Cekajte, jel ovde ide ona EKO TAKSA sa mog info stan racuna?
U to upravljanje otpadom koje ustvari ne funkcionise.
Ko zna kome ide eko taksa?
Upravljanje otpadom
Predstavnik Privredne komore Srbije Siniša Mitrović rekao je da se sakupljanjem sekundarnih sirovina trenutno bavi izmedju 30.000 i 50.000 ljudi, i da bi bilo veoma dobro ako bi se bar njih 10 odsto integrisalo.
Direktor Agencije za zaštitu životne sredinu Filip Radović rekao je da će projekat omogućiti da sakupljači sekundarnih sirovina dobiju broj i identifikacionu karticu.
On je kazao da će se projekat posle jednogodišnje primene u Nišu usavršavati kroz radne grupe i pretočiti u relevantan zakon koji će omogućiti punu inkluziju u društvo sakupljača sekundarnih sirovina sa podlručja cele Srbije.
2 Likes
Trenutno svi placamo uslugu odnosenja I sakupljanja otpada cena je odredjena kvadraturom stambene jedinice a ne kolicinom generisanog otpada. Planiraju uvodjenje takse za tretman otpada koji ce nazalost biti spaljivan I taj prihod ce ici privatnom konzorcijumu koji je sa Beogradom potpisao ugovor o JPP (na godisnjem nivou oko 38 milliona evra sa PDV-om). Vise informacija o stetnom ugovoru I spalionici otpada Upravljanje otpadom
Ako si ipak mislila na stavku ekoloska zastita, koja se takodje nalazi na racunima info stana, njena namena je nesto drugacija ali nije u vezi sa tretmanom otpada.
2 Likes
Blago nama. Evo Kina je zabranila uvoz otpada.
Wtf?! Jel zna neko nešto o ovome?
1 Like
#samokazem
1 Like
Ćao svima! Nov sam na forumu i u ovoj prepisci tako da se izvinjavam ako ponavljam neke stvari.
Asistent sam i doktorant na Građevinskom fakultetu u Beogradu, bavim se upotrebom otpadnih i recikliranih materijala u betonskim konstrukcijama (recikliranje betonskog otpada, leteći pepeo iz termoelektrana, studije opravdanosti reciklažnih postrojenja za građevinski i otpad od rušenja, itd.).
Jedna korisna stvar, ako niste do sada naišli na nju, je sledeći Twinning projekat:
http://www.hazardouswaste-serbia.info/ms/hazardouswaste-serbia/hw_en/hw_en/
u okviru IPA 2013 programa, završen prošle godine. U projektu (u kom naravno niko iz Srbije nije učestvovao:) su donete smernice za upravljanje otpadom (pre svega opasnim). Na stranici Project/Deliverables su analize, smernice i studije proistekle iz projekta. Verovatno je da će bilo koja buduća strategija morati da bude usaglašena sa ovim.
5 Likes
Super, hvala! 
Kako vam se čine predlozi do sad?
Nema na čemu! Još se uhodavam sa forumom i ostalim postovima:)
S obzirom da sam ‘tehničke struke’, ne osećam se baš kvalifikovanim da suviše komentarišem bilo šta što ima ‘policy’ aspekt. Ali mogu za prvi korak da dam par komentara za ono što mi je najbliže, a to je građevinski i otpad od rušenja i u manjoj meri insineracija komunalnog otpada.
-
Što se insineracije komunalnog otpada tiče, kolege sa fakulteta su već uradile studiju izvodljivosti (Nikolić A., Mikić M., Naunović Z., 2017, Broadening the urban sustainable energy diapason through energy recovery from waste: A feasibility study for the capital of Serbia, Renewable and Sustainable Energy Reviews, 69, 1-8; aploudovao bih fajl ali kao novi član ne mogu:)
Ono što mogu da primetim je da su analizirali javno-privatno partnerstvo i da je to (nažalost) model koji preovladava u literaturi i o kom se najviše diskutuje. Kako promeniti tu ‘paradigmu’ ne znam.
Drugo, prema insineratoru komunalnog otpada postoje određeni otpori, npr. cementna industrija koja sve veći deo energije dobija upravo spaljivanjem komunalnog otpada i želi ga za sebe (a oni su dosta jaki lobisti). Takođe postoji i bojazan da li se u Beogradu uopšte generiše dovoljno otpada tako da insinerator bude isplativ (gledajući novonastali otpad, ovaj već deponovan nije upotrebljiv), itd. Tema je svakako kompleksna. -
Što se reciklaže građevinskog i otpada od rušenja tiče, to mi je daleko bliža tema. Kod nas su pomaci u tom pogledu mizerni. Stacionarno postrojenje za reciklažu ne postoji, samo postoje firme koje imaju mobilne drobilice za usitnjavanje betonskog otpada (u stacionarnom postrojenju je moguće tretirati kombinovani otpad - opeka, staklo, gips, drvo, itd). Neke od njih su stidljivo počele da nude reciklirane agregate za beton: http://putinzenjering.com/tretman-gradjevinskog-otpada/. Međutim, problem u Srbiji je suviše niska cena prirodnog agregata za beton (usled legalni ali i nelegalnih razloga i načina eksploatacije agregata iz reka). A opet i ta količina otpada od rušenja koji se generiše nije velika (brojka je dosta nepouzdana) - treba stopirati nelegalne deponije. Moj cilj je da ove godine uspem da uradim studiju izvodljivosti takvog postrojenja u Beogradu, sličnu ovoj za insinerator (slične postoje za Portugal, Irsku, Brazil, itd.). U tom pogledu može biti značajan dolaza Evropske asocijacije za rušenje (neko je gore okačio vest o njihovoj konferenciji), oni će svakako forsirati javno-privatno partnerstvo kao model.
Nadam se da sam bio koliko toliko koherentan:) za početak makar:)
Pozdrav
5 Likes
2017 Nikolic_et_al_2017 Incinerator BG.pdf (335.9 KB)
2013 Coelho_Brito Construction waste Portugal_1.pdf (453.2 KB)
BV REKO Netherlands.pdf (781.3 KB)
RSER whole manuscript.pdf (199.2 KB)
Šaljem u prilogu par, nadam se zanimljivih i korisnih, fajlova:
- ‘BV REKO Netherlands’ je prezentacija jednog stacionarnog postrojenja za reciklažu otpada od građenja i rušenja kom sam bio u poseti u Roterdamu.
- Radovi (Coelho, Mikić, Nikolić) - ekonomska analiza opravdanosti reciklažnog postrojenja u Lisabonu (potencijalni ugledni primer za Vinču), analize insineratora komunalnog otpada u Novom Sadu i Beogradu.
-
https://www.dropbox.com/s/qatbchlvemqn2zf/Guide%20to%20CBA_EC.pdf?dl=0 Ovde se nalazi vodič Evropske Komisije za izradu cost-benefit analiza investicionih projekata (npr. ovaj rad za insinerator u Bg-u je u skladu sa ovim smernicama; fajl je bio preveliki za upload)
Pozdrav!
4 Likes
Deponije smeća ili rudnici dragocenih i skupih materijala?
Vise od 1000 tona…TONA!!!
1 Like
Iako su ga povukli nakon izbora nove Vlade RS, evo nama opet Nacrta zakona o upravljanju otpadom koji predvidja uvoz neopasnog otpada. Dakle lobi cementne industrije, ali i lobisti spalionice ne spavaju. Okrugli sto na ovu temu 13.februara u NSRS.
2 Likes
Pa da, to je veliki biznis.
LJUDI OVO NIKAKO NESMEMO DOZVOLITI !!! Zakazujte protest oko ovoga.
2 Likes
I učešće u javnoj raspravi.
2 Likes
Prijavio se za 13.februar, ako bude javnog poziva serujem i ovde.
3 Likes
Trivan: "Mogli bi da veruijemo da postoji jedna organizovana grupa ljudi - možda ne velika, ne znam ni sam - koja se ovim poslom izgleda bavi u Srbiji”
Норвежани су отпадне воде у Србији маркирали као црну еколошку тачку. У којој мери нас поглавље 27 обавезује на ургентно суочавање са овим проблемом, и колико је новца за то потребно?
-Већина земаља ЕУ је испред нас 20 или чак 30 година, али то за мене није депримирајућа чињеница, јер ако имамо тачан пресек стања и знамо шта нам је циљ, наш један корак може бити огроман.