Ada Međica - privatno ili javno dobro?


#1

Ada Međica - ostrvo na Savi i oaza mira, egzotične prirode, neobične arhitekture i, što je
tokom vrelih dana najbitnije - nepregledne hladovine…
Na Adi Međici ima ukupno 83 sojenice i oko 300 splavova, međutim nijedan ne liči na izvikane
plovne objekte noćnog života prestonice…

Udruženje na Medjici je osnovano pre 55god. i vrlo je uticajno u Gradu, jer je dobilo

adu Medjicu na upravljanje, a upisano je je u Katastar kao ‘korisnik’ parcele 6102 NBG.

Vrše i snimanje svojih objekata, možda radi ‘legalizacije’ i tako privatizuju adu Medjicu.

http://adamedjica.com/

Dakle, ‘Udruženje’ je dobilo na upravljanje adu Međicu i postalo ‘korisnik’ u Katastru.
Tako je praktično postalo Vlasnik ada Međice, samo bez prava prodaje ovog ostrva.

Upravo sam pokušao da se učlanim u to Udruženje, ali mogu samo vlasnici splavova i sojenica
da budu članovi, kao i ‘donatori’ i ‘sa specijalnim zaslugama’, tako da je to Udruženje više
deoničarsko ili akcionarsko zatvoreno društvo, nego što su neki ‘ljubitelji Save i Dunava’ :

Interesantno da je ada Medjica, koja je povremeno plavno ostrvo, proglašena za
"gradsko gradjevinsko zemljište" kao parcela 6102, a koja ima i “podbroj parcele”.

Ukupno ima 115.776m2 (11,6ha), od toga je 44.382m2 (4,4ha) “pašnjak 3.klase” i
na 69.124m2 (6,9ha) je “šuma 3.klase”, a ostalih 2.270m2 su sojenice upisane kao
’zemljište pod zgradom i drugim objektom" i kojih ima 52. sa ‘podbrojem parcele’.

image

Država je tom Udruženju ‘dala na upravu’ i ustupila ‘pravo korišćenja’ ada Medjice
do daljnjeg ili ‘za uvek’, jedino ako im to pravo nekad ponište - što ne verujem.

Ovde nije upitanju ‘zakup zemljišta na 99god.’ koji se obično plaća Gradu ili Državi
već besplatno davanje/ustupanje ‘gradskog gradjevinskog zemljišta’ na neodredjeno
vreme bez nadoknade i tako je ‘na mala vrata’ Medjica praktično u posedu Udruženja.

Inače, Ada Ciganlija i Veliko ratno ostrvo su Javno dobro, a vlasnik je Grad Beograd.

Država obićno svoje vlasništvo daje na korišćenje nekom gradu ili opštini, a onda
se to daje na upravu nekom Javnom preduzeću, nar. JP Ada Ciganlija ili JP Zelenilo.

Ovde je to dato jednom Udruženju, koje je ustvari udruženje vlasnika sojenica, a
ne znam za primer da je u Srbiji na isti način dato ‘na upravu’ državno zemljište.

U članu 4 njihovog pravilnika piše da su ciljevi i zadaci udruženja…

“…razvijanje društvenog, rekreativnog, sportskog i turističkog zivota svojih clanova i njihovih porodica
" poboljsanje uslova boravka svojih clanova i njihovih porodica na Adi medjici"

Sada je izgleda moguće i prodati zemljište na Adi Međici.

Otvorena je nova tema, prenosim raspravu sa Beobuild foruma,
http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?f=24&t=3939


#2

živim preko puta međice i na nju idem svakog leta kod drugarice koja ima splav. tamo su 99% objekata sojenice koje ne ugrožavaju vodeni tok, nuždi se i zagađuje u onoj meri u kojoj bi svi mi to radili da odemo tamo, kad god odem, kao i ostali na obalu nosim đubre sa sobom. redom svi ispiraju posuđe u savi, ali dok kao u finskoj ne uvedu bio tečnosti za pranje posuđa, tepiha… sumnjam da će iko na tokovima reka upotrebljavati bilo šta drugo sem onoga što postoji… nemam problem sa načinom korišćenja javne svojine na međici. sumnjam da je moguće da postane privatna. sojenice i splavovi (mesta za spavove) se prodaju regularno tamo. taj sa teniskim terenom izrazito odudara


#3

Ako sam dobro informisan, sredinom sedamdesetih je udruzenje “podelilo” Medjicu i od tog momenta nije bila moguća gradnja novih sojenica, odnosno dodatna dodela parcela koja bi omogućila izgradnju, i tako je sve bilo do pojave ljudi koji su izgradili dve sojenice sa teniskim terenom. Koliko se sećam u pitanju je bila neka povezanost sa DS-om.

Nebrojano puta sam prošao pored tog terena, i ni jedan jedini put nisam video ikoga da na njemu igra tenis.

Pitanje je samo da li je neko u udruženju bio podmićen kako bi dozvolio ovakav čin, ili je bio ucenjen.