Pre nekoliko godina je kroz EU IPA program ostvaren pilot projekat participativnog budžetiranja u deset opština u Srbiji, između ostalih i u Šapcu.
Ishodi ovog projekta koji je završen u 2016. bili su vodiči za građane kroz budžet grada, kao i uključivanje građana u proces kandidovanja projekata, i kasnije glasanje za projekte koje su želeli da budu ostvareni. U Šapcu je u glasanju učestvovalo ukupno 3762 građana koji su glasali za sedam predloga, od kojih je najviše glasova dobilo “uređenje sportskih i dečjih igrališta na seoskom području” (939) i “poboljšanje bezbednosti građana u saobraćaju” (870) a najmanje “solarni punjač za mobilne uređaje” (134) i “javna pomagala osobama sa invaliditetom” (217).
Ovaj projekat je zanimljiv jer sigurno ima dosta stvari koje se mogu izvući kao pouke oko toga šta je funkcionisalo a šta ne u participativnom budžetiranju, pa bi bilo dobro da se uključe ljudi koji imaju više informacija o PB u ovih deset mesta.
Međutim, Šabac je interesantan zbog još jednog razloga. Po završetku projekta, nastavljeno je sa politikom participativnog budžetiranja. Prvo što je potrebno reći jeste da grad Šabac od 2015. godine vraća novac od poreza na imovinu fizičkih lica mesnim zajednicama u kojima je porez prikupljen. Treba napomenuti i da je naplata poreza od 2015. do danas utrostručena, sa oko 300.000 na oko milion evra. Ono što je novo jeste da će građani 52 seoske mesne zajednice i 2 prigradske MZ na osnovu odluke Gradske skupština Šapca na jesen ove godine prvi put moći moći da odlučuju o tome kako će se taj prikupljen novac trošiti.
Kako će to funkcionisati? Građane tokom avgusta psoećuju anketari koji ih upisuju u spisak učesnika neposrednog izjašnjavanja. Pravo upisa imaju svi punoletni građani ovih mesnih zajednica, i omogućava im da predlažu projekte, ali i da na jesen glasaju za njih. Da bi građani predložili projekat potrebna im je podrška 5% građana MZ upisanih u spisak koji su platili porez, a pored građana i mesne zajednice imaju pravo da predlažu projekte čija realizacija počinje na proleće 2018. godine.
Na ovaj način MZ se osnažuju jer im se vraća deo sredstava prikupljen od građana koji u njima žive. Odlučivanje o trošenju se pomera ne samo sa gradskog na nivo saveta mesne zajednice, već i sa mesne zajednice na građane. U MZ Tabanović, koja će raspolagati sa oko 20000 EUR su već tokom avgusta počeli sastanci na kojima se govori o trošenju novca. Savet MZ predlaže da se sagradi crkva, ali to će biti samo jedan od predloga, o kojima će na kraju reč dati građani. Ostaje nam da verujemo da će se ponavljanjem ovih postupaka širiti i produbljivati uključenost građana u svoje zajednice, i da će Šabac postati primer koji će ostali gradovi u Srbiji moći da prate.
Šta vi mislite?