Brankov most predstavlja glavnu vezu između centra Beograda sa jedne strane i Novog Beograda i Zemuna sa druge strane, a napravljen je na temeljima Mosta Kralja Aleksandra (srušen 1941.godine). U današnjem obliku (dve konstrukcije) završen je 1979.godine, a od 2005.godine ima i biciklistički lift na desnoj obali Save.
Most sa obe strane ima pešačko-biciklistički trotoar, a deo trotoara na uzvodnoj strani mosta je propao u prvoj polovini 2013.godine, a od avgusta iste godine je i zatvoren za pešake, nakon dodatnog oštećenja. Iako je Sekretarijat za saobraćaj iste 2013. godine ustanovio da je popravka neophodna, a biciklistička udruženja putem Kritičnih masa redovno ukazivala na ovaj problem, Grad Beograd i njegove institucije su godinama odlagale ozbiljnije rešavanje problema nemogućnosti korišćenja jedne strane mosta za pešaka i bicikliste, uz lažna obećanja o početku i kraju radova koje su najavljivali ili započinjali. Za oktobar 2014. gradski menadžer Goran Vesić je najavio sanaciju mostovne podkonstrukcije, da bi zatim nakon manjih intervencija, u avgustu 2015.godine Darko Glavaš direktor Beokom servisa izjavio da će radovi sačekati neka bolja vremena, jer nema novca u budžetu Grada. Istog meseca, gradonačelnik Siniša Mali je izjavio da je Brankov most prioritet za 2016.godinu.
Prazna obećanja su trajala sve do sredine avgusta 2017.godine, kad je u okviru obimnih predizbornih raskopavanja konačno počelo da se radi na rekonstrukciji uzvodne strane trotoara na Brankovom mostu, uz najavu da će radovi biti gotovi u naredna 4 meseca. Ali da sve bude po starom, pobrinuo se gradski menadžer Goran Vesić koji je izjavio u oktobru 2017. da će završetak sređivanja most dočekati proleće 2018.godine. Agonija Brankovog mosta i dalje traje.
