Feminizacija politike


#1

Rasprava o rodnoj ravnopravnosti, ravnopravnoj političkoj participaciji i rodnim politikama


#2

Zanimljiv članak sa fokusom na ravnopravnost u digitalnoj sferi: http://webfoundation.org/2017/04/is-the-internet-really-democratic-how-the-wired-world-excludes-women-and-other-marginalised-persons/


#3

Zagreb je naš je listu pravio prema ZIP modelu, da li možete negde da nađete više o tome, mislim da bi nam bilo korisno.


#4

Dobro, @sekretar1, pošto niko ne odgovara… :slight_smile: zip model je zapravo zipper je zapravo “šlic”: liste se sastavljaju tako što se ženski i muški kandidatkinje i kandidati naizmenično smenjuju na listi. Time se izbegava da kvota (npr. 50%) znači da će prvih 50% na listi biti muškarci a drugih 50% žene. Što se tiče primene, vrlo je čest u socijal-demokratskim partijama širom Evrope (od Austrije i Nemačke do Švedske i Norveške). Međutim nije jedini model koji obezbeđuje reprezentaciju žena i trebalo bi proučiti i druge načine koji bi mogli da zamene ili da se dodaju “šlicu”. Ovde je relativno skoriji pregled prakse u evropskim državama, i neka rešenja će sigurno biti primenljiva i ovde ali samo treba imati u vidu i to da rešenja pre svega treba da se usklađuju sa postojećim izbornim sistemom. Dakle, ne može svaki model svuda da ima iste efekte, pa bi trebalo biti pažljiv, mislim pažljiva.

Odličan je tekst @kosmikatarina i slažem se da ako se priča o rešavanju problema i onlajn i oflajn participacije, onda bi morale u tome da učestvuju i žene. Ovo je recimo, sjajno mesto za to: http://ndb.bjg.fun/t/postavljanje-platforme/14.


#5

@vujo postovala u drugu diskusiju po naredbi!


#8

Što se lista tiče, Madrid i Barsa su koristili Dowdall sistem (kao na Evroviziji) sa kontrolom jednake rodne zastupljenosti. Ako mislite da je važno, objasnila bih to na drugom postu.


#9

@milica.lekovic možda bismo mogli da otvorimo novu temu o reprezentativnosti žena u izbornom procesu, ali mislim da za sada može ovde da ostane? Ili možda bi trebalo da objasniš proces u Madridu i Barsi na “španskim iskustvima”?

Mene konkretno zanima da li zapravo govoriš o načinu na koji su unutar organizacija kandidovani pojedinci za liste - jer koliko razumem Dowdall je jedan (redak) oblik preferencijalnog glasanja (dakle, ne načina na koji se formiraju liste, to bi bio zipper o kom smo govorili) već način na koji glasači biraju pojedince unutar listi. Možda zvuči komplikovano, ali nije, mogu da razjasnim dalje ako je potrebno. Pošto naš izborni sistem nema (nažalost) takav model, onda su dve stvari gde možemo nešto da naučimo-iskoristimo, unutar-organizaciono glasanje sa jedne strane i način na koji su osigurali reprezentativnost žena na listama sa druge. Mislim da su te dve stvari važne.


#10

@vujo izvini zbog zabune, ja sam isključivo mislila na unutar-organizaciono glasanje, gde je “šlic” korišćen za formiranje konačne liste (na kojoj se žene i muškarci naizmenično pojavljuju) a Dowdall glasanje je omugućilo da su različiti pokreti koji formiraju političku platformu ravnomerno zastupljeni. Mislim da će biti jasnije ako se pogleda konačna lista Ahora Madrid.

Mislim da je dobra ideja da otvorimo nove teme, koje ćemo taksativno dodati u opis grupe. Ovde su za sada dodate dve. Dopisaću još neke a i vi dodajte pa da malo sistematizujemo i da počnemo da ih pretvaramo u konkretne mere.

  1. rodna ravnopravnost (paritet) na NDB izbornim listama
  2. ravnopravnost u digitalnoj sferi. Ovaj forum i FB stranica bi bili dobre polazne tačke
  3. socijalne politike protiv nevidljivog/neplaćenog rada u domaćinstvo
  4. nasilje nad ženama
    5)…

#11

Važna tema u ovoj oblasti, koja donekle uključuje i prethodno navedene teme, jeste rodno odgovorno budžetiranje (ROB) koje je predviđeno da se do 2020. godine uvede za sve budžetske korisnike i za sve nivoe vlasti.

SKGO je već počeo da se bavi ovom temom, i ono što sam pronašla je “Почетна анализа стања у области урбанистичког планирања и пројектовања из родне перспективе, са сетом препорука” iz 2017. godine http://www.skgo.org/publications/download/548

Ovo je neka vrsta priručnika za organizacije/pojedince koji žele da se bave ROBom http://www.crnps.org.rs/wp-content/uploads/ROB3-Alat-za-rodno-odgovorno-budzetiranje-u-3-koraka-1.pdf

Ne znam da li se i šta se radi na nivou Beograda u vezi sa rodnim budžetiranjem, ali vredno je istražiti.


#12

#13

i @vujo @sekretar1 Ja mislim da bi rodnu ravnopravnost trebalo dodati u vrednosti koje zastupamo jer samo na taj način će sve operativne grupe razmišljati o tome kako će rešenja koja predlažu biti urodnjena (Gender mainstreaming)
Što se modela rasporeda na listi tiče, ta simbolika je važna i poželjna ali mislim da je važnije staviti u fokus komunikacijski, vrednosno i operativno politički nego samo simbolički.


#14

Feminizacija politike, kako glasi naslov, je sira od rodne ravnopravnosti - odnosi se na zastupljenost, polozaj, prava itd zena, ali i na sam oblik delovanja, u smislu usvajanja i ojacavanja tzv zenskog principa, nasuprot dominantnom muskom u samom nacinu delovanja.


#15

Potpuno si u pravu. Možda da proširimo šturi opis grupe ovako:

Feminizacija politike podrazumeva a) rodni paritet u svim političkim prostorima i na svim položajima b) postojanje političkog programa koji se bori protiv patrijarhalnog sistema u institucijama i javnim politikama c) menjanje načina na koji se bavimo politikom: brisanje grube podele na “javnu” i “privatnu” sferu, uspostavljanje horizontalnog donošenja odluka, izbegavanje delovanja zasnovanog na takmičenju i sukobu , stavljanje naglaska na zajedništvo i saradnju, i prihvatitanje različitosti kao prirodnog političkog činioca.


#16

saglasan ali i dodati rodno budžetiranje tj odvajanje novca za rodno zasnovane programe


#17

Prema novom Nacrtu zakona o rodnoj ravnopravnosti, ako bude usvojen, političke stranke i drugi predlagači biće u obavezi da na listamo imaju najmanje 40% manje zastupljenog pola. Tako da će to biti tema u javnosti. Stoga, eto malo prostora da se inicijativa promoviše kao da ide ispred svog vremena :slight_smile: Naravno, ako na kraju lista bude imala jednaku zastupljenost muškaraca i žena. :slight_smile:


#18

moraće da se usaglasi Zakon o lokalnim izborima tako da eto prilike za inicijativu kada Zakon uđe u proceduru da pokrene izmenu Zakona


#19

Novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti

Samo da podelim info koje imam u vezi sa novim Zakonom o rodnoj ravnopravnosti koji smo pominjali u prethodnoj prepisci.
Interna tuča u SNS kojom žele da kazne Zoranu i da joj oduzmu pravo da ona bude predlagačica Zakona već min Đorđević traži da se Zakon vrati u radne grup tj da se proces koji je rađen u poslednje dve godine poništi. Ključni problem je kvota od 40 odsto jer ona ruši uspostavljeni partijski sistem funkcionisanja. “Čuvari patrijarhata” su se udružili i sada se čeka šta će Ana da uradi :smile: a u stvari čeka se AV. Inače to je Zakon koji se našao na listi prioriteta za prvih 100 dana Vlade.
Trebalo bi pratiti i tražiti najpogodniji trenutak za reakciju.


#20

Kao reakcija na ovo, Ženska platforma je pozvala da se na Fejsu šeruje status “Ima li žena u Narodnoj skupštini?”. Pa ko vidi i ko je zainteresovan…


#21

u nastavku prenosim jedan tekst koji je pisao prof Vukašin Pavlović za zbornik “Savremena država”.
ovaj tekst prenosim da bih problematizovao svođenje feminizma na politike ženskih kvota koje zastupa liberalni feminizam i otvorio pitanja radikalnog feminizma koji se tiče dekonstrukcije patrijarhalnih institucija, politike i vrednosti i dekonstrukcije patrijarhalog maskuliniteta koji je autoritaran. Suština feminizma nije dakle implementacija ženskih kvota, već vrednosna promena koncepta politike. Kvote treba razumeti samo kao instrument u funiciji ove vrednosne promene. Ova promena društvenih vrednosti jeste zapravo promena političke i društvene kulture, zato su ključne nove politike obrazovanja i kulture.
Ipak treba imati u vidu da je savremeno srpsko društvo dosta patrijarhalno i da je feminizam za njega nerazumljiv i subverzivan termin, pa zato feminističku politiku treba razumeti kao suštinsku vrednosnu orijentaciju ali koja ne može da donese glasove na izborima jer je suviše duboka i kompleksna da bi je prosečni birači razumeli. Svakako jedan od većih kreativnih izazova savremene politike jeste prevođenje feminističke političke teorije u jednostavne poruke i slogane razumljive i važne prosečnom biraču.

Politička teorija neofeminizma
Za razliku od klasičnog feminizma koji se prvenstveno borio za
pravo glasa žena, novi feminizam ima mnogo ambiciozniji i sveobuhvatniji
pristup politici. S obzirom na društvenu nejednakost polova
i potčinjenost žena, u političkoj teoriji neofeminizma dominiraju dve
strategije ili dva tipa politike u odnosu na državu i demokratiju: a)
politika redistribucije i ravnopravnosti moći i društvenog položaja;
i b) politika priznavanja razlika i prevrednovanja nerespektovanih
identiteta.
Pored ta dva tipa politike, postoje i dve načelne pozicije prema
državi i demokratiji: pozicija „u“ („in“) i pozicija „van“ („out“). Prva
pozicija prihvata postojeći model države i demokratije i nastoji da reši
pitanje rodne ravnopravnosti unutar datog sistema. Možemo je nazvati
integrativnom pozicijom i nju reprezentuje liberalni feminizam. Druga
pozicija se ne miri sa postojećim sistemom i nju možemo nazvati
autonomnom, a nju reprezentuju socijalističko-marksistički i radikalni
feminizam.
Neofeminizam je u odnosu na klasični feminizam u još većoj meri
teorijski raznorodan i hibridan. To se možda najjasnije vidi u stavovima
raznih neofeminističkih struja prema teoriji države.
Liberalni feminizam konsekventno zastupa ideju o neutralnoj državi.
Marksistički feminizam na savremenu državu prvenstveno i isključivo
gleda kao na kapitalističku državu.
Socijal-demokratski feminizam, naročito u nordijskim zemljama,
gleda na državu kao na „državu blagostanja prijateljsku prema ženama“
(„the women-friendly welfare state“).
Nasuprot tome, radikalni feminizam gleda na državu kao na izrazitu
patrijarhalnu tvorevinu.
Postmoderni neofeminizam ima svoje ideje o poststrukturalnoj državi.
U odnosu na shvatanje politike i demokratije postoji dosta oštro
razlikovanje unutar savremenog feminizma u odnosu na poznatu
podelu na javnu i privatnu sferu. Za razliku od klasičnog feminizma
koji je prihvatao tu podelu, kao i od savremenog liberalnog neofeminizma
koji takođe uvažava podelu na javni i privatni život, radikalni
neofeminizam odbacuje takva shvatanja. Radikalne feministkinje su
najvatrenije protivnice shvatanja da politika pripada samo javnom domenu
i da zastaje pred vratima privatnoga doma. To njihovo shvatanje
najjasnije iskazuju slogani „lično je političko“ i „politika svakodnevnog
života“.
U odnosu na shvatanje savremenog društva kao patrijarhalnog, liberalne
feministkinje se zadovoljavaju zahtevima za većim prisustvom
žena na glavnim položajima u politici, biznisu i profesionalnom životu;
marksističko-socijalističke feministkinje naglašavaju ekonomske i kapitalističke
aspekte patrijarhata; a radikalne feministkinje ga vide kao
sistemski institucionalizovan i sveprisutan oblik muške moći i dominacije.
Značaj feminizma uopšte, a novog posebno, u tome je što je pokazao
da, za razliku od podele po polu koja je biološki uslovljena, podela
po rodu je društveno, kulturno i politički oblikovana. Neke neofeminističke
struje, a na prvom mestu radikalni feminizam, smatraju da je
podela po rodu društveni rascep koji je najdublji i politički najznačajniji.
Teorije države i teorije i modeli demokratije nisu do kraja uspešno
odgovorili na pitanja i izazove koji dolaze iz savremene feminističke
teorije i prakse pokreta za oslobađanje žena.


#22

možda mali offtopic, ali možda treba razmišljati i o eventualnim, niskim, kvotama na drugim slabije predstavljene grupe, kao na primer možda rome, ljude iz predgrađa, takve stvari. kapiram da je, kao sa ženama, teško doći do proporcijalne predstavljenosti svih grupa, jer jednostavno nisu sve grupe dovoljno zainteresovane da učestvuju u politici u ovom trenutku, samo hoću da kažem da mislim da je pitanja broja ženskih predstavnika samo specijalan slučaj generalnog problema da neke društvene grupe nisu proporcijalno predstavljene.