Ada Međica - privatno ili javno dobro?

Ada Međica - ostrvo na Savi i oaza mira, egzotične prirode, neobične arhitekture i, što je
tokom vrelih dana najbitnije - nepregledne hladovine…
Na Adi Međici ima ukupno 83 sojenice i oko 300 splavova, međutim nijedan ne liči na izvikane
plovne objekte noćnog života prestonice…

Udruženje na Medjici je osnovano pre 55god. i vrlo je uticajno u Gradu, jer je dobilo

adu Medjicu na upravljanje, a upisano je je u Katastar kao ‘korisnik’ parcele 6102 NBG.

Vrše i snimanje svojih objekata, možda radi ‘legalizacije’ i tako privatizuju adu Medjicu.

Dakle, ‘Udruženje’ je dobilo na upravljanje adu Međicu i postalo ‘korisnik’ u Katastru.
Tako je praktično postalo Vlasnik ada Međice, samo bez prava prodaje ovog ostrva.

Upravo sam pokušao da se učlanim u to Udruženje, ali mogu samo vlasnici splavova i sojenica
da budu članovi, kao i ‘donatori’ i ‘sa specijalnim zaslugama’, tako da je to Udruženje više
deoničarsko ili akcionarsko zatvoreno društvo, nego što su neki ‘ljubitelji Save i Dunava’ :

Interesantno da je ada Medjica, koja je povremeno plavno ostrvo, proglašena za
“gradsko gradjevinsko zemljište” kao parcela 6102, a koja ima i “podbroj parcele”.

Ukupno ima 115.776m2 (11,6ha), od toga je 44.382m2 (4,4ha) “pašnjak 3.klase” i
na 69.124m2 (6,9ha) je “šuma 3.klase”, a ostalih 2.270m2 su sojenice upisane kao
'zemljište pod zgradom i drugim objektom" i kojih ima 52. sa ‘podbrojem parcele’.

image

Država je tom Udruženju ‘dala na upravu’ i ustupila ‘pravo korišćenja’ ada Medjice
do daljnjeg ili ‘za uvek’, jedino ako im to pravo nekad ponište - što ne verujem.

Ovde nije upitanju ‘zakup zemljišta na 99god.’ koji se obično plaća Gradu ili Državi
već besplatno davanje/ustupanje ‘gradskog gradjevinskog zemljišta’ na neodredjeno
vreme bez nadoknade i tako je ‘na mala vrata’ Medjica praktično u posedu Udruženja.

Inače, Ada Ciganlija i Veliko ratno ostrvo su Javno dobro, a vlasnik je Grad Beograd.

Država obićno svoje vlasništvo daje na korišćenje nekom gradu ili opštini, a onda
se to daje na upravu nekom Javnom preduzeću, nar. JP Ada Ciganlija ili JP Zelenilo.

Ovde je to dato jednom Udruženju, koje je ustvari udruženje vlasnika sojenica, a
ne znam za primer da je u Srbiji na isti način dato ‘na upravu’ državno zemljište.

U članu 4 njihovog pravilnika piše da su ciljevi i zadaci udruženja…

“…razvijanje društvenog, rekreativnog, sportskog i turističkog zivota svojih clanova i njihovih porodica
" poboljsanje uslova boravka svojih clanova i njihovih porodica na Adi medjici"

Sada je izgleda moguće i prodati zemljište na Adi Međici.

https://www.kupujemprodajem.com/Sojenica-i-2-splava-na-Adi-Medjici-uknjizeno-EKSKLUZIVNO-51739121-oglas.htm?filter_id=140504958

Otvorena je nova tema, prenosim raspravu sa Beobuild foruma,
http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?f=24&t=3939

3 Likes

živim preko puta međice i na nju idem svakog leta kod drugarice koja ima splav. tamo su 99% objekata sojenice koje ne ugrožavaju vodeni tok, nuždi se i zagađuje u onoj meri u kojoj bi svi mi to radili da odemo tamo, kad god odem, kao i ostali na obalu nosim đubre sa sobom. redom svi ispiraju posuđe u savi, ali dok kao u finskoj ne uvedu bio tečnosti za pranje posuđa, tepiha… sumnjam da će iko na tokovima reka upotrebljavati bilo šta drugo sem onoga što postoji… nemam problem sa načinom korišćenja javne svojine na međici. sumnjam da je moguće da postane privatna. sojenice i splavovi (mesta za spavove) se prodaju regularno tamo. taj sa teniskim terenom izrazito odudara

Ako sam dobro informisan, sredinom sedamdesetih je udruzenje “podelilo” Medjicu i od tog momenta nije bila moguća gradnja novih sojenica, odnosno dodatna dodela parcela koja bi omogućila izgradnju, i tako je sve bilo do pojave ljudi koji su izgradili dve sojenice sa teniskim terenom. Koliko se sećam u pitanju je bila neka povezanost sa DS-om.

Nebrojano puta sam prošao pored tog terena, i ni jedan jedini put nisam video ikoga da na njemu igra tenis.

Pitanje je samo da li je neko u udruženju bio podmićen kako bi dozvolio ovakav čin, ili je bio ucenjen.

Klasično lupetanje. Ja imam splav na Adi Medjici I kao i svi ostali članovi udruženja trduim se svojim bićem i glasom i članstvom da ostrvo ostane otvoreno za ljude ili što biste vi rekli “gradjane”. Na adi medjici recimo još uvek nije uvedena struja, to malo ljudi zna, a jedan od razloga zašto članovi udruženja glasaju svaki put protiv uvodjenja struje je zato što će uvodjenje struje zapravo označiti i početak kraja Ade Medjice takve kakva je sada. I jedini razlog zašto tamo nema kafića i restorana je upravo taj zato što nema struje. Isto tako ljudi iz udruženja zajedničkim ili samoiniijativnim snagama održavaju Adu Medjicu takvom kakva je i stvaraju mogućnost i svim ljudima koji žele da dodju na nju i uživaju u lepoti ovog mesta.
A taj teniski teren jeste nebuloza i to ne bilo čija već nebuloza Dobrivoja Tanasijevića Dantane, Koji je došao iz Amerike sa velikom lovom i pokušao na više mesta da napravi sebi malu utopiju pa i na medjici pa je uspeo nekako i da se utrpa (verovatno sa lovom) na mesto precednika udruženja, ali to nije dugo trajalo, jer su ljudi iz udruženja odlučni da čuvaju Adu Medjicu od tajkuna. Taj teniski teren propada, počela je priroda da ga prožima i proždire, a svoju fensi sojenicu je isto stavio na oglas za prodaju baš nedavno… tako da je njemu kraj…

Tako da, suma sumarum, mogli biste malo pažljivije da birate neprijatelje i da obratite pažnju na to da ne postanete klasična zajedljiva zagrižena politička organizacija koja samo peni gde stigne zarad političkih i medijskih poena. jer ako se pretvorite u to, onda ste vi neprijatelj.

1 Like

Moram da se ispravim, pisao sam u afektu, Ima par kafića i restorana ali su oni orijentisani ka običnom narodu, jedan je na gornjem špicu i ljudi su stvarno strava, cene su im prikladne za svakoga i povećan je drastično broj poseta zbog otvaranja ovog objekta. drugi je na samom mestu udruženja koji postoji oduvek i tamo rade bakice i dekice koji su premili i ceo život su tu na medjici, ne vidim da su se nešto tajkunski obogatili za sve ovo vreme. i sa druge strane čuvena mama afrika koja je gerila bar za ljude koji vole da se sklone od kafića poziranja i ostalih nebuloza kojih je Beograd prepun.

Pozdrav,
Bili smo ove godine po prvi put na Adi Međici, prevoz sa Novog Beograda funkcioniše lepo, čamdzije su ljubazne, cena karte je ok, kafić u kom smo sedeli na gornjem špicu je na dobrom nivou obzirom da je u pitanju ostrvo koje nije pod kontrolom države i komunalnih službi. Izbor hrane dobar, pića…wc ok, osoblje ljubazno, cene nisu prenaduvane. Postoji ponton na špicu gde je moguće pristati a odatle se i kupa pošto je kupanje na izbetoniranoj strmini teško moguće. Sve u svemu zabavan doživljaj.
Ono što sam zapazio je da je svako dvorište i svaka sojenica gde ima nekog uređena, napravljena je lepa uzana stazica, postoje česme sa vodom svuda. Svako drvo orezano, trava pokošena,cveće. Čini mi se da ovde stanuje neka komuna specifičnih ljudi drugačijeg razmišljanja od većine stanovništva izvan ovog ostrva. Ovo ostrvo bi trebalo zaštititi poput one Krčedinske ade i sve ljude na njemu. Vrlo rado bih da imam mogućnosti postao vlasnik ili zakupac neke sojenice ili splava na određeni broj godina na ovom mestu jer mi se čini kao da ovde dolazi “vrsta” slična meni. Ja sam ona vrsta što na ulici fizički nasrće na humanoide koji bahato bacaju smeće, zagadjuju gde stignu,ne znaju da posade drvo nego samo da poseku, izbacuju smeće iz auta u pokretu, to me izuzetno iritira i svugde se trudim da im se obratim samo na jeziku koji ti pripadnici ljudske vrste razumeju, a to je otvorenom šakom u predelu glave, a ovde na međici mi se čini da baš ovakvi žive kao ja jer nisam video ama baš nijedan komad smeća, samo fine i kulturne ljude koji su došli da ispune sebi vikend. Veliki pozdrav za njih ako ovo pročitaju i svaka čast kako održavate ovo ostrvo. Da je sreće da se nađe neko udruženje sa viškom energije da na isti način uredi i ostala beogradska ostrva, ima veliko i malo ratno, posle Pančeva 2,3 ( posle Bele stene) i gore odmah posle mosta Zemun -Borča jedno i ka Belegišu još par. Dakle još 4,5 ostrva postoji u neposrednoj blizini Beograda koja su neuređena i nisu interesantna gradu da se bavi njima, pa pošto se ovim lepo upravlja eto ideje da može da se krene dalje. Vrlo rado bih došao u letnjim danima sa prijateljima da posetim svako ostrvo u gradu na ovaj način a u predsezonskom delu i poslesezonskom delu godine bih se odazvao akciji uređenja pa možda jednog dana dobijem pravo da koristim neki komad tog zemljišta kao što su verovatno dobili ovi ljudi na Adi međici. Ne bih se puno upuštao u to kako su i šta su, čuo sam samo da su oni tu preko 50 godina a i rad se vidi tako da ,svaka čast. Ja sam jedan od onih koji vole uređeno i lepo i poštujem RAD. Imam puno alata i spretnosti da radim raščišćavanje za neki od ovakvih projekata i ako se bude pravila neka slična komuna na nenaseljenom ostrvu molim da me pozovete.