Inače ako već rešavamo BusPlus probleme glasam da se ukinu one zvučne reklame koje postoje na pojedinim stanicama. Ludilo mozga od audio zagađenja 
da ne govorim o tome ko od toga ima nešto i ostalim domišljatim varijacijama lukrativnog rabljenja javnog prostora.
Elem, Sloba je opisao šta bi bilo krajnje rešenje za deo problema, a to je javni API (public/open API). U prevodu to je sistem koji omogućava pristup podacima o pozicijama (koordinatama) vozila u realnom vremenu. Suština otvaranja ovakvih podataka jeste demokratizacija pristupa podacima i nezavisnost od jednog monopolskog rešenja koje sada nudi BusPlus.
Trivija je da se u ranoj fazi razvoja te aplikacije, jedan programer nakačio na njihov sistem i u okviru svoje aplikacije par meseci omogućio istu uslugu online pristupa pozicijama vozila prevoza. Njegova aplikacija je bila daleko bolja u svakom pogledu, ali su mu potom blokirali pristup (tj. njegov mali hack) te smo ostali samo sa njihovim rešenjem. Ranije sam bio naleteo da je bilo kontakata ka Gradu i BusPlusu sa zahtevima otvaranja API-ja ali predvidivo sa negativnim odgovorom.
Krajnje rešenje nije da zavisimo od jedne aplikacije i pitanja kakva će biti, koliko često će se ažurirati, već da imamo otvorenu priču gde svako ko ume ili mu je u interesu, može da ponudi svoje rešenje ili da smisli 10 novih primena ovakvih podataka.
Kada smo već kod primena, znam za primer jednog grada gde se razvio čitav mali biznis valjanja digitalnih panoa sa informacijama o polascima prevoza lokalnim barovima, restoranima itd. jer ljudi vole da sede tamo gde mogu da bace pogled kada će im bus/metro/tramvaj i sl.
Takođe, pored podataka o lokacijama autobusa, postoje podaci koji su korisni u istom obimu ako ne i većem, a to su podaci očitavanja kartica. Ukoliko bi se ovi podaci otvorili (NARAVNO prethodno anonimizovani) imali bismo prve indirektne podatke u realnom vremenu o kretanju ljudi po gradu. Ne znam da li Grad koristi podatke jer su korisni za niz stvari koje se tiču regulisanja saobraćaja, ali znam da ih u dosta američkih gradova (gde su dostupni) koriste veliki distributerski lanci koji cene svojih proizvoda u lokalnim radnjama u realnom vremenu prilagođavaju količini ljudi koja se u tom trenutku nalazi na toj lokaciji. Ne znam da li želimo da živimo u takvom svetu, ali sigurno se mogu naći manje sulude (čitaj komercijalne) primene.
Inače, cenu SMS poruke diktiraju telekomunikacioni provajderi. Ne znam da li se BusPlus tu ugrađuje, ali svakako neko mora da plati uslugu provajderima. E sada, da li će to biti Grad, GSP, Direkcija, BusPlus ili krajnji korisnici, u našem slučaju jasano je kako se priča završila. Ista je priča i sa beskontaktnim plaćanjem, jer proviziju bankama isto neko mora da plati, čitaj krajnji korisnici (građani). Da ovo nije jedinstven problem pokazuje i slučaj ideje online plaćanja administrativnih taksi karticama na državnim sajtovima. Inicijativa postoji duži niz godina, ali je zapelo kod pitanja ko će da plati proviziju bankama (ima sada rešenja ali da ne dužim).
Za off-line, rešenje je masovno postavljanje digitalnih panoa sa istim ovim informacijama. Ima ih brdo gradova, sigurno ste naletali. Inicijalno je i BusPlus posavio dosta ovih panoa, ali su ubrzo skoro svi pogašeni i potom uklonjeni. Znam samo da nekoliko njih još uvek (valjda) rade: Požeška, Sajam i Pionirski park. Lepljenje redova vožnje može da bude kontraproduktivno, jer je to statičan podatak. Prevozi kod nas vrlo brzo ispadnu iz vremenske tablice i informacija čak ni orijentaciono više ničemu ne služi. Na primer imate Moovit aplikaciju gde je za Bgd ova logika primenjena, pa proveriete koliko ima smisla. Na početnim stanicama je koliko toliko i kako gde korisna. Štaviše GSP je i u obavezi da postavi redove vožnje na početnim stanicama, ali vozači znaju da ih skinu, pitam se zašto.
Status podataka u ugovoru između Grada i Apexa (još jedan divan pdf sken) je začudo jasno definisan Član 16. Naručilac ima pravo svojine nad svim podacima u bazama podataka Sistema i oni se smatraju poslovnom tajnom. Član 17. Izvršilac nema pravo da podatke iz baze podataka koristi van Sistema, niti neovlašćeno saopštava ili predaje drugim licima.
Ovako definisani članovi jasno ukazuju da je neko dobro znao šta radi. Sreća je da je vlasnik nad podacima Grad (ima i suprotnih slučajeva) a takođe je dobro što je definisano da Izvršilac ne može dalje da prodaje podatke. Ovo o poslovnoj tajni možda ima smisla za neke segmente podataka, ali ne i za sve.
Dakle summa summarum ništa što jedan mali Aneks ugovora ne može da reši i nešto dobre političke volje ali i keša da se podigne javni API servis. Za panoe bi trebalo iscimati Grad da pritisne BusPlus da ih osposobi jer su očito bili planirani, čitaj u nekom dilu/procentu i plaćeni.
Npr. kakav je status podataka po ugovoru sa Apex-om tj. ko raspolaže njima - grad ili privatna firma? Da li bi pristup tim podacima trebalo da se naplaćuje/koliko (npr. da bi se pokrili troškovi razvoja i održavanja sistema, serviranja podataka) ili bi te troškove trebao da snosi grad? itd.
da ne govorim o tome ko od toga ima nešto i ostalim domišljatim varijacijama lukrativnog rabljenja javnog prostora.