Poljoprivredna korporacija Beograd (PKB)

pkb
privatizacija

#1

Poljoprivredna korporacija Beograd (PKB) je ostatak nekadašnjeg najvećeg poljoprivrednog kombinata u SFRJ. Višedecenijskim privatizacijama najunosnijih delova i lošom upravljanjem došlo se do toga da prilikom poslednje neuspešne privatizacije 2016. nije bilo ponude koja bi ispunila traženu cenu od 150 miliona evra. U sastavu PKB je preko 300 kvadratnih kilometara zemlje, što je veća površina od same teritorije užeg jezgra Beograda.
PKB ima izuzetan značaj za ekonomiju, bezbednost i životnu sredinu Beograda, ali i za celokupan budući razvoj grada. Sredinom jula ponovo je odabran Dilojt za privatizacionog savetnika.


#2

Prvo ću postulirati nešto što je možda opštije od date teme i to staviti na diskusiju.
Ax 1: Privatizacija nije sama sebi svrha.
Ax 2: Ako već mora, privatizuj ono što outsorce-ingom možeš da dobiješ jeftinije.
Ax 3: Ne prodaj zemlju ako nećeš da se odseliš.

Pogledavši ova tri principa, PKB ne treba privatizovati.

Problem sa PKB-om jeste da se on mora finansirati, tj moraju se davati garancije za kredite koje će PKB uzeti da bi zavrteo proizvodnju. Garancije su neophodne jer sama firma ne može da dobije ta sredstva bez kolaterala grada, a to povećava opšti dug države, a to Vučić ne da, ako ne ide kroz njega. Đilasova varijanta kojom je on revitalizovao PKB nije izvodljiva bez Republike koja će ili da plasira obveznice ili da dozvoli gradu dodatno zaduživanje. U ovavkom sistemu kakav je srpski, razvojna politika na lokalnom nivou, a rad sa PKBom to jeste, je vrlo ograničena pogotovu u slučaju antagonizma između lokala i centralne vlasti.

Šta je predlog? Hm. Beogradska razvojna zadruga, formirana od strane grada, koja bi zadrugarima obećavala zaradu a sa druge strane bila taj finansijer različit od budžeta je nešto što možda može da obezbedi finansiranje razvojnih projekata i spašavanje od privatizacije. Npr.


#3

Ovde se nalazi super film o PKB-u: https://www.facebook.com/crvenarakovica/videos/1497477223646653/


#4

Glavni problem sa PKB jeste što svi znamo da je njegova osnovna vrednost zemljište kojim raspolaže. Prodavati to zemljište kao posrnulu poljoprivrednu “korporaciju” je jedan nivo besmisla, a drugi je taj što se zemljište prodaje u komadu. Obe te stvari omogućavaju da se PKB proda ispod cene, a podiže koruptivni potencijal, pa nije čudno što se čitavom tom poslu pristupa na takav način, ali i nama ostaje da na to ukazujemo i da se protiv takvog rasprodavanja borimo. PKB se sastoji iz većeg broja gazdinstava, koji mogu u budućnosti imati različite uloge u razvoju grada. Trebalo bi da razmišljamo u tom pravcu i da predlažemo kako i na koji način bi trebalo da se dalje razvijaju.


#5

#6

Kad pomisliš da ne može gore, Karić.


#7

I kad pomislimo da ne može dalje:

Karić je u intervjuu za televiziju N1 naveo i da mu nije želja da taj poljoprivredni kombinat kupi mimo pravila tržišne utakmice.
“Pored građevinarstva, želimo da naša porodica uđe u oblast poljoprivrede, to jest agrara. Ta agroindustrija, koju nikad nismo radili u životu, to nije naš biznis, ali pozvali bismo Holanđane, Izraelce, ljude koji su najuspešniji u tome, da naprave nešto i vrate ugled PKB-u. To je naš cilj, ali nije važno: uspemo da dobijemo to, videćemo, ne uspemo - ništa ne smeta, idemo dalje”, rekao je Karić.


#8

Jbt, Karić se baš spread-ovao…
Replace Mišković - install Karić…


#9

ludilo se intenzivira


#10

#11

#12

B92: Karić: PKB? Zainteresovan sam za sve http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2017&mm=10&dd=23&nav_id=1317434


#13

Kolumna članova Inicijative Ne da(vi)mo Beograd
Privatizacija PKB-a šteti javnom interesu
Milan Škobić


#14


#15

o ne, moram da vratim fb da šerujem


#16

Како се ова прича покренула на погрешној теми “изборологија”, да се настави овде.

Дакле, Миша Бркић каже:

Za{to bi onda dravni PKB hranio Beograd a ne privatne kompanije Karneks, Napredak iz Stare Pazove, Juni Banat, Flora, Matijevi}, Viktorija
grupa, Frikom…

Дакле, сам је дао тему шта да одговоримо:

  1. Матијевић: за мале паре продаје говна од месних производа. Извлачи га једино мањак државне регулације.
  2. Викторија група заснива пословање на пљачки малих произвођача малина итд. према којима је још Тадић био бруталан и подмукао.
  3. Фриком: најуспешнији произвођач сладоледа дат странцу. Свако ко иоле брине о својој економији не би дао нешто што већ успешно послује!
  4. МК група, тек они су оставили пустош. Куповали шећеране за један евро, куповали и затварали комбинате у местима где је просек плата релативно висок (Вршац, Инђија), а остављали тамо где је просек плата низак…

Али и само решење понуђено од стране НДМБГД је преповршно и идеалистичко. На ову тему детаљније касније, сада журим на посао.


#17

Valjalo bi ovde diskutovati o tim alternativnim predlozima za PKB i još ih razvijati, da skupljamo argumentaciju za dalje.

Planiram da napišem odgovor Brkiću pa ću ga ovde okačiti…


#18

Komentar @Zdravko na ovaj Mišin tekst prenosim sa drugog dela foruma:

Brkićev napad na stav Inicijative se može svesti na klasične neoliberalne zamerke koje javnim preduzećima spočitavaju “loše upravljanje” i “velike investicije poreskih obveznika”, “nenaplaćivanje poreza”, “povoljne kredite”, “skupu proizvodnju” u poređenju sa npr “MK grupom” i sl. Napad je poprilično ideološki obojen i tako intoniran. Termini poput populisti odnosno “patkica”, “mladi SKOJevci” i sl ne ostavljaju baš prostor da se intervencija Miše Brkića shvati kao dobronamerna kritika, već, naprotiv kao otvoren napad protiv jednog legitimnog političkog stava. Niko naravno, ne tera Brkića da glasa za bilo koga, to je njegova slobodna volja. Niko mu ni ne zamera što se ne slaže sa nekim izrečenim stavovima u javnosti niti što o tome obaveštava javnost. To neka njemu služi na čast. Ono što bi čovek mogao da mu zameri je to što ne razvija svoju misao u skladu sa aktuelnim vremenom, već ostaje zaglavljen u 1989. Ali opet, svako ima pravo i na pogrešan stav.

Da vidimo šta je sporno sa tim što se zalažemo protiv prodaje PKBa. To što se subvencioniše poljoprivredna proizvodnja? Pa to se radi i sa privatnim preduzećima. I MK grupa i Viktorija grupa i Matijević i Delta Agrar koje Brkić navodi kao primer domaćinskog poslovanja, koriste državne subvencije. Što, ako su toliko sposobni menadžeri, se ne odreknu tog prihoda?

Dalje, navodi Brkić, skupa je cena proizvedene tone pšenice u PKB-u u poređenju sa Delta Agrarom. A koliko je radnika na pp poslovima u PKB-u a koliko u Delta Agraru, npr. Koliko državu košta kada radnici na pp poslovima ne rade te pp poslove, jer je zima i nije vreme za setvu, npr.

Finalno, Brkić izlazi sa idejom oko koje vredi i diskutovati: participiranje u vlasništvu PKBa. Zašto da ne? Kada uspostavimo pravne mehanizme zaštite manjiskog vlasništva, uvek. Sada to ide malo teže - videli smo u poslednjih 15ak godina primere odnosa prema malim akcionarima, tako da to baš i nije neka alternativa u ovoj konstelaciji stvarnosti. Da bi se sačuvao javni interes, ipak će za sada država morati da bude taj mehanizam.

Na nama je da tu državu učinimo i transparentnom i odgovornom i da je učinimo servsiom građana a ne partijskim plenom. Nadam se samo da se oko ovoga slažemo Brkić i ja.


#19

Mislim da je Brkić u pravu što se jedne stvari tiče. Svaka firma koja je u državnom vlasništvu, kako se do sad pokazalo u Srbiji na kraju postaje plen za partijske parazite i leglo korupcije. U tim preduzećima se zapošljavanje ne vrši prema kriterijumu stručnosti nego prema kriterijumu stranačke pripadnosti. Profit tih preduzeća se privatizuje preko netransparentnih i štetnih poslovnih aranžmana, dok se gubici svaljuju na budžete lokalnih samouprava i republički budžet.
Što se tiče dalje sudbine PKB-a trebalo bi krenuti od toga da zemljište ostane u državnom vlasništvu a da se poljoprivredna proizvodnja putem javnih i transparentnih konkursa dodeli privatnim poljoprivrednim proizvođačima putem dugoročnih zakupa zemljišta, do 30 godina. Pri tome prednost dati sitnijim poljoprivrednim proizvođačima i kooperacijama (zadrugama). I postaviti uslove tako da se potencira organska poljoprivreda, uz primenu modernih agrotehničkih mera - navodnjavanje kap po kap, upotreba modernih plastenika, ograničena upotreba hemijskih sredstava.
Još ako bi grad napravio dobar sistem za plasman poljopr. proizvoda sa farmi PKB-a uz pomoć Gradskih pijaca, Veletržnice i velikih lanaca supermarketa dobili bismo kvalitetnu hranu, po povoljnim cenama za Beograđane a sa druge strane imali bismo sačuvanih nekoliko hiljada radnih mesta u sektoru proizvodnje hrane na teritoriji Beograda. I dobili bismo nekoliko stotina farmi, poljoprivrednih gazdinstava i prerađivačkih preduzeća koji bi imali zagarantovan plasman na beogradskom tržištu i koji bi plaćali porez u opštinski, gradski i republički budžet. Umesto što sad imamo jednog gubitaša koji je teret za gradski i republički budžet.