Dejvis, Kalifornija: Proširene usluge policije za veću bezbednost građana


#1

Na Univerzitetu u Kaliforniji, u svim njegovim ograncima, red na kampusima održava posebno odeljenje policije u saradnji sa univerzitetom. Elem, u jednom od ogranaka, u Dejvisu, lokalno odeljenje univerzitetske policije osmislilo je dodatne usluge kako bi se povećala bezbednost u gradu.

Dve stvari su mi privukle pažnju:

  1. Bezbedna besplatna pratnja kući - oni koji žive van kampusa, a do kasno “zaglave” na kampusu i brinu se da li će bezbedno stići kući, mogu da dobiju besplatnu vožnju kući, ili besplatnu pratnju peške ako nisu daleko. Pratioci su studenti univerziteta, koji su prošli bezbednosne provere, i imaju univerzitetska obeležena vozila. Imaju pravo da odbiju vožnju ako posumnjaju da je u pitanju zloupotreba servisa, između ostalog.

  2. Aplikacija za bezbednost - Univerzitet obezbeđuje studentima i osoblju pristup aplikaciji za ličnu bezbednost, na koju je i UC Dejvis policija povezana. Korisnik može recimo da postavi tajmer kada krene negde kasno uveče, i da za virtuelnog pratioca umesto prijatelja izabere policiju. Ako se tajmer ne deaktivira pre nego što vreme istekne, policija biva alarmirana i dobija broj telefona, lični opis i poslednju lokaciju osobe.
    Ako je prijatelj, a ne policija, pratilac, onda biva obavešten da je osoba krenula i potvrđuje da će biti pratilac. Ako korisnik želi, pratilac može da je vidi na mapi dok ne stigne na odredište, i ako se zabrine takođe može da kontaktira policiju.

Dejvis je dosta manje mesto nego Beograd, a usluge se nude samo studentima i zaposlenima na univerzitetu, ali meni se učinilo kao jako lepa lokalna ideja, koja bi se možda mogla prilagoditi našem gradu (i eventualno proširiti na sve, ili usmeriti na drugu populaciju). Npr. pratnja kući bi se mogla organizovati za maloletnike koji se kasno vraćaju kući sa treninga, dodatnih časova ili odakle god, a ne može neko da dođe po njih. Pritom, ovo ne bi morala da budu zaduženja i organizacija policije, mada bi bilo najbolje ako jesu.


#2

Ovo su baš zanimljive ideje i mislim da bi ovo sa aplikacijom trebalo primeniti u Beogradu dok je ovo sa pratnjom malo komplikovanije. Svejedno mislim da je uvek pametnije uložiti dva dinara na suzbijanje kriminala i sprečavanje da on nestane, a jedan dinar na otklanjanje njegovih posledica.

U Beogradu smo sada u situaciji da svaka škola, bolnica, dom zdravlja, pa čak i stambena zgrada sa običnim ljudima ima obezbeđenje umesto da problem sa bezbednošću rešavamo pre nego što nastane.


#3

Uf, bezbednost i prevencija kriminala su vrlo kompleksne teme. Naleteh na zanimljiv tvit Poverenika koji govori o efektima video nadzora u cilju prevencije maloletničke delinkvencije https://twitter.com/PoverenikRS/status/956514899785601025

Dakle, ovo što se radi u Kaliforniji zvuči zanimljivo na prvi pogled, ali jako teško izvodljivo kod nas, a i nije toliko jeftino. Ovo sa praćenjem je posebno problematično za realizaciju: ko bi vršio bezbednosnu proveru volontera, odakle vozila, ko bi administrirao sistem i sl. Policija nema resurse da to podrži, barem ne u bliskoj budućnosti.

Ono što se u tvitu Poverenika ističe jeste ulaganje resursa po evidence based principu. Postoji ogromna baza istraživanja o delinkvenciji i lako se može doći do toga koji su to faktori koji dugoročno mogu uticati na to (sportski centri/tereni/klubovi, radionice…spektar mogućnosti korišćenja vremena i šansi).

Eto još jedne teme za kritiku vlasti u opštini Novi Beograd, ogromna sredstva su data na video nadzor u svim obrazovno-vaspitnim ustanovama


#4

Evo ga primer iz zivota… U OS Kralj Petar Prvi koja se nalazi kod Saborne Crkve vise od 3 meseca kapija skolskog dvorista stoji sirom otvorena. Direktor kaze da su prilikom rekonstrukcije ulice radnici pogresno iznivelisali asfalt i sada kapija vise ne moze da se zatvori.
Znaci, dzaba video nadzor kad se ni kapije skola ne zatvaraju a direktori ocigledno nisu sposobni da rese situaciju.


#5

Slažem se potpuno i sa evidence based pristupom, i sa time da realizacija ne bi bila jednostavna (iako nisam bi blizu ekspert za bezbednost, samo zamišljam kao laik šta bi tu sve bilo potrebno i koji resursi potencijalno postoje). Možda bi neki kompromis između ta dva bilo pilotiranje ideje na jednoj manjoj teritoriji ili grupi korisnika (odnekud mora doći evidence za evidence-based pristup). :slight_smile:


#6

Kompromis bi zapravo bio izbalansirano ulaganje i razvijanje usluga na obe strane tj. razvijanje mogućnosti korišćenja vremena i razvijanje usluga tipa video nadzor, patrole, osvetljenje i sl.


#7

Nisam sigurna kako se to kosi sa ovim što sam ja napisala, naprotiv. :slight_smile:

Da pojasnim svoj stav: Balansirano ulaganje i razvoj se za mene podrazumevaju, i ne podržavam nikakvo bacanje napamet para na zvučne ideje za koje nije do kraja domišljeno ima li smisla u njih ulagati. To nažalost nije nepoznato kod nas (evo ne znam iz glave da navedem primere za bezbednost, ali pada mi na pamet kupovanje medicinske opreme kojom nema ko da rukuje i nikog neće ni obučiti). U tom smislu razumem potrebu da istakneš evidence-based pristup i balansirano ulaganje.

Ja samo predlažem jednu od mera koja bi se mogla razmotriti i analizirati u okviru tog planiranja ulaganja i razvijanja usluga koje ti pominješ, kao i način da se proveri koliko je pomenuta mera izvodiva i koliki bi bio benefit od nje - naravno ukoliko se tokom planiranja odluči da bi ona mogla biti interesantna, a nema dovoljno osnova da se unapred napravi procena o izvodivosti i isplativnosti.


#8

Nepotreban šum u komunikaciji se stvorio :slight_smile:
Moj prethodni post nije ni imao nameru da se kosi sa onim što si ti napisala :slight_smile:
Slažem se sa svime što si rekla. Kod nas je u mnogim sferama prisutna praksa neplanskog i nerezonskog ulaganja. Ima puno “intuitivnog” pristupa tipa, “Uf, baš bi bilo cool da povežem sve škole u sistem video nadzora, to mora da je mega korisno i efikasno” (svaka sličnost sa Šapićem je namerna).
Ili kad neko ode negde preko i vidi neku uslugu na koju se primi i hoće odmah da je uvede kod nas, a nema kapaciteta da sagleda širu sliku i da ukapira šta je sve prethodno moralo da se razvije da bi se došlo do tog rešenja.
Na osnovu mog iskustva u državnoj upravi mogu da kažem da je naš najveći problem što ne radimo sistematska istraživanja o potrebama, studije izvodljivosti…jednom rečju fali ozbiljna analitika koja bi nas precizno usmerila ka tome što nam treba.
Kada je bezbednost u pitanju, dajem glavu da MUP nema nikakvu stručnu analizu i procenu rizika u vezi sa bezbednošću u npr. velikim urbanim sredinama. Pretpostavljam da bi neko iz MUPa na to pitanje odgovorio potpuno intuitivno koristeći gomilu opštih mesta tipa “droga, tuče bla bla bla”.


#9

Evo jedne dobre publikacije na ovu temu mapa_puta_do_bezbednosti_u_lokalnoj_zajednici_2016.pdf (704.3 KB)