Maršićanin: Ni vlast ni opozicija nemaju politiku
Izborologija
Meni se čini da je ovaj SJ članak upućen Novoj stranci, DS-u, SDS-u i Jeremiću, sa idejom da se podrži Janković (ili neko blizak njemu) za kandidata za gradonačelnika.
Sa iskustvom studija javne politike na FPN, aktivnog bavljenja politikom i učešća u kampanjama i nekolicini seminara na temu političkih kampanja, predložio bih sledeće:
- Važno je definisati ciljnu grupu kojoj se obraćamo! Postoje tri osnovne ciljne grupe: oni koji glasaju za tebe, oni koji su neopredeljeni i oni koji su protiv. U kampanji je izlišno trošiti snagu na one koji su već za tebe i one koji su sigurno protiv tebe, dakle glavna ciljna grupa su takozvani neopredeljeni. U okviru neopredeljenih treba definisati nekoliko socijalnih profila, po mogućnosti što više, ali ne previše. Svakako, mislim da su mladi 18-35 iz obodnih opština najvažnija ciljna grupa, ali za tačno profilisanje je potrebna anketa. Mislim da suština uspeha Belog koji je osvojio zavidnih 10% na predsedničkim počiva uglavnom na ovoj ciljnoj grupi. Nakon toga treba definisati tačan profil i potrebe ciljne grupe, kao i takozvane “key words” , teme i ikonografiju ove ciljne grupe. Takođe, važno je znati i šta iritira određenu ciljnu grupu i to izbegavati u obraćanju i komunikaciji.
- Mislim da je dobro imati politički izborni program u smislu realizacije određenih javnih politika koje rešavaju važne društvene probleme, ali ne treba biti u zabludi da ljudi to čitaju i da se na tome dobijaju izbori. Da uprostim, izbori se ne dobijaju na pamet nego na komunikaciju. Daklem, umesto programa, suština je u PORUKAMA. Poruka je program kompresovan u jednom sloganu koji pogađa motivacioni centar određene ciljne grupe. Stranke u Srbiji obično idu na generalizaciju kroz jedan ili dva centralna slogana i monolitnu kamapanju. Mislim da je alternativa tome praviti diversifikovanu iliti pluralnu kampanju sa nekoliko različitih slogana i ikonografija, igrati sa više lica, tj. od jedne stranke praviti nekoliko. Lično mislim da je kreiranje i testiranje slogana kod određene ciljne grupe jedan od najvažnijih izbornih zadataka. Naravno važno je da slogani budu afirmativni. Da ponovim za kampanju su mnogo značajniji psihologija i kulturologija nego javne politike.
- Stranke u Srbiji uglavnom personalizuju kampanju i imaju jedno lice, takozvanog vođu. Mislim da je alternativa tome ići na više ličnosti različitog socijalnog profila. Za svaku definisanu ciljnu grupu imati po dvoje lidera (muško/ženska kombinacija) sa kojima ta ciljna grupa može da se identifikuje. Dakle ne naši drugari i drugarice, ili pametni, mladi i lepi, već oni sa kojima mogu da se identifikuju i koji mogu realno da ih motivišu i pokrenu. Nije potrebno da ti ljudi budu na izbornim listama, mnogo je važnije da oni nose kampanju.
- Naravno za kampanju je potrebno poznavati i proučiti vojne strategije i taktike ratovanja. Pre svega kako brojčano i logistički slabije formacije mogu da dobiju velike formacije, pre svega efektom iznenađenja, nepredvidivosti i lucidnosti, tj. neočekivane logike ili precizno lociranih slabih tačaka protivnika.
O kanalima komunikacije i diskursu u nekom od narednih postova. Mislim da su dva ključna faktora za uspeh Belog bili diskurs i ikonografija. Njegov skoro poetski, a komedijaški diskurs mu je doneo mnogo uspeha. Mislim da je lucidna duhovitost, ali bez ozlojeđenosti i vređanja protivnika jedan od ključeva uspešne kampanje. SAMO JAKO je besmislen ali vrlo funkcionalan slogan, koji se zasniva na diskursu ciljne grupe.
To su neka od mojih razmišljanja, analiza i iskustava, možda se nećete složiti, ali nadam se da sam vas makar inspirisao na promišljanje koncepta izborne kampanje.
Za kraj ovog prvog javljanja podsetio bih na jednu pričicu, mislim da je Vitgenštajnova, koja kaže: Čovek hoće da izađe iz kuće i pokušava da to uradi kroz dimnjak, ali ne može, pokušava kroz prozor, ali ne ide, pokušava da probije zid, ali ne može, a onda se osvrne oko sebe i vidi da su vrata sve vreme bila otvorena.
“Janković, Maksimović i Inicijativa “Ne da(vi)mo Beograd” mogu u Beogradu da pokušaju da osvoje što više odbornika i da potom prave novi opozicioni projekat. Ostavljajući “stare” stranke njihovim starim problemima i preganjanjima, nova opozicija bi mogla uverljivo da kritikuje vlast i da se postavi kao prirodan izbor protiv “SNS”.”
http://wwww.danas.rs/nedelja.26.html?news_id=353476&title=Bitka+za+novu+opoziciju
[quote]
“Patkicu” je takođe teško zamisliti u koaliciji sa nekom etabliranom klasičnom političkom strankom. Uostalom, oni u suštini mnogo podsećaju na disidentske kružoke i akcije iz vremena tvrdog socijalizma, kad se otpor represivnom režimu nije odvajao od iskrenih levičarskih ubeđenja. I verovanja da svi ljudi treba da žive što bolje ili barem da imaju što bolju šansu za to.[/quote]
Interesantno.
Slobin članak na MojIzbor.info: Bitka za novu opoziciju. Čini se da aludira na nas http://mojizbor.info/2017/08/bitka-za-novu-opoziciju/
pogledajte poslednji pasus
Ovde kaze pricace sa gradjanima, a u prosloj na koju aludiras (predsednici kucnih saveta i pokreti) je fokus bio da oni imaju strukturu i infrastrukturu, a pokreti ne, a da je to ono sto moze da pobedi Vucica.
Nasao Pitula …
Ne da(vi)mo Beograd je zanimljiva organizacija, kaže Stojanović, koja je najavila da ide na izbore, ali jeste pitanje kako ih građani percipiraju trenutno, odnosno koliku izbornu snagu imaju.
Ako pogledate šta je ta inicijativa radila prethodne dve godine - oni mogu da izvuku više ljudi na ulice nego opozicija, to je resurs koji ne sme da se izgubi“, objašnjava.
Oni su jasno stavili do znanja da ne žele sa strankama u koaliciju, i na tom stavu da su „svi isti“ i grade svoju priču.
„Oni su krenuli sa tom komšijskom politikom i mapiranjem problema u Beogradu, što je dobro - taj pristup da se ide od zgrade do zgrade, od kuće do kuće, za mene je to pozitivna stvar u Beogradu“, kazao je Stojanović.
I ovo, lepo rečeno:
“U toku kampanje, osim tog izbrendiranog imena za gradonačelnika, čistog i ostvarenog profesionalno, ključna stvar da na ulici imate 110 kandidata za odbornike koji će u svom komšiluku da promovišu programe i govore o razvoju najužeg komšiluka, da su u kontatku sa komšijama i da ih ubede da glasaju za njih”