Kvalitet vazduha


#1

Sa hladnijim danima, vazduh u Beogradu postaje i sve zagađeniji, pa u skladu sa matricom “misli o vazduhu pre nego što ga vidiš” je red otvoriti i ovu temu.

Nadležna institucija za merenje i preporuke je Gradski zavod za zaštitu zdravlja. koji izdaje uputstva, preporuke i vrši merenja kvaliteta vazduha.

Na nivou Srbije, podaci se mogu pratiti na:
http://www.amskv.sepa.gov.rs/
(u Beogradu ima 6 automatskih mernih stanica, i to:
Beograd Stari grad
Beograd Pančevački most
Beograd Novi Beograd
Beograd Mostar
Beograd Vračar
Beograd Zeleno brdo

Postoji i Plan kvaliteta vazduha u Beogradu (donesen 2016. godine)


#2

Nedelja u 12:15

Za Stari Grad i Pancevacki most nema podataka.

Ko ucitava ove podatke i koliko su pouzdani?
Kada se utvrdi zagadjenje, sta se desava?


#3

Da li neko može da da neko osnovno tumačenje ovih podataka? Pretpostavljam da je zelena boja znači da je sve ok, crvena da je stanje loše, ali šta znače plava i bela boja? Šta znači kada je ćelija prazna, da se to ne meri na toj konkretnoj stanici?
Šta je ovo PM10 na Mostaru?


#4

Danas je vazduh u Beogradu,barem na Cukarici ,bio katastrofalan.Toliko je smrdelo na ugalj da nisam mogla prozor da otvorim.Nema vetra jedan dan i gušenje.


#5

Ok, ili automatske merne stanice nerade, ili niko ne update-uje ovaj njihov web site.

Telefon centrale je nepostojeci (Telekom Srbija, birate nepostojeci broj). Kod direktora samo zvoni i niko se ne javlja.


#6

PM 10 čestice čađi i prašine.

Danas i “Politika” piše o ovome:


#7

Probaj na ovom linku, danas je radio http://www.amskv.sepa.gov.rs/stanicepodaci.php


#8

Mislim da za sva pitanja koja su postavljena ovde u ovom članku može da se nađe odgovor - http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1539137


#9

#10

Meni nije jasno to izvestavanje o kvalitetu vazduha dan ili 2 dana kasnije…pa to je besmisleno.
Treba odmah da alarmiraju populaciju ako izmere zagadjenje.


#11

EVROPA SE GUŠI Crveni alarm zbog zagađenja na celom kontinentu, POZICIJA SRBIJE PORAŽAVAJUĆA http://www.blic.rs/dr7kf8x


#12

Da li neko ima ideju šta bi bili konkretni predlozi za unapređenje kvaliteta vazduha u Beogradu?


#13

Po meni je to na prvu loptu uzročno posledično povezano sa #gradske-politike:7-saobracaj temom tj. promocijom manjeg korišćenja privatnih automobila, ali i sa strategijama pošumljavanja tj. nedostatkom gradskog zelenila koje bi ublažavalo ove posledice.


#14

Evo sve pise i primeri po gradovima


#15

hvala @sekretar1 i @Helena_P jel imamo jos predloga?


#16

Super su navedene mere iz članka, da ne ponavljam javni saobraćaj i zelenilo, dodala bih nešto iz lokalnog beogradskog konteksta, a to je individualno grejanje.

Male kotlarnice su pre više godina kada sam gledala istraživanje (još kad bih iskopala koje, ali se sećam da je bilo hard copy, nešto “Stanje životne sredine u Beogradu” za npr 2008.) imale najviše udela u aerozagađenju čvrstim česticama, više nego npr saobraćaj na koji prvo pomislimo. Kapiram da im se smanjio broj iz različitih razloga, ali verujem da i 2018. imaju dobar udeo u aerozagađenju.

(ovo dalje je malo vezano i generalno za temu grejanja)

Grejanje na čvrsta goriva najčešće praktikuju domaćinstva koja nemaju priuštivu alternativu, pa je pogrešno stvar rešiti samo zabranom, ljudi moraju nekako da se greju zimi i to se neće promeniti uskoro :wink: . Cena centralnog grejanja je bizarno visoka s obzirom da je ideja centralizacije da se smanje troškovi i optimizuje zadovoljenje potreba za masovnim grejanjem i to igra bitnu ulogu u demotivaciji za novim priključcima na daljinski sistem grejanja, svi koji žele da uštede (novac) gledaju da se greju na struju. Struja opet dolazi oko 75% iz neobnovljivih izvora energije koji zagađuju, samo su elektrane za razliku od toplana tamo negde daleko (npr Obrenovac) pa mi u Beogradu manje primećujemo. E sad ko ne može ni struju da priušti greje se na ono što može - drvo, pelet, pa onda i gume, drugi otpad… Taj takav dim odlazi slobodno u vazduh najčešće bez ikakvog filtriranja, ako nema košave, ohladi se i taloži čađ u nižim delovima. I ovde ne pričamo samo o periferiji grada i nekim neformalnijim naseljima, male kotlarnice imaju stambene zgrade i u centru i na periferiji.

Sadržaj onoga što se sagoreva je maltene nemoguće potpuno kontrolisati, mnogo teže nego recimo regulacija goriva za vozila. Kako ja vidim jedino realno je da se stimuliše nekakva alternativa takvog grejanja koja bi bila održiv(ij)a i dostupnija, do tad bi svaka zabrana individualnog loženja (pun intended) bila potpuno društveno neosetljiva. E sad, da li treba da se pomogne sa prevođenjem i akumulacijom solarne energije, da li da se (bio)gas (npr iz Vinče?) promoviše i subvencioniše, da li da se pokuša sa nekim novim kolektivnim grejanjem, da li da čekamo da električna energija iz integrisanog sistema dolazi iz obnovljivih izvora pa da se svi prebacimo na struju… iskreno nemam jednostavan odgovor, treba nam nova ekspertiza, ali svakako i viši standard (zato u članku koji je Helena_P poslala nema tog problema).

Ono na čemu odmah može da se radi je npr visina dimnjaka. Postoji regulcija u metrima koliko ja znam, ali se očigledno ne poštuje. Ovo ste sigurno videli tamo gde je brza hrana, npr Blok45 ima mali dimljeni pakao, a ima ih i svugde po gradu. Takođe i stambeni objekti imaju obavezu da obezbede visinu dimnjaka, ali mi se odokativno čini da je ona relativna u odnosu na visinu tog samog objekta, tako da npr u Zemunu dvospratna zgrada koja je pored sedmospratnice ne izbacuje dimnjak na svoju trostruku visinu, već dim ide nekim nevoljnicima sa četvrtog u stan. Možda može da se zagovara i neki sistem priuštivih a kvalitetnih mini filtera, treba to istražiti.

Za sada nas od sarajevskog scenarija “čuvaju” najviše :slight_smile: a) vozači koji su pre desetak godina radi sopstvene uštede prešli na plin, b) ljudi koji su planirali Novi Beograd i druge delove grada masovno priključene na daljinsko grejanje i c) topografija i ruža vetrova nad Beogradom. Nemojte da plačete sinusi, ali svaka čast košavi.


#18


#19

Кошава диктира чистоћу ваздуха


#20

Ako nocas prezivimo bice dobro… znaci ipak nisu automobili vec odzaci.

PM10 u Pancevu 500, u Oml Brigada, Mostar 259, !!!


#21

Evo EU standarda za kvalitet vazduha:
http://ec.europa.eu/environment/air/quality/standards.htm