BusPlus servis - dodatne usluge

opendata
gsp
busplus

#1

Danas je ova vest među najčitanijim na Blic-u: Poruka sa informacijom o tome koliko stanica je udaljen bus koji čekamo, poskupela je sa 1,8 rsd na 2,3 rsd + pdv.

BusPlus ima i Android aplikaciju preko koje se ove informacije mogu dobiti besplatno. Uslov je naravno da osoba poseduje smartfon i pristup internetu. Tu su i ekrani koji pokazuju informacije, ali oni postoje na tek nekoliko stanica na centralnim lokacijama.

S obzirom da je jasno da podaci o vozilima u svakom trenutku već postoje u sistemu, da li je zaista neophodno od građana naplaćivati ovu uslugu?


#2

Aplikaciju treba unaprediti što je više moguće kako bi pokrila sve one stvari koje građani i turisti inače traže.

Zbog čega ne bi bilo praktično da se na svakoj stanici nalepi red vožnje za vozila koja staju i koliko vremena im je potrebno da stignu od polazne stanice do neke određene stanice (kao što to obezbeđuje busevi.com)? Tada uopšte ne bi bilo potrebe da iko kuca poruke ili da gleda ekrane na stanici ili telefonu jer bi mogli da vide odakle i kad kreće vozilo i koliko mu je potrebno da stigne do neke stanice.

Uzimati novac od građana za poručice ili nalepiti sve potrebne informacije po stanicama + maksimalno unaprediti aplikaciju? Imali bismo pristupačan sistem informisanja i za građane sa smartfonima i za građane bez smartfona.


#3

Po modelu slična vest, ali umesto moblinog provajdera partner je AIK banka: Počela je zamena validatora u autobusima novim koji daju mogućnost beskontaktnog plaćanja, odnosno prilagođavanje validatora za plaćanje platnim karticama. Radi ovoga je menjan i Pravilnik o tarifnom sistemu.

U tekstu se za sada pominje samo Mastercard kartica. Ukoliko korišćenje ove usluge bude ograničeno na ovaj tip kartice, postavlja se pitanje da li postoji istraživanje da li više građana/ki koristi Mastercard nego Visa ili druge vrste kartica, koje bi opravdalo ovaj izbor.

A tu je i ova ideja: “Cena će biti uvećana za proviziju banke koja moze biti maksimalno 15% veća, kako je propisano Rešenjem o utvrđivanju cena usluga u javnom linijskom prevozu putnika.”


#4

Da ne govorimo što je ta zamena validatora sigurno skupa ko đavo, a starim ništa ne fali. Govorimo o nekoliko hiljada uređaja koji koštaju verovatno 200 evra komad, možda i više, obzirom na oklop koji je morao da bude ojačan zbog vandalizovanja.

Pritom, ovi novi imaju loš, tj. nejasan interface design, pošto je smanjen displej, s idejom da ljudi validiraju kartice na crnom delu ispod… danas sam video 5 ljudi koji prislanjaju karticu na deo sa displejom i čekaju 10 sekundi, a onda odustaju i zaključuju da je automat pokvaren…


#5

Moze li komentar @Alje, @smarkovic?


#6

Podaci o javnom prevozu bi trebalo da budu dostupni preko javnog API-ja. Ovo je opšti princip kako bi se omogućilo da različite strane pod ravnopravnim uslovima mogu da ostvare pristup tim podacima. Npr. Google da ih integriše u Maps, neki web developer da napravi svoj app, istraživači i akademska zajednica za stručne/naučne analize itd. E sad, ima tu i dosta pitanja i potpitanja :slight_smile: Npr. kakav je status podataka po ugovoru sa Apex-om tj. ko raspolaže njima - grad ili privatna firma? Da li bi pristup tim podacima trebalo da se naplaćuje/koliko (npr. da bi se pokrili troškovi razvoja i održavanja sistema, serviranja podataka) ili bi te troškove trebao da snosi grad? itd.


#7

Inače ako već rešavamo BusPlus probleme glasam da se ukinu one zvučne reklame koje postoje na pojedinim stanicama. Ludilo mozga od audio zagađenja :roll_eyes: da ne govorim o tome ko od toga ima nešto i ostalim domišljatim varijacijama lukrativnog rabljenja javnog prostora.

Elem, Sloba je opisao šta bi bilo krajnje rešenje za deo problema, a to je javni API (public/open API). U prevodu to je sistem koji omogućava pristup podacima o pozicijama (koordinatama) vozila u realnom vremenu. Suština otvaranja ovakvih podataka jeste demokratizacija pristupa podacima i nezavisnost od jednog monopolskog rešenja koje sada nudi BusPlus.

Trivija je da se u ranoj fazi razvoja te aplikacije, jedan programer nakačio na njihov sistem i u okviru svoje aplikacije par meseci omogućio istu uslugu online pristupa pozicijama vozila prevoza. Njegova aplikacija je bila daleko bolja u svakom pogledu, ali su mu potom blokirali pristup (tj. njegov mali hack) te smo ostali samo sa njihovim rešenjem. Ranije sam bio naleteo da je bilo kontakata ka Gradu i BusPlusu sa zahtevima otvaranja API-ja ali predvidivo sa negativnim odgovorom.

Krajnje rešenje nije da zavisimo od jedne aplikacije i pitanja kakva će biti, koliko često će se ažurirati, već da imamo otvorenu priču gde svako ko ume ili mu je u interesu, može da ponudi svoje rešenje ili da smisli 10 novih primena ovakvih podataka.

Kada smo već kod primena, znam za primer jednog grada gde se razvio čitav mali biznis valjanja digitalnih panoa sa informacijama o polascima prevoza lokalnim barovima, restoranima itd. jer ljudi vole da sede tamo gde mogu da bace pogled kada će im bus/metro/tramvaj i sl.

Takođe, pored podataka o lokacijama autobusa, postoje podaci koji su korisni u istom obimu ako ne i većem, a to su podaci očitavanja kartica. Ukoliko bi se ovi podaci otvorili (NARAVNO prethodno anonimizovani) imali bismo prve indirektne podatke u realnom vremenu o kretanju ljudi po gradu. Ne znam da li Grad koristi podatke jer su korisni za niz stvari koje se tiču regulisanja saobraćaja, ali znam da ih u dosta američkih gradova (gde su dostupni) koriste veliki distributerski lanci koji cene svojih proizvoda u lokalnim radnjama u realnom vremenu prilagođavaju količini ljudi koja se u tom trenutku nalazi na toj lokaciji. Ne znam da li želimo da živimo u takvom svetu, ali sigurno se mogu naći manje sulude (čitaj komercijalne) primene.

Inače, cenu SMS poruke diktiraju telekomunikacioni provajderi. Ne znam da li se BusPlus tu ugrađuje, ali svakako neko mora da plati uslugu provajderima. E sada, da li će to biti Grad, GSP, Direkcija, BusPlus ili krajnji korisnici, u našem slučaju jasano je kako se priča završila. Ista je priča i sa beskontaktnim plaćanjem, jer proviziju bankama isto neko mora da plati, čitaj krajnji korisnici (građani). Da ovo nije jedinstven problem pokazuje i slučaj ideje online plaćanja administrativnih taksi karticama na državnim sajtovima. Inicijativa postoji duži niz godina, ali je zapelo kod pitanja ko će da plati proviziju bankama (ima sada rešenja ali da ne dužim).

Za off-line, rešenje je masovno postavljanje digitalnih panoa sa istim ovim informacijama. Ima ih brdo gradova, sigurno ste naletali. Inicijalno je i BusPlus posavio dosta ovih panoa, ali su ubrzo skoro svi pogašeni i potom uklonjeni. Znam samo da nekoliko njih još uvek (valjda) rade: Požeška, Sajam i Pionirski park. Lepljenje redova vožnje može da bude kontraproduktivno, jer je to statičan podatak. Prevozi kod nas vrlo brzo ispadnu iz vremenske tablice i informacija čak ni orijentaciono više ničemu ne služi. Na primer imate Moovit aplikaciju gde je za Bgd ova logika primenjena, pa proveriete koliko ima smisla. Na početnim stanicama je koliko toliko i kako gde korisna. Štaviše GSP je i u obavezi da postavi redove vožnje na početnim stanicama, ali vozači znaju da ih skinu, pitam se zašto.

Status podataka u ugovoru između Grada i Apexa (još jedan divan pdf sken) je začudo jasno definisan Član 16. Naručilac ima pravo svojine nad svim podacima u bazama podataka Sistema i oni se smatraju poslovnom tajnom. Član 17. Izvršilac nema pravo da podatke iz baze podataka koristi van Sistema, niti neovlašćeno saopštava ili predaje drugim licima.

Ovako definisani članovi jasno ukazuju da je neko dobro znao šta radi. Sreća je da je vlasnik nad podacima Grad (ima i suprotnih slučajeva) a takođe je dobro što je definisano da Izvršilac ne može dalje da prodaje podatke. Ovo o poslovnoj tajni možda ima smisla za neke segmente podataka, ali ne i za sve.

Dakle summa summarum ništa što jedan mali Aneks ugovora ne može da reši i nešto dobre političke volje ali i keša da se podigne javni API servis. Za panoe bi trebalo iscimati Grad da pritisne BusPlus da ih osposobi jer su očito bili planirani, čitaj u nekom dilu/procentu i plaćeni.


#8

Samo da dodam da bi kod postavljanja panela na stanicama trebalo imati u vidu da je vecina pod koncesijom Alme kvatro. Svakako bi trebalo to da bude deo nove teme koja bi se bavila stajalistima.


#9

Samo da se nadovežem na ovo: ima još podataka u vezi sa javnim prevozom koji bi trebalo da budu dostupni u mašinski čitljivom obliku (open data). To su npr. podaci o svim linijama prevoza (nazivi i lokacije stajališta, broj linije, vrsta vozila, frekvencije polazaka + eventualno rute između stajališta tj. kojim ulicama ide trasa [da ne bude kao npr. kada u Google Maps zadate dve lokacije za recimo Ženevu i izaberete Public Transport, a on iscrta direktne linije između stanica, kao da se radi o prevozu helikopterom :)]


#10

Slažem se sa @Ksenija predlogom, i sam sam hteo da postujem o ovome, pa sam onda naišao na ovu temu. Imam nekoliko pitanja u vezi korišćenja anonimiziranih podataka i prevozu.

Prvo pitanje je da li korisnici preplatničkih karti imaju obavezu da očitavaju kartu. Ako imaju, koja je sankcija ukoliko to ne urade? Ako nemaju, zašto nemaju? Kvalitet podataka o prevozu (zapravo to su podaci o plaćenom prevozu) je dosta nekompletan bez te kategorije putnika.

Drugo pitanje se ticalo privatnosti podataka. Kartice koje se dopunjuju na trafici nisu vezane za pojedince, ali pretplatničke jesu, pa je u vreme uvođenja BusPlus postojao problem i, koliko se sećam, Poverenik je tražio da se podaci o kretanju drže odvojeno od podataka o identitetu pretplatnika. Kakvo je sada stanje sa ovim problemom, @smarkovic @Alje, i koliko je on imao uticaja na to da se odustane od obaveznog očitavanja karata, ukoliko je to slučaj?

Treće pitanje je kako rešiti ovaj problem (za koji ipak samo pretpostavljam da postoji) - anonimiziranje podataka za javno korišćenje je jedna stvar, ali da li bi sama kompanija trebalo da dobija te podatke na prvom mestu?


#11

Korisnici pretplatničkih karti nemaju obavezu očitavanja. Isprva su je imali, ali je to ukinuto neposredno pošto je Poverenik intervenisao povodom nezakonitog sakupljanja i obrade ličnih podataka. Nisam ispratio koliko je bilo uzročno-posledično, ali sada imaju obavezu da samo po mesečnoj dopuni, tokom prve vožnje jednom očitaju, odnosno validiraju dopunu i nadalje se voze bez očitavanja. Mislim da je razumna odluka, obzirom da je manjak cimanja oko očitavnja jedan od benefita personalizovane karte. A sa druge strane otklanja se i teorijska mogućnost personalizovanog “praćenja” korisnika tokom meseca.

Da bi neko mogao da sakuplja lične podatke, bilo da je organ vlasti ili pravno lice, mora da ima zakonsko ovlašćenje za to. Dakle upisano u Zakon, ne podzakonski akt tipa Pravilnik i sl. što su mnogi pokušali. Takođe, mogu da sakupljaju podatke bez zakonskog ovlašćenja ako postoji pisana saglasnost svake pojedinačne osobe o tome da se podaci sakupljaju i da joj je predočeno u koju svrhu će se obrađivati. Ovo rade na primer banke. Više o svemu u Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.

U slučaju da postoji teorijska mogućnost da se kroz neki sistem mogu sakupljati lični podaci, jedini način da se to utvrdi jeste da se izvrši pregled izvornog koda aplikacije zajedno sa uvidom u bazu. Ovde nemamo taj slučaj jer se personalizovani pretplatnici ne očitavaju osim jednom mesečno. Strogo tehnički govoreći sa progamerskog aspekta je jako pogrešno ne vezivati ID korisnika sistema sa podacima o aktivnostima korisnika u sistemu. Ali moguće je imati funkcionalan sistem i sa takvim ograničenjima, samo treba više posla. Na primer, pitanje je šta se dešava sa podacima očitavanja na aparatima kontrolera, obzirom koliko su frekventni nisu bez značaja. Problem je kako izvršiti kontrolu a da se ne poveže ID personalizovane kartice i sama provera da li je dopunjena. Jedino ako podaci o osobi nisu povezani sa ID-jem karice, ali to je samo prebacivanje problema na drugu ravan, ne i rešenje.

U slučaju da otvorimo podatke sa očitavanja nepersonalizovanih kartica u realnom vremenu (ne statističke dnevne preseke već real time) imali bismo verujem i u paketu na mesečnom nivou podatke o broju personalizovanih pretplatnika i ostale prateće podatke tog tipa. Zavisi od toga šta ko želi da radi sa takvim podacima, ali podaci kretanja putnika sa pretplatničkim kartama bi se mogli uprosečiti do nivo da ne utiču, a da se podaci sa očitavanja koristite kao posredan (relativan, ne apsolutan) indikator kretanja ljudi po gradu/linijama i sl. Slažem se da ovakva konstelacija nije idealna, ali daleko od toga da je neupotrebljiva.


#12

@Smiljka, kako se vama ovo čini?


#13

Meni se čini da pre svega treba da se reši problem prljavih sedišta u špancima (španskim tramvajima), koja su užasna već par godina. Prosto ih treba poskidati i srediti plastiku kao što je već urađeno u jednom špancu.

Što se tiče informacionih sistema državne uprave, to je mission impossible, iz razloga koja je nezahvalno elaborirati na javnom forumu. Kada bi se ti sistemi unapredili mnogi bi problemi bili rešeni, kako efikasnosti tako i transparentnosti.


#14

Još jedan interesantan podatak:


#15

Zanimljivo, ovde u Holandiji, gde je mnogo više toga automatizovano, kompjuterizovano, gde se mnogo više toga oslanja na elektronsku komunikaciju, svako stajalište autobusa i tramvaja, ma u najzabačenijem selu, ima red vožnje.


#16

Opet pad prodaje BusPlusa…
Šta li će sada smisliti carevi iz grada?


#17

Znaci, cetvoroclana porodica, za mesec dana, ako zivi u zoni 4, treba da izdvoji 13260 din za prevoz do zone 1.
Pa ko to moze da plati?

cenovnik-dopuna-za-personalizovane-kartice (1).pdf (96.4 KB)


#18

Sad videh Singapur pojeftinjenje prevoza koji je i inace jeftin. http://www.straitstimes.com/singapore/transport/cheaper-mrt-rides-for-pre-peak-weekday-travel


#19

Ne znam da li ste videli, pojavila se vremenska prognoza na aparatima bus plusa. :slight_smile:


#20

Da.
I još nešto: grad je konačno otvorio neke podatke:

https://data.gov.rs/sr/organizations/1-gradska-uprava-grada-beograda/#datasets