Trenutno, imamo vrlo ambiciozan plan gradskog urbaniste Folića. Ukoliko bi uspeo u naredne 4 god, Beograd bi bio vrlo visoko na Copenhagenize listi. http://copenhagenize.eu/index/.
Plan je izgradnja 120 km biciklističkih staza i traka. Bg trentuno nominalno ima 83km, po mojoj slobodnoj proceni, od toga je upotrebljivo oko 50 km, a od toga dobar deo više u rekreativnom, nego u transportnom smislu.
Razlozi zbog kojih se Beograd neće naći na Copenhagenize listi su :
-
Nespremnost za ukidanje određenog broja parking mesta
-
Nespremnost za sužavanje kolovoza na račun biciklističkih staza u uskom gradskom jezgru
-
Nespremnost za primenu rešenja iz biciklistički naprednijih gradova zbog neusklađenosti sa ZOBS, a i zbog otpora saobraćajne policije i saobraćajnog establišmenta (Saobraćajni fakultet, Komitet za Bezbednost saobraćaja, Agencija za bezbednost saobraćaja)
-
Nespremnost da se za biciklistički saobraćaj izdvoje značajnija sredstva
-
Nespremnost da se prošire parking zone, ne zbog naplate, već zbog ograničenja broja putovanja automobilom
-
U svim zemljama u tranziciji, dostupnost motornog vozila je nešto što se doživljava kao napredak u odnosu na propali socijalizam. Iz moje perspektive, većina političara u prethodnih 17 godina nije imala ni vizije a ni hrabrosti da se suoči sa ovim problemom u Beogradu, niti je za to postojala realna potreba zbog relativno malog broja automobilskih putovanja. U takvom kontekstu, bilo kakvo gušenje automobilskog saobraćaja će biti doživljeno kao nešto što nas vraća u mračnu prošlost nestašica benzina i sankcija.
Pričao sam juče sa @Dobrica.Veselinovic, možemo da izađemo sa vrlo jasnim planom u fazama, ali imajte u vidu da će taj plan od velikog broja vaših sadašnjih simpataizera napraviti ljute neprijatelje. Jer, od “naprdnjaka” su gori jedino nekakvi “petar pan hipsteri” koji su videli bicikliste po Berilnu i Beču, pa bi da uvedu i kod nas.
Ali, “Beograd je brdovit”, “nije to za naš mentalitet”, “znate kakvi su naši vozači”, “neću ići kolima tek kad budem imao metro”, “Imaju Adu Ciganliju, neka voze tamo”, “Nemam bre gde da parkiram, a oni bi da ukidaju parkinge???”
Da bismo potencijalnim biračima objasnili ideju, potrebno je predstaviti širu sliku gde narastajući broj privatnih automobila donosi zagađenje, gužve i buku. Ovo se predstavlja kao neminovnost života u velikom gradu, i sa tom dogmom se bore svugde, i u Stokholmu, i u Montrealnu, i u Beču, Parizu, Minhenu, Londonu.
Takođe, u situaciji gde početak izgradnje metroa nije ni na vidiku, povećani broj putovanja automobilom guši već usporeni javni prevoz (prosečna brzina 13.5kmh, vs. Novi Sad 18 kmh, ili Beč 19 kmh). Olakšanja se mogu očekivati tek kada se izgradi UMP (Unutrašnji magistralni prsten), ali nas do tog završetka čeka još dosta radova i vremena.
Ovde takođe treba biti oprezan, jer automobili predstavjaju rast, ako se posmatra kratkoročno. Otud, treba razdvojiti putovanja radi posla (komercijalisti, serviseri, majstori, poslovni ljudi) i putovanja na posao, gde čovek ide kolima u kancelariju, iako mu automobil nije neophodan, i jasno targetirati ta putovanja kao problematična.
Otud, kao rešenje treba predstaviti poboljšanje kvaliteta javnog prevoza (brzine i komfora), a deo korisnika JP-a iz autobusa prebaciti na bicikl. Sadašnji procenat automobilskih putovanja je 26% i on će rasti. Idealno bi bilo zadržati taj procenat, i uraditi preraspodelu ostalih putovanja, a idealno bi bilo ako uspemo da prebacimo i određeni broj vozača na bickl. Dodajmo tu (P + R) park and ride garaže po obodu grada, gde bi ljudi parkirali jeftino i onda dobijali kartu za JP (o modelu bi da se ipak raspitam, ne znam kako tačno funkcioniše, zavisi od zemlje do zemlje).
Tema je malo sveobuhvatnija, da bi se razumeli razlozi otpora koji bi nas svakako sačekao. Komentari su dobrodošli.
