U Beogradu postoji veliki broj javnih površina koje se iz jednog ili drugog razloga ne održavaju. Ovo je samo jedan primer sa Novog Beograda:
Iz članka možemo da saznamo da su nejasni imovinski odnosi navodno razlog zbog kog se ova površina ne održava, iako su novinari saznali da su građevinske firme za korišćenje površine za kontejnere dobile dozvolu. (Od koga?)
Rečeno mu je da su nerešeni imovinsko-pravni odnosi “zakočili” gradnju na ovoj lokaciji i da se obrati Republičkoj direkciji za imovinu, s obzirom na to da je država vlasnik zemljišta. To je i učinio, međutim iz Republičke direkcije objašnjeno mu je da je ova parcela “gradska zelena površina”, kako je upisano u elektronskoj bazi katastra nepokretnosti.
…
Investitor koji gradi zgradu preko puta, ovde je samo privremeno postavio kontejnere i ima dozvolu za to - rekao nam je radnik koga smo sreli.
Na površini je predviđena izgradnja javnih objekata u budućnosti, ali to “privremeno” stanje po običaju traje godinama pa i decenijama. Pošto se ova površina nalazi okružena stambenim objektima, građani se sa pravom obraćaju gradskoj vlasti ne bi li preuzela održavanje javne površine, međutim ona odbija da prihvati nadležnost. Mislim da bi ovakav pristup morao da se promeni. Sama činjenica da u gradskom naselju postoji javna površina čije korišćenje i održavanje bi moglo da utiče na kvalitet života građana je dovoljna da bi lokalna vlast morala da ima obavezu da se stara o njoj. Problemi vlasništva nad ovim površinama ne moraju da se reše ni u narednih deset godina, ili više, ali stvaranje privremenih aranžmana o održavanju tih površina i njihovoj transformaciji u privremene parkove, koje bi građani mogli da koriste do izgradnje objekata na njima, umesto da služe kao mesta za sakupljanje otpada, mogla bi da bude nova gradska politika?
Kako bi ovo pitanje moglo da se uredi, i kako vidite prepreke/prednosti ovakvog pristupa?