Plan Inicijative za Beograd na vodi


#1

Vraćanje u zakonske i planske okvire, sanacija štete, krivično gonjenje odgovornih i javni konkurs

Prvi korak u sanaciji štete mora biti raskidanje ugovora o ulaganju. Pravni tim Inicijative podneo je još u aprilu ove godine predlog za utvrđenje ništavosti Ugovora za projekat “Beograd na vodi” Republičkom javnom tužilaštvu.

U ovom predlogu kao razlozi za utvrđenje ništavosti navode se:

  1. Odredbe Ugovora ne uzimaju u obzir stvarni obim ulaganja u projekat “Beograd na vodi”. Procene, ali i vešto skrivana dokumentacija, govore da su ulaganja države višestruko veća od ulaganja takozvanog “investitora”, dok je potencijalna zarada daleko manja.

  2. Odredbe Ugovora ne pružaju garancije da će strateški partner izvršiti svoj deo obaveza. Ipak, odredbama Ugovora o zajedničkom ulaganju određeno je da strateški partner ostvaruje profit, čak i u slučaju da je do raskida Ugovora došlo njegovom krivicom, dok procenat od izgrađenog zemljišta zadržava.

  3. Predstavnici Vlade RS protivzakonito su oduzeli od grada Beograda deo ovlašćenja i preneli ih na privredno društvo “Beograd na vodi”, u kojem privatna firma ima većinsko vlasništvo.

  4. Predstavnici Vlade RS Ugovorom su se obavezali da planove kojima se ure|uje izgled obale reke Save menjaju onako kako to strateški partner želi, neovlašćeno isključujući pravo građana na donošenje odluka koje se tiču njihovog okruženja, kao i mišljenje struke.

  5. Predstavnici Vlade RS obavezali su se da će Narodna skupština Republike Srbije kreirati i usvajati zakone koji za cilj imaju olakšavanje realizacije ovog projekta i odbiti usvajanje onih koji njegovom sprovođenju mogu da naštete, čime je i konačno izvedena potpuna kapitulacija suvereniteta nad ovim delom teritorije glavnog grada.

Pravni tim Inicijative uveliko radi na obaranju ugovora o ulaganju u Beograd na vodi, a iskoristićemo sva dostupna pravna sredstva kako bi se to desilo.

Odgovornost

Prikupili smo veliku količinu materijala i o pojedinačnoj odgovornosti različitih aktera ovog projekta, na osnovu čega trenutno radimo na pripremanju krivičnih prijava. Gradski i državni funkcioneri koji su se u procesu planiranja i sprovođenja projekta ili donošenju skandaloznih planskih dokumenata ogrešili o zakon pogrešili su što su pomislili da će se sakriti iza glavnih promotera projekta - Vučica i Malog. Moraće da odgovaraju za svoj deo krivice kako nam se nikada više ne bi dogodilo da se odgovorni ljudi na najvišim mestima u institucijama sistema slepo povinuju željama interesnih grupa.

Vraćanje Savskog amfiteatra u pravni i planski sistem

Donošenjem Generalnog plana Beograda, Prostornog plana područja posebne namene i leks specialisa, posebnog zakona za Beograd na vodi, područje Savskog amfiteatra u potpunosti je deregulisano i predato privatnom interesu na upravljanje i izuzeto iz pravnog i planskog sistema zemlje.

Generalni plan Beograda donet je protivzakonito, dok je prethodni još bio u proceduri usvajanja. Inicijativa i građani su na štetne specifičnosti ovog plana podneli oko 2.000 primedbi koje su automatski odbijene. Ovim planom napravljena je crna rupa na mestu Savskog amfiteatra i obrisana su sva ograničenja kako bi se ad-hok pravljena maketa Beograda na vodi mogla sprovesti i u realnost. Na ovaj način potrebe investitora su stavljene ispred javnog interesa koji je decenijama osmišljavao kako se Savski amfiteatar može staviti u službu razvoja Beograda kao celine.

Prostorni plan područja posebne namene za projekat Beograd na vodi donet je iako ne postoji pravni osnov da se planovi ovog ranga donose za urbane, gusto naseljene sredine koje su već u planskom sistemu. Pri njegovom usvajanju Inicijativa je podnela oko 1.800 primedbi ukazujući i na problematična konkretna pojedinačna rešenja koja predviđa. Ovaj plan legalizovao je maketu koja je po prvi put ušla u zvanični planski dokument i predvideo ogromna izdvajanja javnih sredstava za potrebe projekta Beograd na vodi.

Da bi se zaobišli postojeći zakoni donet je posebni zakon za Beograd na vodi, takozvani lex specialis, što je samo po sebi problematično: zakoni koji odgovaraju jednom investitoru, odnosno jednom projektu, neprihvatljivi su i ne bi trebalo da postoje. Suština ovog zakona je opravdavanje eksproprijacije zemljišta javnim sredstvima za potrebe komercijalnog projekta, što naše zakonodavstvo ne dozvoljava, a zbog čega se i pribeglo specijalnom zakonu.

Inicijativa će fokus planiranja sa zarade moćnika bliskih vlasti vratiti na potrebe građana i insistirati da se usvoji novi Generalni plan grada, a ukine Prostorni plan područja posebne namene za projekat Beograd na vodi. Mora se konačno uraditi i ocena ustavnosti za lex specialis i koraci da se ovaj zakon ukine, da se Savski amfiteatar vrati u pravni i planski sistem Srbije, da se ovo vredno područje vrati Beogradu.

Plan sanacije štete na terenu

Uređenje Savskog amfiteatra zavisiće od detaljnih analiza do sada načinjene štete, predloga stručnjaka i građana, sa jednim ciljem - obala Save mora biti vraćena Beogradu, ljudima koji u njemu žive i koji ga vole.

Nemamo nikakve iluzije da je Beogradu već naneta ogromna šteta u prethodne tri godine trajanja ovog projekta. Započeti radovi koriste ogromna javna sredstva uložena u raščišćavanje terena kako bi se izgradili komercijalni objekti za potrebe zarade podobnih investitora, dok izgrađene strukture trajno menjaju vizuru grada stvaranu vekovima. Svi dalji radovi biće zaustavljeni, a novi projekti moraće biti usklađeni sa javnim sadržajem primerenim za ovo područje nakon javnog konkursa. Potrebno je detaljno utvrditi do koje faze su stigli infrastrukturni radovi opremanja građevinskog zemljišta i na osnovu toga napraviti i plan nove moguće gradnje sadržaja koji pored isplativosti i interesovanja investitora nužno moraju odgovoriti javnom interesu Beograda. Protivzakonito manipulisanje obaloutvrdom, zbog čega je Inicijativa već podnela krivične prijave, dovelo je i do njenog obrušavanja u Savu i ugrožavanja bezbednosti celog grada.

Javni konkurs

Sva dalja rešenja koja se tiču razvoja Savskog amfiteatra moraju se donositi javno i transparentno, uz što šire učešće građana i struke, a posebno zbog štetnosti koju je projekat Beograd na vodi trajno ostavio na tkivu grada. U daljim odlukama o gradnji na ovom području mora biti sproveden javni konkurs koji će uzeti u obzir potrebu za javnim sadržajima i interesima građana, kao i interesovanje i isplativost za investitore, ali pre svega za grad Beograd.

*Tekst objavljen u okviru dodatka Inicijative “Ne da(vi)mo Beograd” - "Patka osvaja Skupštinu"

Ceo dodatak na linku:


#2

Ако се усвоји Нацрт измене и допуне закона о планирању и изградњи који је до 06.02.2018. на јавној расправи, све ово што су урадили биће легално и без законског основа да даље гоњење по било ком основу јер је ЗПИ “кровни закон” по питању изградње објеката. Посебно погледајте предлог измене члана 134 и 135.


#3

Постоји ли нека идеја за будуће деловање ван “правосудног рата”? Написаћу овде шта је моје и само моје мишљење, са којим нико не мора да се сложи.

У “правосудном рату” би се ушло у сукоб са најпревејанијим противником на свету: енглеским адвокатима. Страни улагач је већ дао неке паре реда цене 300 милиона долара или евра за инфраструктуру, постоје и купци станова, сви они би штитили нека своја права.

Ја сам мислим да би најповољнији исход био да се Арапима уступи неких 20-25% земљишта где је већ кренула градња и до те зоне ограничи њихов утицај на планове. Ако треба, нек се Србија одрекне и своје трећине прихода, само да скине са к… и спасе што се спасти може. После, за оних 7% који су неопходни да би Београд био главни град у функционалном смислу оставити, а за уређење преосталих 68-73% направити јавни конкурс, са слободом избора за оних 7% основне инфраструктуре функционалног центра да се пруга стави у полуукоп или на естакаду, аутобуска станица на више етажа и слично.


#5

Mislim da tema kriminalnog projekta Beograd na vodi interesuje Beograđane, i da bi to trebalo da bude jedna od glavnih tema sa kojom bi inicijativa trebala da se obraća Beograđanima u toku predizborne kampanje. Ali bi tu temu trebalo obraditi na najjednostavnijem mogućem jeziku, bez neke preterane upotrebe pravne terminologije. Prosto, predstaviti ovaj projekat kao jednu od najvećih pljački javnih dobara i gradskog budžeta u novijoj istoriji Srbije.
S pravne tačke, osnovni pravni akt odakle ceo ovaj projekat crpi svoju pravnu snagu je međudržavni sporazum sa UAE koji je neustavan - link. Ne znam dokle se stiglo sa ocenom ustavnosti ovog zakona ispred Ustavnog suda ali jedan od načina zaustavljanja projekta BnV bi moglo da bude proglašavanje ništavosti projekta jer je baziran na neustavnom zakonu. U odnosu na međudržavni sporazum sa Rusijom prema kom je Gazprom postao većinski vlasnik NIS-a, ovde strani investitor Belgrade Waterfront Capital Investment L.L.C. nije u državnom vlasništvu, zapravo se ni ne zna u čijem je u vlasništvu link


#6

Još jedna zanimljiva informacija - prema privrednom registru Abu Dhabi-ja, kompaniji Belgrade Waterfront Capital Investment LLC, koja je većinski vlasnik preduzeća Beograd na vodi d.o.o, ističe registracija 09.08.2018 link


#7

Закон о планирању и изградњи (ЗПИ) је познат као “силеџијски” закон који није праведан. Зато је и имао толико измена и допуна, поједине чланове је касније Уставни суд прогласио као неуставне и оспорио, али све што је учињено по том закону до тада је важило. Свака власт га по себи кроји.

Треба кренути од самог почетка - урбанизма. Урбанисте мало ко разуме али они креирају градове. Свуда је урбаниста архитекта-адвокат и мора да ради по закону. Томе само треба додати - одговорност. Код нас сада желе да прогурају кроз измену ЗПИ да фирме стоје иза лиценци за планирање и иза сваке фирме је одговорни урбаниста миран и може да ради шта хоће. Казне скоро да не постоје. У свету постоји суд части и етике којем урбанисти одговарају уколико раде супротно јавном интересу и струци.

По мени едукација становништва и мотивација да се укључе где год постоји јавни увид је обавезна. На сваки уредно послат приговор обрађивач мора да одговори и то остаје документовано. Јер, ако се не боримо ништа нам неће дати. А фронтови се умножавају…


#8

Свако ко је чуо за Бразилију, град који су ни из чега подигли архитекти и урбанисти (Коста, Корбизије и др.), зна да је урбанизам сувише озбиљна ствар да би био препуштен урбанистима и архитектама.