Nedostatak srednjih škola na levoj obali Dunava

#1

Leva obala srednje skole

Uprkos tome što na levoj obali Dunava živi skoro 80 hiljada stanovnika ovaj deo Beograda ima samo jednu srednju školu, i to Poljoprivrednu školu sa domom učenika PK Beograd. Najbliže gimnazije nalaze se na Dorćolu i kod Tašmajdana, a najbliža muzička škola kod Doma omladine. Elektrotehnička, PTT i Železnička škola nalaze se nešto bliže, kod Pionira, ali u svakom slučaju, deca moraju prevaliti dugačak i nebezbedan put do škole. Prevoz po pravilu uključuje i prelazak Pančevačkog mosta, česte velike gužve i neizvesnost u pogledu utrošenog vremena i troškove karata. Na ovaj način naša deca nalaze se u neravnopravnom odnosu sa svojim vršnjacima, gube ogromno vreme koje bi mogli posvetiti ličnom razvoju, a dodatno opterećuju i već ionako mali porodični budžet roditelja.

Smatramo da bi za kvalitetno obrazovanje dece koja žive na levoj obali Dunava bilo neophodno otvaranje novih srednjih škola koje će ponuditi adekvatan izbor srednjoškolcima. Takođe, bez srednješkolskog obrazovanja, pitamo se kakva to perspektiva čeka stanovnike naše opštine, odnosno leve obale. Pored brojnih problema sa kanalizacijom, nedostatkom kulturnih i drugih sadržaja, saobraćajem i javnim prevozom, ovaj problem možda i najbolje odražava ono što osećamo, a to je da su Borča, Ovča, Kotež, Krnjača, Sebeš, Padinjak i druga manja ili veća naselja leve obale mesta gde žive građani Beograda drugog reda.

Ovim povodom pokrenutaj je peticija “Zahtevamo srednje škole na levoj obali Dunava!” koja se može potpisati na linku:

Peticija će biti upućena kao zahtev Ministarstvu prosvete da se u najskorijem roku obezbedi rešenje ovog problema.

Ne da(vi)mo Beograd!

4 Likes
#2

Не знам ко је аутор петиције, и ја сам потписао. Послао сам и мејл са врло важним детаљима приликом одлучивања, и пренео искуства са комуникацијом са институцијама.

Дао сам и предлог везан за прецизирање захтева, а то би било:

  1. Формирати школски центар у виду образовног блока, у којем је могуће сместити више средњих школа, чак и неки од факултета који кубуре са простором.
  2. Избор образовних профила у складу са потребама тржишта рада, и то не само у Србији, него и иностранству. Рецимо, ако се зна да је у Србији и Европи мањак квалификованих грађевинских радника, то могу бити смерови у некој политехничкој школи.
  3. Локација је осетљиво питање, и предложио сам зону Железничке станице Крњача. За разлику од локација оријентисаних на 95 и 96, школа на оваквој локацији би била лако доступна целом Београду, Панчеву, и највећем делу Јужнобанатског округа. Самим тим, могуће је имати школе у којима би селекција ђака генерисала квалитет, а допринело би се квалитету образовања на ширем подручју. За разлику од Овче, ова локација је близу и важних друмских саобраћајница и железнице, а за разлику од Крњача мост, постоје широке слободне површине за планску изградњу.
  4. До локације планске новоградње увести и осталу инфраструктуру, поред свега, Саве Ковачевића претворити у булевар, што је одавно требало. Због удаљености аутобуских и железничких стајалишта код Крњача мост за највећи део Леве обале БГ:ВОЗ је неупотребљив. Тај неки, рецимо, 95л Борча-Зрењанинац-Саве Ковачевића-Железничка станица Крњача је одавно потребан. Линија 105л не ради тај посао јер је физички дужи пут Овча-Борча од Борча-Панчевац.
1 Like
#3

Један податак за суграђане са леве обале Дунава – број становника тог дела општине Палилула је ближи бројци од 100.000 него 80.000. Према последњем попису, из септембра 2011, ту је живео 86.841 становник (Борча - 46.086, Падинска Скела - 9.263, Овча - 2.742, Ковилово - 920, Дунавац - 496 и део уже територије града (насеља Београд), тј. Крњача - 27.334 (МЗ Дунавски венац - 17.795, Котеж - 7.017 и Рева - 2.522). Како је број становника према пописима из марта 1991 и априла 2002 износио 59.340 и 72.704, то је стабилан, а за српске и европске услове велики, годишњи пораст од 1.85%. Тим темпом, у децембру 2017 број становника би био 97.300. Према процени за јун 2016, пораст броја становника у целој општини Палилула је ипак пао од 2011 за једну трећину (2002-11 - 1.15%; 2011-16 - 0.78%). Чак и ако тако буде умањен раст преко Дунава, то је 1.2% годишње што даје број од 93.600 становника на крају ове године. Да знате, има вас више него што мислите.

1 Like