овим питањем, независно од тога што је важно питање јавног здравља у Србији, јесу посебно лоши резултати имунизације у градским срединама, укључујући Београд:
Анализа успеха ММР вакцинације по окрузима показује да је обухват испод 95% имало 80% округа, од укупно 25, а најнижи град Београд од 65,2%.
Приказани резултати ММР вакцинације по општинама показују да je 69 општинa (60%) у централном делу Србије имало обухват испод 95% планиране популације и 25 општина (56%) на територији Војводине. Најнижи обухват на нивоу општина бележе Стари Град (35,3%) и Апатин (66%). (стр. 9)
Стопа обухвата варира од вакцине до вакцине, али тренд опадања ММР у Београду, у централним општинама посебно забрињава. Овај процес уопште не би требало да нас изненађује, и можемо га посматрати као део тренда који је почео пре више година у западним земљама, где се одбијање имунизације шири међу образованијим и богатијим слојевима становништва.
Без обзира на то где се у дебати о имунизацији налазите, верујем да је неопходно позабавити се овим проблемом и хитно покренути механизме путем који би се досадашњи однос здравствених установа према родитељима из корена променио, јер очигледно не функционише и води ка озбиљним последицама по јавно здравље.
