Biblioteke


#1

ova tema je pokrenuta u okviru teritorijalne grupe Stari grad. mislim da je važna i potencijalno zanimljiva za rad Inicijative i posle izbora.

javne biblioteke se još nisu dovoljno pojavile u fokusu Inicijative (bar koliko ja znam) a tema je kao stvorena za naš rad, posebno u sklopu programske ideje “kultura za sve, kultura svuda,” ali i u okviru generalnog opredeljenja da je obrazovanje i informisanje važno za sve pripadnike naše zajednice. bibliotekama se (opet, koliko ja vidim) niko još nije bavio u kampanji pa to možda možemo da iskoristimo.

osnovna tema je ovo: gradske biblioteke su javne ustanove koje bi trebalo da budu otvorene i dostupne za sve građane. ja vidim sledeća tri pravca u kojima se tema može razvijati:

  1. centralna biblioteka u Knez Mihajlovoj. ova biblioteka je dobar simbol onoga što ne valja u vezi sa trendom razvoja suvog centra grada. Knez Mihajlova i okolni kraj su koncipirani isključivo za trošenje para. dakle, samo šoping i kafići/restorani. tu građanke i građani koji ne bi ili ne mogu da troše pare jednostavno nemaju šta da traže. osim ako neće da stanu ispred nekog izloga da sviraju ili pevaju. (okej, imaju parkove ali nije uvek lepo da se bude napolju. dobro, i par besplatnih galerija. ali trend je jasan, i galerija grafičkog kolektiva se jedva održava koliko znam.) dakle, centar grada je sve više kraj u kome su dobrodošli samo oni koji pripadaju petom kvintilu Beograđana. gradska biblioteka bi trebalo da bude prostor koji je koncipiran upravo suprotno: mesto gde su svi dobrodošli i koje nudi sadržaje različite od svega drugog na šta se može naići u centru grada. ovo je nešto što se može i simbolički iskoristiti za približavanje onoga za šta se Inicijativa zalaže onima koji su slabije upoznati sa njenim radom i stavovima. (čak je i simbolizam one jezive crne metalne zgradurine od šoping centra koja kao da će da pojede biblioteku skoro pa suviše zgodan.)

  2. opštinski ogranci. iskreno, malo šta znam o radu opštinskih ogranaka. ali znam da ljudi u manjim i manje urbanim sredinama jako cene svoje biblioteke i da su spremni da se za njih bore, pa pretpostavljam da bi to trebalo da važi i za periferiju Beograda. generalno, bilo bi dobro prikupiti neka iskustva i utiske na (mikro)lokalu pa da se vidi koliko se ogranci koriste, koje vrste usluga se u njima nude i kako bi bilo moguće da se to poboljša/optimizuje prema željama i potrebama stanovnika.

  3. sadržaji, usluge i finansiranje. koje sve vrste usluga i sadržaja se mogu nuditi u bibliotekama (osim pozajmljivanja knjiga, tu je mogućnost da se koriste računari/internet, trebalo bi da postoje obrazovne radionice/seminari za razne uzraste i vrste interesovanja, eventualno koncerti, predavanja, itd.), koje vrste usluga i sadržaja su potrebne stanovnicima u pojedinim delovima grada, kako finansirati sve to. u gradskoj biblioteci se trenutno sve plaća. od članske karte do minuta korišćenja interneta. da li to baš mora da bude tako? mnogi veliki gradovi nude sasvim besplatne usluge za sve stanovnike, i to je nešto što je u skladu sa idejom o opštoj dostupnosti. međutim, sigurno je da se za tako nešto ne mogu naći pare tek tako. često i u dosta bogatijim zemljama javne biblioteke zavise od dobrotnornih donacija/fondacija i sl. da li je u Beogradu moguće imati besplatne javne biblioteke, koliko bi to koštalo i šta bi takve biblioteke mogle da nude građanima? ovo su povezana i složena pitanja na kojima bi trebalo ozbiljno raditi. možda se neko time i bavi pa će više i znati, ja sve ovo pišem i nabadam čisto iz perspektive zainteresovanog (potencijalnog) korisnika i građanina…


#2
  1. Evo kako neke od gorepomenutih stvari funkcionisu u Danskoj (EDIT: i u Kopenhagenu konkretno):
    “Danske biblioteke cesto nude i krov nad glavom raznim klubovima za mlade i pozorisnim predstavama za decu, organizuju izlozbe i predavanja, prikazuju filmove. U mnogima se organizuje pomoc oko domaceg za osnovce, ucenje jezika i druge zabavne socijalne aktivnosti.” (Pomoc oko domaceg pruzaju volonteri, ne uprava direktno)
    (1, EN)
    (2, EN)
    Sto se tice finansiranja, delic bi moglo da pokrije to da buduca gradska uprava pocne da zivi pod istim krovom:
    …[u biblioteci] "mozete da obnovite pasos, vozacku dozvolu, da vas slikaju za pasos, te vam mogu pomoci oko digitalnog potpisa i onlajn pristupa javnim servisima. "
    Ovo je doduse moguce jer je sve digitalizovano, ali olaksava pristup gradskim uslugama, jer ih ima na vise mesta u gradu.
    (3, DK)

#3

Biblioteka bi trebalo da se bavi svojim poslom, bibliotekarskim. U manjim mestima, dobro vodjena boblioteka, je centar kulturnog zivota mesta. Tamo se organizuju kulturna desavanja, izlozbe, predstave, sve ono sto se tek povremeno pojavljuje u malom mestu. E sad, Beograd je okruzen gomilom malih satelitskih naselja u kojima je biblioteka tek jedna sobica sa nesto malo knjiga prilepljena uz skolu a u kojoj neko otaljava posao i ceka penziju.

Povecati im budzet, dati im vise mogucnosti da samostalno organizuju druge aktivnosti mimo osnovne bibliotekarske. Cak dati i mogucnost da se u bibliotekama raspravlja o politici mesta i da se koriste kao sale mesnih zajednica.

Sto se tice biblioteke grada Beograda kao centralne biblioteke, nju je potrebno reformisati. Zgrada u kojoj se sada nalazi je lepo ali neprikladno zdanje. Tamo bi trebalo da ostane uprava biblioteke, izlozbeni prostor, sala za razne dogadjaje ali gradu je odavno potrebna veca zgrada za bibliotekarski posao.


#4

Inače dječije biblioteke su tek na udaru ove vlasti, odjeljenje Čika Jova Zmaj u Hilandarskoj je zatvoreno bez objašnjenja, kao rekli su da su tehnički razlozi u pitanju ali zapravo je izvjesno da prostor prodaju… :frowning: odlična tema za grupu koja se bavi obrazovanjem i dječijom zaštitom… moramo da se bacimo i istražimo ovo… @Robert @jazz