Na Univerzitetu u Kaliforniji, u svim njegovim ograncima, red na kampusima održava posebno odeljenje policije u saradnji sa univerzitetom. Elem, u jednom od ogranaka, u Dejvisu, lokalno odeljenje univerzitetske policije osmislilo je dodatne usluge kako bi se povećala bezbednost u gradu.
Dve stvari su mi privukle pažnju:
-
Bezbedna besplatna pratnja kući - oni koji žive van kampusa, a do kasno “zaglave” na kampusu i brinu se da li će bezbedno stići kući, mogu da dobiju besplatnu vožnju kući, ili besplatnu pratnju peške ako nisu daleko. Pratioci su studenti univerziteta, koji su prošli bezbednosne provere, i imaju univerzitetska obeležena vozila. Imaju pravo da odbiju vožnju ako posumnjaju da je u pitanju zloupotreba servisa, između ostalog.
-
Aplikacija za bezbednost - Univerzitet obezbeđuje studentima i osoblju pristup aplikaciji za ličnu bezbednost, na koju je i UC Dejvis policija povezana. Korisnik može recimo da postavi tajmer kada krene negde kasno uveče, i da za virtuelnog pratioca umesto prijatelja izabere policiju. Ako se tajmer ne deaktivira pre nego što vreme istekne, policija biva alarmirana i dobija broj telefona, lični opis i poslednju lokaciju osobe.
Ako je prijatelj, a ne policija, pratilac, onda biva obavešten da je osoba krenula i potvrđuje da će biti pratilac. Ako korisnik želi, pratilac može da je vidi na mapi dok ne stigne na odredište, i ako se zabrine takođe može da kontaktira policiju.
Dejvis je dosta manje mesto nego Beograd, a usluge se nude samo studentima i zaposlenima na univerzitetu, ali meni se učinilo kao jako lepa lokalna ideja, koja bi se možda mogla prilagoditi našem gradu (i eventualno proširiti na sve, ili usmeriti na drugu populaciju). Npr. pratnja kući bi se mogla organizovati za maloletnike koji se kasno vraćaju kući sa treninga, dodatnih časova ili odakle god, a ne može neko da dođe po njih. Pritom, ovo ne bi morala da budu zaduženja i organizacija policije, mada bi bilo najbolje ako jesu.
