Na izborima očekujemo jako dobar rezultat. S druge strane, za nas je ulazak u izbornu utakmicu samo još jedan vid borbe, koja nastavlja da se odvija na ulici, po krajevima, po mesnim zajednicama, po blokovima.
Ta borba je za naš grad, za javni interes, borba za jačanje glasova onih koji nisu reprezentovani, onih koji su nevidljivi za interesne grupacije, onih koji su ugroženi pritiskom raznih investitora. U tom smislu za nas izborni poraz ne postoji, zato što nezavisno od njega nećemo odustati od onoga čime se bavimo, kaže za Danas Ksenija Radovanović, aktivistkinja Inicijative Ne da(vi)mo Beograd, odgovarajući na pitanje Danasa kakav rezultat očekujete i šta bi za vas bio izborni poraz. Danas je razgovarao i sa Dobricom Veselinovićem, takođe aktivistom ove inicijative koji navodi da bavljenje gradskim temama smatraju kao proces i svojevrsnu indukciju takozvane visoke politike.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da kandidat za gradonačelnika Dragan Đilas ima podršku biračkog tela od oko 16 odsto. Nedavno je Dobrica Veselinović rekao da ne želi da komentariše Đilasa kao potencijalnog kandidata za gradonačelnika, jer građani vrlo dobro znaju ko je on. Ipak, procene od 16 odsto nisu zanemarljive. Ko je za vas Dragan Đilas?
Radovanović: Dragan Đilas je čovek koji je prethodio Siniši Malom i Goranu Vesiću, ne samo hronološki, već i konceptualno. Ova vlast nije izmislila kontrolu medija, neodgovorno trošenje budžetskih sredstava i burazerske dilove, samo ih je unapredila. Iako razumem da se deo javnosti sada sa setom seća vremena od pre pet godina, ne razumem kako da očekujemo drugačiji ishod, ako se sve radi isto. Kad jednom posadite bundevu, nikne bundeva. Kad drugi put posadite bundevu, opet nikne bundeva. Mi moramo da redefinišemo kako se bavimo politikom, kako kao društvo donosimo odluke. Sve ostalo je pitanje estetike.
Procene su i da Aleksandar Šapić ima toliku podršku. Šta mislite o njemu kao kandidatu i dosadašnjem političkom delovanju?
Veselinović: On je klasičan primer balkanskog političara, poput Dragana Markovića Palme, koji pare građana usmerava u potkupljivanje glasova različitim programima, poput šoping tura u Temišvaru i Segedinu, dok zapošljava svoju rodbinu i namešta tendere. To se pokazalo kao uspešan model za očuvanje vlasti, ali ne i za stvaranje dobrobiti šire zajednice. Dok se Šapić bavi sopstvenom samopromocijom, na Novom Beogradu se dešava pregršt problema – od ilegalne gradnje na Savskom nasipu, neželjenih planova u blokovima 9a, 44 i 70a, nadogradnje skloništa, izgradnje pumpe u bloku 45 i drugih. Za sve to se on proglasio nenadležnim. Okej, nemaš formalne nadležnosti, ali imaš obavezu da se boriš za interese građana koje predstavljaš. Ako plan koji donosi Skupština grada ne valja, odeš tamo i vežeš se dok ga ne promene.
Sve se češće govori o tome da će Siniša Mali biti gradonačelnik. Da li bi vas to iznenadilo?
Radovanović: To da Siniša Mali neće više biti gradonačelnik Beograda jeste jedino što je sigurno uoči ovih izbora, a produkt je četiri godine njegovog rada započetog otimanjem Savskog amfiteatra, a nastavljenog kroz rasprodaju zemljišta i resursa u vlasništvu Grada, sa kulminacijom u potpisivanju ugovora o izgradnji spalionice u Vinči. Mali je obavio posao za svoje ortake i sada može da ode. Naš je dodatni posao da, uz popravljanje štete, osiguramo da će nastavak njegove karijere biti u zatvoru.
Veselinović: Iskreno da. Meni je neshvatljivo da čovek sa takvom količinom afera, prevara i kriminalnih radnji i dalje ima hrabrosti da sam sebe pogleda u ogledalo, a kamoli da obavlja neku javnu funkciju. Pretpostavljam da ni njemu to ne treba, ali da ga priroda dilova koje je ekipa oko njega započela tera da ostane tu gde jeste. S druge strane, na nama je da učinimo sve da se to ne desi.
Saša Janković je nedavno rekao da i dalje vidi mogućnost saradnje sa Ne da(vi)mo Beograd. Vi, za razliku od predsedničkih izbora, odbijate saradnju sa PSG. Koji Jankovićevi postupci su vas odredili da budete kategorični u odbijanju saradnje sa njegovim pokretom?
Veselinović: Mi ne odbijamo saradnju kategorički. Potpisali smo apel za upućivanje misije OEBS-a za posmatranje izbora koji je inicirao PSG. Problem je što sem načelnih „treba da napravimo dobru priču“ natuknica i poziva po medijima, ne postoji nijedan papir, predlog, koncept, ideja koja se može dalje razrađivati, o kojoj se može diskutovati. Izgleda da je manir „lideri će se dogovoriti, pa ćemo sve lako u kampanji“ ipak i dalje dominantan. Mi to ne razumemo, niti se time bavimo.
Ukoliko vaši glasovi u Skupštini grada budu neophodni, hoćete li podržati kandidata opozicije, bio on Đilas ili Šapić?
Veselinović: Ovo nisu izbori za gradonačelnika, već za odbornike i odbornice Skupštine grada. Isticanje kandidature za gradonačelnika je marketinški trik, skupštinska većina se uspostavlja pregovorima oko ideja, planova i koncepata. Mi smo spremni o tome da pričamo sa opozicionim listama koje uđu u Skupštinu. Nadamo se da njihov koncept nije mora Đilas ili mora Šapić, jer to niti je parlamentarno niti pravi dugoročnu promenu.
Mnogi Saši Jankoviću i bloku oko njega zameraju izostanak politike, odnosno prećutkivanje stavova o važnim državnim temama i pitanjima. Oni koji, ipak, prepoznaju obrise, svrstavaju ga na desnu, više nacionalističku stranu. Ne da(vi)mo Beograd nije u fokusu ovakvih kritika, iako se ni vi niste izjašnjavali o tim temama. To je, čini se, i jedan od razloga zbog kojih vas deo javnosti smatra „neozbiljnim“. Nameravate li to da promenite i svoje delovanje proširite izvan gradskih tema?
Veselinović: Grad nije neko usko polje kako se često implicira, grad je prostor u kom se odigrava život. U gradu ljudi stanuju, rade, prehranjuju se, obrazuju se, leče se, vole se… Dostupnost i kvalitet zdravstva i obrazovanja, održiv razvoj i dostojanstven život za sve, to su ključna državna pitanja.
Radovanović: Ono što nas razlikuje od drugih političkih aktera jeste to što i polje politike smeštamo tamo gde je život, što ne verujemo u vođe koje imaju odgovore na „ozbiljna“ pitanja, već u dijalog o svim pitanjima koja se tiču zajednice, počevši od skupštine stanara i mesnih zajednica. Čini mi se da smo eksplicitnim protivljenjem raznim prodajama i koncesijama, kao i zahtevima za demokratičniju upravu sebe jasno pozicionirali u ovoj diskusiji.
Veselinović: Grad u ovom našem vremenu možda više nego ikada pre predstavlja „bojno polje“ ideja, interesa, konflikata i prave politike. Ono kako izgleda i kako se razvija naš grad utiče i na to kakvi ćemo mi biti ljudi. Stoga, naše bavljenje gradskim temama smatramo kao proces i svojevrsnu indukciju tzv. visoke politike. Zato naš, i načine organizovanja društvenih pokreta sličnim nama, organizovanje na poslu, organizovanja u komšilucima, organizovanja nezavisnih alternativnih kolektiva vidimo kao neumitan proces, put koji se mora proći jer u njemu mi moramo postati dovoljno snažni da na kraju preovladamo. Prvo oni (grupe, komšijske inicijative, kolektivi) postaju dovoljno jaki da bi se oduprli onome što im radi vlast, a onda polako i postanu dovoljno snažni da zaista preuzmu institucije.
Možete li u kratkim crtama reći svoj stav o tome da li bi trebalo priznati kosovsku nezavisnost, uvesti sankcije Rusiji, prekinuti odnose sa Dodikom, odnosno reći da li biste ispunili sve uslove koji stoji kao prepreka evropskim integracijama i u tom smislu uspostavljanju dobrosusedskih odnosa, kroz suočavanje Srbije sa odgovornošću iz ratnog perioda?
Radovanović: Naravno da se moramo suočiti sa odgovornošću iz ratnog perioda, ali ne kako bismo uklanjali prepreke na evropskom putu, nego zbog nas samih. U suprotnom to ne vodi ni iskrenom suočavanju, ni dobrosusedskim odnosima. Kao što se nezavisnošću sudstva i medija ili demokratizacijom ne smemo baviti zato što to od nas očekuje EU ili bilo ko drugi. Zato su sva ta „velika“ pitanja veštačka, njihovo stavljanje u fokus služi paralisanju i konfuziji. Hoćemo li se zaista prepirati da li smo za Putina ili Trampa sve dok ne ostanemo bez poslednjeg hektara javnog zemljišta? Hajde prvo da vidimo kakvo društvo mi hoćemo da budemo. To je suštinsko pitanje, a da li je potencijalni kupac domaći tajkun, nemački biznismen ili arapski šeik je od sekundarnog značaja.
Veselinović: Smatramo da imamo pravo da biramo šta stavljamo u fokus našeg rada. To pre oslikava ozbiljnost i odgovornost. Inicijativa je posvećena gradskim pitanjima, a ovako sužen javni i medijski prostor biramo da iskoristimo za ono čime se suštinski bavimo. Da li su pitanja kosovske nezavisnosti suštinski bitnija od pitanja da li građani i građanke Beograda, Banjaluke i Prištine imaju bezbedan i zdrav grad, dostupan javni prevoz, da li mogu sebi da priušte krov nad glavom, mesto u vrtiću, domu zdravlja, zadovoljavajući kvalitet kulturne ponude? Mi mislimo da ne. Građani svih ovih gradova su taoci korumpiranih političara koji nacionalističke i populističke politike koriste da sakriju svoje profitabilne dilove u kojima strada javni interes.
S koje strane očekujete jače napade u kampanji, vlasti ili opozicije?
Radovanović: Napade ne delimo na napade vlasti i opozicije, a od obe ove strane očekujemo da energiju ulože u ispravne ciljeve, a to su oni koji se tiču razvoja dijaloga o načinima koji će život Beograda učiniti boljim.
Veselinović: Očekujemo napade sa svih strana, ali pored toga očekujemo još veću podršku građana. Napadi kroz razne lažne organizacije, profile, nasrtaje i pretnje su već uveliko krenuli (zapravo nisu nikada ni prestali), no spremni smo mi na sve.
S. Čongradin, L. Valtner
Intervju objavljen u Danasu u specijalnom dodatku Inicijative Ne da(vi)mo Beograd - “Patka osvaja Skupštinu” 21. decembra 2017.