Otvaram temu o pitanjima strukture buduće organizacije.
Radnu verziju kako željena struktura treba da izgleda po nama, dali smo u publikaciji “Kako se borimo” a možete je videti na: https://kakoseborimo.wordpress.com/2017/07/28/zeljena-organizaciona-struktura-inicijative/
Kako vam se čini predloženo?
Koji su problemi koje možete da vidite u ovom predlogu?
Razgovarajmo kako bi došli do najboljeg rešenja. 
Uvek sam voleo strukturalne rasprave, mada umeju da budu zamorne i neproduktivne pogotovu kada se vode usmeno. Ovaj pristup razgovoru je mnogo bolji.
E sad, ono što meni npr nedostaje, a to je možda i posledica mog sad već stečenog konzervativizma koji jeli ide s godinama, je pojam članice/a Inicijative. Ovako mi je malo u vazduhu sam pojam radne grupe - ko je čini, da li ima minimalni broj ljudi, da li se može biti u više radnih grupa? Teško mi ide definisanje pojma radne grupe bez pojma članice/a.
Bez članice/a teško, u našem pravnom okviru, mi ide i odlučivanje unutar same organizacije - jer se ne zna ko i kako odlučuje. Tj ne zna se ko formira radne grupe koje kasnije čine telo za koordinaciju koje te iste radne grupe raspušta. Hm, malo je to cirkularno definisanje…
Takva kakva je predložena struktura jeste moguća i legitmina ukoliko je ad hoc i ukoliko je namenjena borbi protiv nekog akutnog pitanja. Tipa Studentski protest 1996/97. Glavni odbor tog protesta činili su po dvoje pretstavnika svakog od fakulteta koji su kako gde ali kao izabrani na nekim zborovima studenata tj delegirani od strane nekih protestnih odbora koji su aklamacijom izglasani ili samo konstatovani od zborova, kako gde i kako kad. Inicijativni su činili neki tzv pokretači, koje GO nikad nije izabrao. A oni su bili izvršna vlast u SP 1996 97, dok je GO bio tu kao njena šira platforma. I to je tako moglo da fercera dok je postojao neposredni razlog za pobunu. Međutim, kad je taj neposredni razlog prestao, takva organizacija je prestala da bude moguća - kod ljudi je nestao motiv jer je problem rešen. Slično tome je funkcionisao OTPOR samo sa neuporedivo nižim stupnjem minimalnog legitimiteta.
Struktura koja je predložena mnogo više liči na SP 1996/97, ali se plašim da borba koju su @Dobrica.Veselinovic @majkabg, @axa, @Ksenija, @vujo, @54v3tn1k pokrenuli nije borba protiv akutnog već protiv hroničnog problema i zato smatram da je potrebno otići korak dalje u osnaživanju demokratkskog legitimiteta organizacije, spuštajući osnovnu jedinicu organizacije na člana, koji to postaje potpisivanjem pristupnice i prihvatanjem nekih osnovnih načela.
Da znam da to liči na partiju - ali partija nije problematična forma organizovanja. Ono što je problematično jeste što partija u Srbiji usled bespoštedne političke borbe, postane plakat servis svog lidera i servis za zapošljavanje svojih članova - koji joj dobrovoljno plaćaju deo svoje plate nazad.
Želim da verujem i zato i piskaram ovo po forumu, da je drugačija partija u Srbiji moguća. Partija u kojoj se vodi demokratski dijalog o svim društvenim pitanjima, a koja je organizaciono spremna za izborne izazove. I verujem da samo tako ustrojena partija može da pokuša da izvede ovo društvo iz autoritarnog poretka koji je odavno metastazirao i čiji se ropac ogleda u vučićizmu. Demokratsko odlučivanje nije u suportnosti sa kontrolom i efikanošću, već naprotiv jeste forma u kojoj svako ima i pravo i obavezu i da se pita i da pita, a ne samo da poslušno izvršava nelogična naređenja.
Da se iz ozbiljne digresije vratim na pitanje organizacije, čini mi se da je NDM prerasla grupu koja organizuje dobre proteste vezane za rušenje u Savamali, da je postala platforma za reakciju na akutne lokalne probleme, a da je sada, u apsolutnom nedostatku bilo kakvog smislenog opozicionog delovanja na nivou grada, jedino logično da se izgradi kao platforma za pobedu na izborima. A za taj sledeći korak je nužno da se posloži kao izborna mašina, a to podrazumeva jasnu organizacionu strukturu, delegirane nadležnosti i subordinaciju koja je u demokratskim organizacijama posledica izbora a ne dekreta. Izbori su ozbiljna rabota koja traži ipak čvršću strukturu od predložene.
Hvala Zdravko na doprinosu.
Slažem se da partija kao forma nije problematična, problem nastaje u nedostatku demokratskih procedura, poštovanju pravila i transparentnosti rada (i finansiranja).
Ono što me muči je “članstvo” tj. kako i da li je moguće napraviti strukturu koja nije toliko rigidna, tj. otvorena je za ljude koji ne žele da se zovu članovi?
Struktura ne mora da bude “rigidna” ako ima članove/aktiviste, odnosno itekako može da bude ekstra rigidna ako ih nema.
Suština je u donošenju odluka. Što više ljudi participira u njima, odluke će biti sprovodljivije, a ne nametnute odozgo. Ono što i mora da bude razlika, i po sadašnjem ustrojstvu NDM i jeste u odnosu na SNS je široka baza za donošenje odluka, a ne jedan čovek koji se za sve pita.
Ako se oko ovoga slažemo, onda idemo na korak 2. A to je način kako se odluke donose. Složićemo se da je većina ta koja odlučuje. Međutim, pitanje je šta je to većina ako se ne zna šta je celo. Ako se ne zna ko je u biračkom spisku, neće se ni pouzdano znati ko je dobio izbore u demokratski ustrojenim sistemima. Stoga mislim da bez toga da se zna ko jeste a ko nije u biračkom spisku, a u slučaju organizacije u članstvu, odluke koje ta organizacija donosi će biti u najmanju ruku upitne sa aspekta legaliteta, a drugom koraku i legitimiteta.
Članstvo možeš da zoveš kako hoćeš: Aktiviskinje, podržavaci, koleginice i kolege, drugarice i drugovi, nije bitno dokle god se zna ko su, kako su postali i šta treba da urade da bi i dalje bili to. Ovo poslednje što sam napisao je jako bitno, jer je moguće da se ljudi pasiviziraju ali se i dalje računaju u broj a ti nemaš način kako da ih isključiš jer oni to sami nisu uradili. Onda ti se javlja problem legalnosti donetih odluka, koje može neko da osporava iako su legitimne jer ih em donose em sprovode zainteresovani. Jedina ispravna sitacija sa aspekta dem. organizacije je saglasnost legaliteta i legitimiteta, a to drugim rečima znači da pripadnica organizacije može da bude ali može i da zbog nekog nečinjenja prestane to biti. Partije su to vezale za plaćanje članarine, ali to je samo jedan od mogućih modela. Može i za aktivnost, za participaciju, za nešto što je od interesa organizacije.
Svakako da treba da se bude otvoren za one koji nisu članovi - to su ili budući članovi ili su ortakinje i ortaci koji iz principa neće da se učlanjuju ali su zbog nečega bitni organizaciji: bilo da su poznate/javne ličnosti, bilo da imaju šta da kažu/posavetuju ali neće da odlučuju i sl. To je forma savetodavnih odbora, tj stručnih tela, i sl kod koju treba negovati jer donosi novi pogled na problem koji nedostaje u zatvorenoj strukturi, kakva je bilo koja grupa koja je pod potencijalnim napadom kunkrencije. Bitno je, da u svakom slučaju eventualne odluke koje takva tela donose prođu diskusiju onih koji imaju pravo odlučivanja.
Čini mi se da ovde već imamo par crtica koje se daju implementirati.
Жао ми је што оваква тема нема заслужену пажњу и учешће чланова, а представља кичму организације.
Постоји нешто у чему Зелена омладина Србије има велико искуство, а које проистиче из међународне сарадње, а то је систем стварања општих докумената: Програм, Правилник, Идеолошки минимум, Резолуција итд.
Разлози зашто ЗОС никада није успео да мобилише превише људи:
И поред свега, међу садашњим и бившим члановима ЗОС можете наћи одличне сараднике за структурне расправе.