Mnogi Beogradjani se za vreme pandemije i vanrednog stanja nisu vratili u rodni Krusevac.
Oni koji jesu, zatekli su ozbiljne mere zaštite i odvovorne sugrađane. Oni koji su tu ostali duže i koji su imali oči da vide i uši da čuju,a posebno,i malo redje, pamet, da promisle, osetili su se kao hirurg koji na sve načine želi da odseče zatrovano meso, ali nema ni alat, ni mogućnost.
Bolest je prvo došla nevino spakovana u kartonsku kutiju. Za Kruševljane starije od 65, to je bila dragocena pomoć i ljudska pažnja: simbolično jedna maska, malo detinfekcije, malo brašna i kvasca a najviše lepih želja od Upravitelja grada i Čuvara njihovih života na naslovnici Pobed(ničkih) lokalnih novina. Nema osmeha ker je situacija ozbiljna,madka je spontano spuštena jer talo se valjda nosi, ali utisak je jak, jer je BIA jača i od same pandemije.
Na Infektivnom odeljenju, pak, brašna i kvasca ima još manje, u krevetima se leži u odeći u kojoj se došlo. Iz predostrožnosti ništa od namirnica i potrepština za dostojanstveno lečenje, pa i umiranje, nije dostupno.
Kada ruska delegacija lekara strogo kritikuje osoblje, lokalna televizija profesionalno izveštava da su ruske kolege pružile podršku i pohvalile rad i zalaganje srpskih lekara.
Bebe se radjaju, ne pitaju sme li se to. U porodilištu vreme nije stalo, nema straha od zaraze, tu se oduvek znao red: ko je čiji pacijent, ko kome nosi koverat, ko se muči, jer nije ničiji. Tako se nove mame dele: nečije i ničije, site i gladne…
Na posletku, sve to prodje.
Deca porastu, zaraza umine. Ali šta god naučnik video kroz mikroskop, variolu, koronu, ili običnog morona, ono proždire sve nas. Kao što revolucija jede sopstvenu decu, kso što medicinski radnici stradaju na prvoj liniji fronta, tako i poslušnici kuge padaju. Kuga vlada, rak, gangrena, korona, zovite je kako hoćete, ime je žensko,a lica su brojna. I ne očekujte mnogoglasje - čuje se samo jedan Glas, to mnoštvo lica je nemo, bez izraza, bez karaktera. To nisu ličnosti već obrisi nečega što su mogli biti ljudi, ali su shvatili da je bolje da budu pacijenti.
Zaraza i komentari
Ovih dana reče neki lekar, svi hitni porođaji se rade (u nekoj bolnici) pa se treba zapitati šta se dešava sa porođajima koji nisu hitni? Georgina stil? (Ona iz Radovana III, što je bila trudna deset godina jer joj otac nije dozvoljavao da se porodi) 
Ili kao naše stare… Gde se zatekneš i kako ti bog da.